Građani zemalja NATO ne nameravaju da ratuju za saveznike

Šezdeset šest godina od stvaranja NATO-a, stanovnici zemalja na koje otpada najveći deo rashoda vojnog budžeta Alijanse smatraju da njihove zemlje ne treba da se pridržavaju principa kolektivne odbrane u slučaju napada na saveznice, piše list „Forin polisi“.

Rezultati istrage „Pju riserč centar“ su pokazali da anketirani stanovnici 9 velikih država-članica Alijanse često ne razumeju ko je glavna „pretnja“ NATO-u. Ako u Poljskoj 7 od 10 osoba, a u SAD 6 od 10 smatraju da je to Rusija, u Nemačkoj vlada drugačije mišljenje — manje od 4 od 10 Nemaca se slaže sa tim.

„Više od polovine ispitanika u Nemačkoj (58 odsto), Francuskoj (53 odsto) i Italiji smatra da njihove zemlje ne treba da koriste vojnu silu za zaštitu zemalja-saveznica koje se graniče sa Rusijom, u slučaju ozbiljnog vojnog sukoba sa Moskvom“, smatra list.

Osim toga, samo 48 odsto Španaca i Poljaka i samo 29 odsto turskih građana se slaže sa tim da njihova zemlja treba da se pridržava principa kolektivne odbrane. Nema jedinstva među građanima zemalja koje ulaze u Alijansu ni po pitanju prihvatanja članstva Ukrajine u organizaciju, dodaje „Forin polisi“.

„Na primer, 62 odsto Amerikanaca odobrava pružanje članstva Kijevu, ali u isto vreme samo 36 odsto Nemaca se slaže s tim. Mišljenje Amerikanaca je bilo slično i oko isporuka naoružanja Ukrajini — 46 odsto ’za‘ i 43 odsto ’protiv‘. Nemci su dosta jedinstveni u svom neodobravanju slične odluke: 77 odsto, u odnosu na 19 odsto“, kaže se u tekstu američkog internet-izdanja.