60 godina nakon Novosadskog dogovora: Srbska jezička politika danas

„Oba pisma, latinica i ćirilica, ravnopravna su; zato treba nastojati da i Srbi i Hrvati podjednako nauče oba pisma“ (Tačka 3.). Ovo je konstatovano u Novosadskom dogovoru 1954. godine. Hrvati Novosadski dogovor nikada nisu poštovali, a Srbi ga poštuju i danas. Umesto dogovorene dvoazbučnosti, od 1954. započelo je jednosmerno širenje latinice, koje i dalje traje. Ovo je, pored ostalog, konstatovano na Okruglom stolu „60 godina nakon Novosadskog dogovora: Srbska jezička politika danas“ koji je održan juče u Kulturnom centru Novog Sada, baš na dan 10. decembra kada se navršilo tačno 60 godina od Novosadskog dogovora, kojim je u Srbiju uvedena dvoazbučnost.

Detalj izlaganja na Okruglom stolu

Novosadski dogovor je pogrešnim shvatanjem ravnopravnosti doprineo odumiranju ćirilice – stoji u zaključcima okruglog stola. U saopštenju sa ovog skupa se takođe kaže:

-Do Novosadskog dogovora, latinica je u Srbiji bila u masovnijoj upotrebi samo u vreme austrougarske i ustaške okupacije, a danas je ćirilica u mnogim oblastima opala na manje od 10 odsto zastupljenosti. U Hrvatskoj je devedesetih sproveden „knjigocid“ ćiriličnih knjiga, a danas se i poslednji tragovi ćirilice razbijaju čekićem.-

Učesnici su pozvali srpsku filologiju i politiku da zajedno sačuvaju ćirilicu i da poštuju Ustav, a ne Novosadski dogovor, čija primena se tokom proteklih šest decenija, kako navode, pokazala štetnom.

Učesnici okruglog stola bili su prof. dr Danko Šipka (uključenje putem video-linka), prof. dr Dragoljub Petrović, prof. dr Milanka Babić, prof. dr Dragiša Bojović, prof. dr Petar Milosavljević, prof. dr Dejan Ivković, prof. dr Ivan Klajn (poslao referat), prof. dr Nenad Krstić, Siniša Stefanović, prof. dr Miloš Kovačević i doc. dr Andrej Fajgelj.

Predavači na Okruglom stolu

Posle opsežne i konstruktivne rasprave, usvojeni su sledeći zaključci:

1) Lingvistička srbistika je negirala ključne tačke Novosadskog dogovora i istakla štetnost njihove primene tokom proteklih šest decenija:

a) termin srbskohrvatski nije lingvistički utemeljen – on predstavlja preimenovani srbski jezik i u srbistici ga treba zadržati samo u podsećanju na vreme dominacije političkih nad lingvističkim kriterijumima;

b) Novosadski dogovor je pogrešnim shvatanjem ravnopravnosti pisama suštinski doprineo odumiranju srpske ćirilice;

v) Danas je i u srbskoj filologiji i u institucionalnoj srbskoj politici neophodno poštovati ustavnu odredbu (član 10) o ćirilici kao o jedinom srbskom službenom pismu.

2) Srbska filologija i institucionalna srbska politika moraju se držati triju načela srbskog filološkog programa:

a) Srbski jezički i kulturni prostor je nedeljiv, iz čega proističe da je sva štokavska književnost književnost srbskog jezika;

b) ćirilica je identitetska karakteristika srbskog naroda i kao takva mora se sačuvati;

v) ijekavski i ekavski izgovor su podjednako srbska narečja.

O problemu odumiranja i zaboravljanja ćirilice, razgovarali smo nedavno sa Zoranom Kolundžijom, vlasnikom i glavnim urednikom poznate izdavačke kuće „Prometej“ iz Novog Sada, koja uskoro proslavlja 25 godina uspešnog rada i koja je u proteklom periodu objavila više od 2.500 naslova i spada sam vrh srbskog idavaštva. Kolundžija je specijalno za naš list izjavio:

-Suština je u sledećem. Nacionalne biblioteke Srbije I Hrvatske potpisale su sa UNESCO-om konvenciju, kad je usaglašavano novo kodiranje zbog nove standardizacije. Prometej je objavio veliku zbirku dokumenata koju je priredio Đorđe Janjatović o ćirilici. Gde je o ovoj temi gotovo sve rečeno. Suštinsko je pitanje zašto niko ne upozorava izdavače na ove činjenice i zamoli ih da svaki put potpišu svoja izdanja ćirilicom, ovako izdavači biraju latinicu, a zaboravljaju ćirilicu.

Nepobitne su činjenice da je do 1941. U našim bibliotekama bilo ispod 5% knjiga latnicom, takođe, gospoda su iz Zagreba pisala Srbima u Beograd ćirilicom, a gospoda iz Beograda im odgovarala pismom na latinici. Sada se to okrenulo naglavačke, gospode više nema, a nema bogme ni ćirilice. Da podsetim: Ante Pavelić je odmah po formiranju NDH doneo više zakona, a jedan je zanimljiv jer ima samo jedan član: U NDH zabranjena je upotreba ćirilice. Postavljam pitanje, zašto bih se ja danas u Novom Sadu, kao Srbin osećao nelagodno ako treba da kažem koju reč u prilog ćirilici? Zašto? A nesumnjivo smo dovedeni u situaciju da veoma pazimo da ne ispadnemo po nečijem kriterijumu nacionalisti. Jasno je da ćirilica predstavlja jedno od nacionalnih uporišta naše nacije I mi smo dužni da ga čuvamo. U prošlogodišnjem novogodišnjem  obraćanju i prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske je rekao da moramo više pažnje posvetiti ćirilici i da treba  preispitati svu zaknsku regulativu jer možda ima i loših zakona koji štete ćirilici. Ako je ona po ustavu državno pismo onda nije baš logično da se može i ovako i onako.

Zoran Kolundžija

Na sajtu Zaštitnika ćirilice, između ostalog, piše: „Narodna biblioteka Srbije pokrenula 2008. godine inicijativu za izmenu jezičkih kodova ISO 639-2 (B) za srpki i hrvatski jezik. Inicijativa je prihvaćena u Institutu za standardizaciju Srbije, u Nacionalnoj i sveučilišnoj knjižnici u Zagrebu i u Hrvatskom institutu za standarde. Tokom posete stručnjaka NBS Nacionalnoj i sveučilišnoj knjižnici u Zagrebu u martu 2008. godine, sastavljen je zajednički zahtev četiri institucije. Direktori četiri navedene institucije potpisali su ovaj zajednički zahtev. Upravnik NBS je tokom svoje posete Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu u aprilu 2008, predao zvanično zahtev u Registracionu agenciju za ISO 639-2. U junu 2008. godine stiže zvaničan dopis od Registracione agencije za ISO 639-2 kojim se potvrđuje da je zahtev prihvaćen. To znači da će ubuduće u bibliografskim bazama podataka u celom svetu, prema prihvaćenim izmenama ISO 639-2(B), kod za srbski jezik biti srp (umesto dosadašnjeg scc), a kod za hrvatski jezik hrv (umesto dosadašnjeg scr). Novi kodovi za jezike neće se u bibliografske baze unositi retrospektivno, već samo od datuma izmena i ubuduće. Stari kodovi scc za srbski jezik i scr za hrvatski jezik neće se više unositi u bibliografske baze podataka, ali će biti punovažni za prošlost. Ovaj rezultat je od izuzetnog značaja i za Srbiju i za Hrvatsku, jer je njime Međunarodna organizacija za standarde (ISO – International Standards Organization) konačno priznala postojanje odvojenih jezika – srbskog i hrvatskog. To je naročito važno zbog velikih svetskih baza podataka u kojima ubuduće neće biti mešanja srbskih i hrvatskih knjiga i autora. Ovi podaci su dostupni na stranicama Narodne biblioteke Srbije.

Šta to konkretno znači za srpske izdavače, za Srbiju i njenu kulturu? Ustvari, pravo je pitanje za sve nas, koliko novih knjiga viđate da su odštampane na  našem pismu, ćirilici? Pretpostavljam da i sami znate da je ćirilica apsolutno zanemarana kod izdavača, e pa sad zamislite štetu koju će srbska baština zbog ovog novog standarda pretrpeti za npr. 50 godina. Znači li ovo da će sve publikacije koje se u Srbiji odštampaju na latinici biti deo hrvatske kulturne baštine?“

Kolundžija se takođe pita da li je ikad Narodna biblioteka Srbije savetovala izdavačima da svoja izdanja rade na ćirilićnom pismu, da li je neko od državnih funkcionera ili kulturnih radnika ukazao na ovu promenu i jasno stavio do znanja zašto je bitno da se publikacije i knjige štampaju na ćirilićnom pismu?

Naravno, nema javne rasprave, nema savetodavca koji je važnost ovog problema predstavio izdavačima, jednom rečju, kao u svemu do sada, Srbija ćuti i prepušta svoje nekim drugim narodima. Najtragičnije je što ćuti i stručna javnost, izdavači, upravo onu koji su svesni štete koju srbski narod i njegovo stvaralaštvo trpi.

Čitajući zaključke i saopštenje sa  Okruglog stola u Kulturnom centru Novog Sada: 60 godina nakon Novosadskog dogovora – Srbska jezička politika danas, slušajući poznatog iskusnog izdavača Zorana Kolundžiju i čitajući poruke pokreta Zaštitnika ćirilice svodi se sve, pre svega, na poštovanje Ustava i zakona i neophodnu značajniju aktivnost odgovornih institucija u poštovanju i zaštiti ćirilice. Uostalom, neke države vraćaju poštu adresiranu ćirilicom jer je to suprotno njihovom zakonu…
 

Radomir Čubranović