Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 29.08.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 27.08. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

VIDEO VESTI

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 29.08.



Stanje na frontu - . 

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 29.08.



Porošenko molio Bajdena da se SAD zajedno sa EU odlučno suprotstave Rusiji - Petar Porošenko ponovo je noćas telefonski razgovarao sa Džozefom Bajdenom.

Kako je saopštio njegov kabinet, pozvao je potpresednika SAD da Vašington zajedno sa EU da „odlučan odgovor Rusiji“.

U kijevskom saopštenju o razgovoru se precizira: „Šef ukrajinske države je apelovao na SAD da tesno sarađuju sa svojim evropskim partnerima i da konsolidovano i odlučno odgovore na pokušaje Rusije da ponovo isprovocira zaoštravanje situacije u Donbasu“.

Porošenkov kabinet tvrdi da je Bajden „podržao reforme u Ukrajini, uključujući i ustavnu reformu u sferi decentralizacije“.

Bajden i Porošenko su, kao i uvek dosad, razgovarali i o vojno-tehničkoj saradnji Vašingtona i Kijeva.

Kijev u strahu od „Ruske jeseni” u Harkovu i istoimenoj oblasti - Portparol ukrajinske Službe bezbednosti u Harkovskoj oblasti – Vladislav Abdula – izjavio je da su u toku pokušaji izvođenja „Ruske jeseni” na njenoj teritoriji.

Naglasio je da su ti navodni pokušaji „nova etapa agresije Rusije prrotiv Ukrajine”.

Abdula je u nastavku dodao: „Preko interneta se šire „materijali” koji diskredituju ukrajinsku vlast, stanovništvo se podstiče na izražavanje protesta. Harkovska oblast nije izabrana slučajno jer je jedan od branika jedinstva Ukrajine. Iza svega stoje tajne službe Rusije”.

Harkov je drugi po veličini grad Ukrajine i njen verovatno najznačajniji naučni i industrijski centar.

Harkov je istovremeno – posle Kijeva - i najveći ruski i ruskojezični grad Ukrajine.

Predsednik Poljske želi dodatni pritisak na Rusiju - Predsednik Poljske Andžej Duda izjavio je da planira da tokom posete Nemačkoj sa kancelarkom Angelom Merkel razmotri načine da se na Rusiju izvrši dodatni pritisak kako bi rat u Donbasu bio zaustavljen.

„Tokom posete Berlinu želim da porazgovaramo i o tome kako se može pojačati pritisak na Rusiju kako bi se okončao rat i postigao dugoročni mir“, rekao je Duda u intervjuu nemačkim medijima.

Pored toga, on će insistirati na širenju „Normandijskog“ formata uključivanjem pregovarača iz Poljske i SAD. 

Porošenkov tajni dogovor sa nepoznatim saveznicima - Ukrajinski predsednik Petro Porošenko potpisao je dekret o vojno-tehničkoj saradnji Ukrajine sa velikim brojem zemalja, ali spisak tih država nije obelodanjen.

Detalji dokumenta će se držati u tajnosti, a kontrola nad njegovim sprovođenjem predata je sekretaru Nacionalnog saveta odbrane Ukrajine Aleksandru Turčinovu, dodaje se u saopštenju njegove pres-službe.

Ukrajina je u aprilu već potpisala nekoliko ugovora sa NATO-om, uključujući i memorandum o tehničkoj saradnji.

„U sedištu Alijanse u Briselu su tada potpisani Memorandum o razumevanju između Vlade Ukrajine i NATO-a u saradnji, kontroli, komunikacijama, obaveštajnim službama i nadzoru u sklopu programa ’Partnerstvo‘ za mir“, navodi se u saopštenju na sajtu ukrajinske misije pri NATO-u.

U saopštenju se dodaje i da potpisivanje ovog međunarodnog sporazuma otvara mogućnosti za dalju saradnju Ukrajine i eksperata NATO-a, kako bi se poboljšali zakonski okviri za detaljnu tehničku zajedničku saradnju i da ono odražava napore Alijanse i njenih zemalja-članica u cilju pružanja podrške velikim reformama u ukrajinskom sektoru bezbednosti i odbrane.

„Vodeću ulogu u realizaciji savremenih informacionih tehnologija u ukrajinskoj vojsci imaće informativna agencija NATO-a“, ističe se u saopštenju.

Moskva prekida komunikaciju sa Kijevom preko Krima - Rusija ukida sporazum sa Ukrajinom o direktnom železničkom i trajektnom saobraćaju do luka Kavkaz i Krim, saopštila je ruska Vlada.

To je sporazum od 12. novembra 2004. godine.

„Rusko Ministarstvo saobraćaja obavestilo je ukrajinsku stranu o toj odluci“, kaže se u saopštenju Vlade.

Krim je ponovo postao ruski region nakon što je u martu 2014. godine održan referendum na kom je ogromna većina stanovništva, koje nije priznalo državni puč u Ukrajini, glasala za ulazak u sastav Rusije.

Moskva je više puta naglasila da je referendum održan na Krimu u skladu sa međunarodnim pravom i Poveljom UN, dok Ukrajina i dalje smatra Krim privremeno okupiranom teritorijom.

Neće biti federalizacije i posebnog statusa u Ukrajini - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko izjavio je da će Kijev sprovesti konstitucionu reformu, ali da neće biti nikakve federalizacije niti posebnog statusa za teritorijalne oblasti u toj zemlji.

„Nikakve federalizacije, nikakvih posebnih statusa. Upravo za to ćemo glasati u ponedeljak u Parlamentu. Na taj način ćemo zaštititi unitarni status Ukrajine“, rekao je

Porošenko na kongresu partije Blok Petro Porošenko „Solidarnost“.

„Sprovodimo ustavnu reformu. Tim glasanjem treba da zaštitimo Ukrajinu“, izjavio je on.

Ustavni sud Ukrajine krajem juna je doneo odluku da su predsednikov nacrt ustavnih amandmana o decentralizaciji vlasti i predsednikova norma prelaznih odredbi, kojima se predviđa da se poseban status Donbasa određuje posebnim zakonom, u skladu sa Ustavom Ukrajine.

Nakon pozitivnog zaključka Ustavnog suda poslanici će moći da razmatraju nacrt izmena zakona u prvom čitanju ukoliko se u Vrhovnoj radi obezbedi podrška 226 poslanika, dok će za konačno usvajanje dokumenta tokom drugog čitanja biti potrebna većina od 300 poslanika.

Zvanični predstavnici DNR i LNR u kontakt grupi Denis Pušilin i Vladislav Dejnego zatražili su od Kijeva da razmotri zakon o izborima i novo glasanje u Radi jer ustavni amandmani nisu bili usaglašeni sa predstavnicima samoproglašenih republika i nisu bili razmatrani u okviru minskog procesa.

„Fič“ snizio rejting Ukrajine - Agencija „Fič“ snizila je kreditni rejting Ukrajine na nivo C, koji svedoči da je „bankrot neizbežan“. Odluka je doneta nakon saopštenja o otpisu 20 odsto spoljnjeg duga Kijeva.

Međunarodna rejting agencija „Fič“ snizila je dugoročni kreditni rejting Ukrajine u stranoj valuti sa CC na C, saopštila je pres-služba ove agencije. 

Odluka je doneta nakon objavljivanja vesti da je Ukrajina sa grupom kreditora dogovorila otpis 20 odsto (3,8 milijardi dolara) osnovnog duga zemlje za evropske obveznice. Ovu novost „Fič“ ocenjuje kao pokušaj Kijeva da izbegne bankrot i ukazaje da će otpis dovesti do materijalnih gubitaka vlasnika hartija od vrednosti.

Prema skali rejtinga „Fič“ nivo C odgovara „neizbežnosti bankrota“.

Prema juče postignutom sporazumu kreditora, na čelu sa američkim fondom „Frenklin Templeton“, Ukrajini se oprašta petina glavnog duga u evropskim obveznicama. Rokovi plaćanja za ostatak duga u iznosu od 15,5 milijardi dolara produženi su za 4 godine, najkasnije do 2019. godine.

Restrukturiranje će omogućiti da Ukrajina izbegne bankrot u evropskim obveznicama za 500 miliona dolara, čiji rok otplate je trebalo da bude u septembru.

„Nije došlo do bankrota koji su očekivali naši neprijatelji“, rekao je Jacenjuk na vanrednoj sednici Vlade Ukrajine u četvrtak.

On je izjavio da Ukrajina u naredne četiri godine neće otplaćivati osnovicu, dok će isplata kupona, planirana do kraja 2015. godine, biti odgođena.

Ministar finansije Rusije Anton Siluanov izjavio je da Rusija nije spremna da otpiše 20 procenata od 3 milijarde dolara duga Ukrajine za evro obveznice koje je Moskva kupila.

Video vesti za 29.08.



Granatiranje položaja Narodne vojske

O situaciji na aerodromu u Donjecku

Kijevske snage pod tenkovskim napadom

Dejstvo kijevskih snaga iz automatskog minobacača

Borbe kod Marinke

Basurin o situaciji na frontu

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima