Rejting najboljih svetskih univerziteta po verziji THE

Britanaki izdavač Times  Higher Education  objavio je na svom sajtu  rejting najboljih  univerziteta sveta   (The World University  Rankings, THE) 2015/16   globalno istrživanje kojim je obuhvaćemo 800 univerziteta sa svih kontinenata, a u kome je još jednom dokazana apsolutna domiavija visokoškolskoh ustanoiva iz SAD i Velike Britanije,  a najbolji od  najboljih je Kalifornisjki tehnološki institut (SAD).

Obuhvativši prvi put u  svojoj 12.  godišnjoj  tradiciji istraživanja 800 univerziteta sveta  globalni rekting  THE World University Rankings  2015/16 još jednom je pokazao   dominaciju bisokoškolskoih stanova iz SAD i Velike Brtanije  iz kojih je u prvu desetku  ušlo 9 univerziteta.  Istovremeno  desilo se prvi put  da su ih na Top listi-200 malo su  stesnili univerziteti iz Švajarske,  Nemačke i Holandije,  tako da je  prisustvo  univeziteta iz kontntealne Evrope među najboljima najveće od kad je ovaj rejting ustanvljen.   Desilo se takođe da se  Švajcarski federalni   tehnološki  institut iz Ciriha  umešo među prvih deset  mesta koja su dosad bila rezervisana samo za uncverzoeta iz SAD i Ujedienjenog kraljevstva.

U prvoj desetki koju predvodi Kalifornijski tehnološki institut (California  Institute of Tehnology) su:   2.   Oksford   (University  of Oksford),  3.   Stanford (Stanford Uniersity),  4.  Kembridž  (University of Cambridge),    5. Masačsetski tehnloški institut    (Massachusetts Institute  Technology,   6.  Harvard  (Harvard University);   7.   Prinston (Princeton University), 8.   Imperial koledž Lonodn  (Imperial College London),  9.    Švajcarski federalni tehnološki institut Cirih (ETH Zurich –Swiss Federal Institute of Technology Zurich,  10.  Univerzitet Čikago   (Unversity of Chicago).

Od 800 univerziteta,  147 iz SAD

Na  TNE rejtingu 800 najboljih  svetskih univeriteta   najviše ih je iz SAD-147.  Na drugom mestu je Velika Britanija  koaj je zastupljena sa  78 univerziteta,  a zatim slede:  Japan (41), Nemačka i NR Kina  sa po 37, Italija (34),  Australija (31), Francuska (27), Španija i Kanada sa po 25.  Itd. 

Urednik rejtinga,  Bil Bjeti,  govori o dosad najvećoj zastpljenosti univerzita iz kotinentalne Evrope na nekom  Times Higher Education THE rejtingu: 

„Kontinentalna Evropa,  u kojoj su se posebno dinamičmo pokazali unoverziteti  iz Švajvarske,  Nemačke i Holandije   sa još 12 zemalja koje su ove  godine ušle u rejting  u  znatnoj meri  su oslabile hegemonioju angloameričkih visokoškolskih ustanova.

Azija stagnira

U azjskom regionu je primetna  situacija  u kojoj  su japanski i južnokorejski univeziteti u proseku izgubili pređašnje dominanatne pozicije na  kontinentu,  dok istovremeno kineski nisu uspeli da   napreduju na rang-listi.

To ni u kom slučaju ne znači,  naglašava  urednik  ovog rejtinga Fil Bejti, da unoverziteai iz ovog dela sveta  ne zauzimaju i dalje važno mesto u eliti  svetskog visokoškolskog obrazovanja. Tako je  Japan na trećem mestu po broju univerziteta (78) zastupljnih na TNE rejtingu.  Na spisku su i 37 unverziteta iz NR Kine,  po 24 iz Južne Koreje i Tajvana, 17 iz Indije,  itd.

Duplo povećan broj univerziteta obuhvaćen rejtingom

U ovoj godini broj svetskih univerzitea koji su postali predmet istražavnja  porastao je na 800, što je duplo više nego dosad kad  ih je bilo 400.

To je omogućilo da se broj zemalja u kojima su vršena istražiavnja poveća na  70,  od kojih su 29 prvi put uvrštene u program. Među njima su Bangladeš,  Belorusija, Gana,  Katar,  Malezija,  Nigerija,  Litvija,   Oman, Ukrajina.
 
Ipak, i 800 univerzita, čije su rezultate  predtavili i analizirali  ekspeerti  TNE,   čine samo   4% ukupnog broja univerziteat na svetu.  Po mišljenju autora  istraživanja to  pokazuje da će konkurecija   među bisokoškolskim ustanovama u budućnosti biti još oštrija. 

„Ne   sme se biti u zabludi-mnoge  zemlje nastoje da imaju univerzitete  svbetskog ranga koji  bi mogli da se porede sa vodećim na planeti, pa zato one visokoškolske ustanove koje su se sada ’nastanile  na krovu   rejtinga’  ne smeju   počivati na lovorikama“,  poručuje Fil Bejti. 

Osnovni podaci o istražiavanju: 

Naziv  naučnog poduhvata:   Rejting najboljih sbvetskih univerziteta  po verziji Times  Hingehr  Education,  THE/ Worlds University Rankings

Tip istraživanja:  1. Ekspertsko-naučno istraživanje; 2.  Rejting

Pravac istraživanja:   1. Izučavanje obrazovanja

Vrsta istraživanja:   1.  Obrazovanje i nastava

Trajanje istraživanja:   Od  2010. do dan

Periodičnost istraživanja:  Redovno,  svake godine počevši od 2010.

Organizacija istraživanja:  The Times Hugher Education

Web sajt istraživanja:  http//www.timeshighereducation. co. uk. /world–university-rankings


Poslednje istraživanje:  TNE  World University Rankings 2015-16

Opis istraživanja: 

Rejting  najbonjih univerziteta sveta  (THE World university Rankongs) je globalnmo istarživanjekoje prati rejting najboljih visokoškolskih ustanova svetskog zmačaja. Ustanovljen po metodu bri tanskog izadvača  Times Hingher Education (THE) uz učešće  infromacione grupe  Thomson Reuters.

Uživa reputaciju jednog od najuticajnijih globačnoh rejtinga unoverziteta.

TNE rejting je razradio 2010. Times Hingher Education   zajedo s  Thomson Reuters   u okviru globalnog projekta  Global Institutional Profiles  Project  i zamenio je  popularni  rejting  koji je 2004.  pokrenuo   World University Rankongs    Times Hugher Educarion  zajedno s  Quacquareli Simonds  (QS).

Sa svoje strane  Quacquareli Simonds (QS) je 2010.  godine ustanovio  rejting  najboljih svteskih  univerziteta pod nazuvim  QS World  University Rankigs je 2010. 

Ocenjivanje nivoa univerziteta

Nivo dostignuća univerziteta ocenjuje se na postignutim rezultatima kombinacije statističkih analiza njihove delaznpsti,  audiovizuelnih podatka,  a takođe i na osnovu jednogodišnjeg  globalnog  ekspertskog istraživanja predstavnika međunarodnog udruženja i zaposlenoh  koji iznose svoja mišljenja o univerzitetima.

Anketama su obuhvaćene  na desetine  hiljada naučnika iz ogromnog broja zemalja sveta.
 
Kao kriterijumi izbora  eksperata za anketu   podužile su naučnometrijska analiza produktivnosti  i citiranosti, a uzimane su u obzir i naučna delatnost  u visokoškolskim ustanovama u  u trajanju dužem od 16 godina, bibibliogrfija najmanje  50  objavljenih naučnoh radova kao i drugi kriterijumi.

Tokom anketiranja eksperti  su među šest hiljada univerziteta  birali samo one koji supo mišljenju istraživača zaista vrhunski, kao i one univerzitet koji su se  afirmisali  organizacijom produženih studija, magistarskih i doktorskih.

Podaci  iz globalne ankete   predstavljaju osnovu  superejtinga  naučne repiutacije univerziteta sveta (THE World  Reputation Rankings), koje se u u okviru projekta  obrađuju u zasebnim izdanjima.

Analiza delatnosti visokoškolskh ustanova,  uključujući i naučno-istrživački rad vrši se  na osnovu 13 pokazatelja.

Kao osnovni kriterijum za ocenjivanje služi međunarodna studentska i predavačka mobilnost, broj međunarodnih stipednijalnoh programa, nivo naučnoh istraživanja, doprinos  inovacijama, citirampst nsučnoh studija,  nivo obrazovnih usuga,  itd.

Sve ocene su normirane  maskimalno  na skali do 100 poena.

Kvanititativni  i kvaliativni pokazatelji nasonpvu kojih se itvrđuje ocena delatnosti univerziteta. 

Metodika izračunavanja rejtinga  THE WORLD UNIVERSITY RAKOIGS: 

1. Akademska reputacija unverziteta koja  uključuje i naučnu delatnost i kvalitet obazovnog  procesa (podci  globalnog ekspertskog istraživanja predstvnika međunarodnog  akademskog  društva)... 15% poena;

2. Naučna reputacija univerziteta  u određenim oblastima(podaci globalog ekspertskog istraživanja  predstavnika međunarodnog  akademskog društva)... 19,5 % poena;

3. Opšta citiranost naučnh publikacija,  uravnotežena  relativno  različitih oblasti istraživanja (podaci iz analize oko 12. 000  naučnih časopisa za period od  pet godina)... 32,5 % poena;

4. Odnos publikovanoh naučnih studija poream broju proefesorsko-predavačkog sastava (podaci  iz anlize 12.000  naučnih časopsia u petogodišnjem periodu)... 4,5% poena;

5. Obim finasiranja istražiavčke delatnosti  univerziteta u odnosu na broj profesorsko-predavačkpog sastava (pokazetelji se usklađuju po paritetu  kupovne moći koja proitiče iz ekonomskih prilika  svake konkretnen zemlje)... 5,25 % poena;

6. Obim finanasiranja istraživačke delatnposi univerziteta od  od strane kompanija u odnosu na  broj profesorsko-predavačkog  sastava... 5.5% poena;

7. Učešće  državnog  ufinanasiranja  istraživačke delatnosti u ulkupnom budžetu univerziteta  za ove namene... 0,75 % poena;

8. Odnos profesorsko-predavačkog sastavaprema broju studenata... 4,5 % poena;

9.  Broj instarnog profseosko-pedavačkog  osoblja u odnosu na domaći... 3,00 % poena;

10.  Broj inostranih studenata u odnosu na domaće... 2, 00%;

11. Broj odbranjenih disertacija (PhD) u odnosu na ukupni predavački sastav... 6,00 % poena;

12. Broj  odbranjeih disertacija  (PhD)  u odnosu na  broj primljenih  na magistarskim studijama... 2,25 % poena;

13.  Prosek nagrađenih perdstavnika predavačkog sastava (pokazatelj se usklađuje  po paritetu  kupovne moći  koja je saobrazna  ekonomskoj razvijenosti   konkretne sredine)... 2,25 % poena.

Nakon istraživanja koja se vrše svake godine počevđi od 2010.  sastavlja se rejting od 400 sbetskih unoveziteta u koji ne ulaze oni univerziteti koji tokom godine ne objave najmanje 200 naučnih  publikacija.

Autoi projekta ne zaboravljaju da istaknu kako   istraživački tim  Times Higher Education   radi  veoma objektivmo,  svi podaci  i metodologija na osn ovu koje se sastavlja rejtung su dostupni pirpoj javnosti. Podrobni opis metodplogije  sitarživanja kao i rezultati do kokjih dolaio njenom primenom predsatvljeni su na sajtu  projekta.

Rezultati istraživanja

Na sajtu  je  su predtavljeni  aktuelni   (koji se periodično obnavlja) spisak  200 najboljih univerziteta sveta  sa uporednim podscima iz istraživanja. Opšti rejzin sadrži 400 univerziteteta,  (a u otvorenim izvorima  Times Higer Education  publikuje se TOP-200) od 1. oktobra za 2015/ 16 godinu.