Poslednji javni nastup Aleksandra Karađorđevića

Devetog oktobra 1934. godine u Marselju je ubijen Aleksandar Prvi Karađorđević, kralj Jugoslavije. Kao što je poznato, atentat su pripremile ustaške i bugarske terorističke organizacije, a izvršio ga je Bugarin Vlado Černozemski, čije je pravo ime Veličko Dimitrov Kerin. Mnoge ulice u Bugarskoj i danas nose njegovo ime, a u Velingradu mu je postavljena i spomen-ploča.

Malo se, međutim, zna da je poslednji kraljev javni nastup bio u Prokuplju, tačno mesec dana pre atentata, 9. septembra 1934. godine. U pratnji patrijarha Varnave, Nikole Uzunovića, predsednika vlade i više ministara i ambasadora, najpre je održana velika liturgija u hramu Svetog Prokopija, posvećena hiljadugodišnjici postojanja ove crkve. Potom se svečana povorka uputila u centar grada gde je kralj Aleksandar otkrio spomenik Topličanima, palim u balkanskim ratovima i Velikom ratu. Tom prilikom kralj je održao svečanu besedu i to je bio poslednji njegov javni govor.

Kako je navela „Politika” u opširnom izveštaju iz Prokuplja, kralj Aleksandar je tada, između ostalog, rekao:

„Šumadijska Srbija, niknuvši iz Karađorđevog ustanka, stvorila je svojom krvlju i slobodnu Toplicu. A nova Toplica, dostojna postojbina Toplice Milana i Kosančić Ivana, starog Jug-Bogdana i njegovih devet Jugovića, osvetlila je obraz i sebi i svojoj zemlji kada je kucnuo sudnji čas da se i druga neoslobođena braća oslobađaju. Njen Drugi puk, legendarni Gvozdeni puk, proneo je njeno ime daleko i blistavo, to i ovom prilikom ističem kao vaš vrhovni komandant. Sve će to pokolenjima pričati ovaj spomenik. A strancima reći će još i to da protiv svakog zavojevanja koje ide preko nacionalnih i etnografskih granica, duša naroda daje otpor vazda i u svim prilikama...”

Otkrivanju spomenika prisustvovao je i njegov vajar Frano Menegelo Dinčić iz Kotora. Na visokom postamentu on je izvajao srbskog vojnika i ustanika iz Topličkog ustanka 1917. godine, u zajedničkom jurišu ka slobodi. Na bareljefima u podnožju prikazan je lik kralja Petra i njegovog sina Aleksandra, kao i druge vođe oslobodioci, ali i zverstva okupatora. Zanimljivo je da su tokom Drugog svetskog rata bugarski okupatori jednu od tih ploča na kojoj su prikazana njihova zverstva iščupali i odneli. Pošto nikada nije vraćena, na njeno mesto je postavljen natpis koji podseća na taj vandalski čin.

Novine su zabeležile da je svečanost u Prokuplju tog 9. septembra 1934. godine, bio najvažniji događaj u tadašnjoj Jugoslaviji, kojim je, ustvari, obeležena dvadeseta godišnjica od početka Velikog rata. Neki istraživači tvrde da su atentatori planirali da kralja ubiju ovde, ali ih je sprečila velika masa naroda i dobro obezbeđenje. A nekoliko puta nad Prokupljem preletale su i eskadrile aviona.

Tri godine posle u holu Sokolskog doma postavljena je bista kralja Aleksandra, kojoj se potom u burnim vremenima izgubio svaki trag. A 1944. godine, baš 9. oktobra, Prokuplje je oslobođeno od bugarske okupatorske vojske. Taj dan je donedavno bio i Dan grada. Sada je to Prokopovdan.

D. Borisavljević