Komjuterizacija škola nije garancija uspeha u njima

Organizacija za ekonomsku razvoj i  saradnju,  OECD, (Organization for Economic Cooperation and Delopmet,  OECD),  objavila je sredinom ovog meseca (septembra,  2015) najnovija istarživanja u kojima se zaključuje da  visok nivo snabdevenosti škola visokotehnološkim  nastavnmim sredstvima  nije garancija rasta nivoa   znanja  učenika.

Naprotiv,  prekomerna upotreba komjutera u nastavnom procesu može biti  smetnja učenicima   da   normalno usvajaju  nastavni materijal.

Prva uporedna analiza  navika učenika  i uslova nastave koji treba  da  obezebeđuju te navike

OCED  ističe  da je ovo prvo istraživanje ove vrste  u kome je sprovedena međunarodna  uporedna analiza navika učenika i uslova nastave   koji treba da obezeđuju i garantuju  razvoj tih navika. 

Šta su pokazale ove anlize?

U dokumentu OECD-a se navodi:

„Anakete su pokazale da  u realnosti škole  u značajnoj meri zaostaju iza svih mogućnosti koje im pružaju tehnologije.

2012. godine  96 %  petnaestogodišnjih učenika iz zemalja OECD-a je u anketama izjvailo da imaju kod kuće kompjutere,  a 72% anketiranih đaka je potvrdilo da  u školi koristi stoni računar- noutbuks ili planšet.

Ali čak i ukoliko u školi učenici  koriste komjuter,  njihov uticaj  na rezultate nastave u najboljem slučaju je jednoznačan.“

Saopštava se takođe da učrnici „koji umereno u školi koriste kompjutere  tokom nastave,  postižu bolje rezultate nego učenici koji ih retko kad upotrebljavaju.

S druge starene,  oni učenici koji se  kompjuterima   služe vrlo često,  neretko postižu  slabiji uspeh u školi.“ 

U Šangaju 38 % učenika koristi kompjutere,  au Južnoj Koreji 42 %

U zemljama „azijskog tigra“  učenci ne pribegavaju tako često korišćenju kompjutera u nastavi: u Šangaju to čini 38,  a u Južnoj Koreji 42 prpocenata  anketiranih učenika.

Međutim,   učenici baš tih regiona  su pokazali najbolji uspeh  iz čitanja  i matematike na  tetstovima  sprovedenim u skladu sa Međunarodnim programom ocenjivanja  dostignuća učenika (PISA) 2012- (Šangaj  613 poena,  Južna Koreja  554).

Naprotiv,  u mnogim zemljama u kojima je  korišćenje interneta  u školama šire rasprostranjeno,  učenici su na ovim testovima imali slabije rzultate. 

Tako na primer,  u školama Norveške,  u kojoj internet u nastavi koristi 92% učenika, na testu  su uspeli da sakupe svega 489 poena. 

Ili drugi primer:u Australiji 94 % učenika koristi internet kao nastvno sredstvo, a na testovima iz čitanja i matematike   postigli su samo 504 poena,  a u Rusiji gde je atkođe visok stepen krišćenja interneta u školama (80,  2%), rezultat PISA testiranja iz čitanja i mateatike doneo je samo 482 poena, što je znatno niže nego u već pomiljanoj Južnoj Koreji ili u drugim zemljama u kojima se kompjuter ne koristi tako često, kao na primer u  Sloveniji (501 poen,  a kompjuter  koristi samo 57,2 % učenika), ili  uEstoniji (61% od sto  učenika koristi   inteerent u nastavi,  a  broj osvojenih poena na testiranju je iznosio 521).

Na osnovu pokakzatelja  navedenih u objavljenim rzultatima istrživanja OECD-a,  u zemljama koje intezivno investiraju u informacione tehnologije u školama, nema značajnijeg rasta uspeha  učenika u čitanju i matematici kao ni u nizu drugih disciplina.

OECD navodi sledeće razloge za takvo stanje:
„Tehnologje nisu od velike koristi za   nivelisanja  iivoa znanja između uenika koji napreduju i onih koji zaostaju u tempu,  obimu  i kvalitetu  savladavanja nastavnog  gradiva.“

Autori izveštaja OECD-a smatarju da ovladavanje bazičnim navikama   čitanja,  pisanja i matematike  stvara  daleko  šire mogućnosti u nastavi  nego jednostvno  povećanje novca  za kupovinu visokotehnoloških nastavnih sredstava i  opreme  u školama.

Osim toga, autori izveštaja OECD-a  napominju (i ovde, istarživači, po njihovom sopstvenom priznanju ne računaju da će oduševiti mnoge roditelje i nastavnike) da kod učenika koji na intetrnetu provode po šest i više sati  dnevno  van škole, potoji visok stepen rizika  osećanja usamljenooti u školi,  a sve se češće manifestuje bezvoljnost i navika da se zakašnjava na časove ili da se na njih ne dolazi.

Stoga autori istraživanja pozivaju  prosvetne   vlasti i uprave  škola da se previše ne oduševljavaju  korišćenjem thnologija  koje bi bilo samo sebi svrha.

„Korišćenje tehnologija   u najsavremenijim    nastavnim metodologijama radi postizanja najefektnijeg   metoda očiglednosti   nastave kao bazičnog didaktičkog  principa,  samo zajedno sa korišćenjem  najsavremenijih  metoda predavanja i čovečjeg opštenja može u značajnoj meri  uzdići  nivo nastave“,  smatarju autori istarživanja OECED-a.


Branko Rakočević