Od „Crnih pantera“ do „Risova sa Vrbasa“ - Drugi deo

OPERACIJA ZABRANJENI LET

Prvi komandant 92. mabr potpukovnik Slobodan Kusturić poginuće sa još petoricom svojih kolega 2. avgusta 1993. godine, u udesu helikoptera HT-40 kod Brčkog. Helikopter je pogođen raketom Strela-2M lansiranom sa položaja ABiH, gde nakon pogotka helikopter gubi upravljivost i pada.

Budući da je tokom 1992. i početkom 1993. godine vazduhoplovstvo VRS pokazalo svoju vrednost, NATO planeri odlučuju da iskoriste balkanski sukob i da se umešaju na stranu srbskog neprijatelja. Počev od aprila 1993. godine, avijacija zemalja NATO sprovodiće operaciju Zabranjeni let (Operation Deny Flight) iznad BiH.


Pilot Orla ulazi u kabinu aviona uz pomoć mehaničara, uoči poletanja na borbeni zadatak. Nekolicina pilota Orlova donosila je ključnu prednost VRS, koja se u inostranstvu visoko cenila (foto VRS)

U novonastaloj situaciji deo aviona i helikoptera VRS od proleća 1993. godine preleće na aerodrom Udbina u RSK. VRS je sve do pada Krajine koristila aerodrom Udbina za svoje borbene zadatke, budući da teritorija RSK nije podlegala zoni zabrane letova.

U leto 1993. godine, sa aerodroma Mahovljani preleće deo aviona VRS na aerodrom Udbina. Septembra 1993. godine HV pokreće operaciju protiv SVK u Medačkom džepu. Tom prilikom jedan avion J-21 dejstvovao je po snagama HV. Po avionu je dejstvovala PVO HV, ali se avion izvukao bez oštećenja.

Početkom 1994. godine sa aerodroma Mahovljani preleću dva aviona Orao i jedan Super Galeb. Akcija preleta na aerodrom Udbina je uspešno izvedena, te NATO nije uspeo da registruje let niti da reaguje.

DEJSTVA RISOVA DO PADA KRAJINE

U ranim jutarnjim časovima 28. februara 1994. godine, sa aerodroma Udbina poleću dva aviona Orao i šest aviona Jastreb. Orlovi su napali skladište municije u Bugojnu, dok su avioni Jastreb napali fabriku naoružanja u Novom Travniku. Po povratku avione Jastreb su presreli američki lovci F-16C. Prvobitno, piloti u avionima Jastreb nisu znali da su otkriveni. To su shvatili tek kad je avion kojim je leteo pilot Zvezdan Pešić eksplodirao u vazduhu, nakon što je pogođen raketom vazduh-vazduh. Američki piloti su srpske avione napali bez upozorenja. Tom prilikom poginuli su pored pilota Pešića i piloti Ranko Vukmirović i Goran Zarić. Pilot Uroš Studen se katapultirao iznad Jajca. Pilot Zlatko Mikerević iskočio je nedaleko od Ključa. Pilot Zlatan Crnalić je svoj avion (ev. br. 24275), iako teško oštećen uspeo da spusti na aerodrom Udbina. Direktno u vazduhu su oborena četiri Jastreba, dok je peti pao usled nedostatka goriva. Avion koji je uspeo da se vrati na aerodrom posle je vraćen u službu.


Oružari VRS naoružavaju avion Orao sa NRZ kalibra 57 mm (foto Nova krila)

Što se tiče aviona Orao, koji su učestvovali u napadu na skladište municije u Bugojnu, o njima postoje dosta „kontradiktorni“ podaci. Navodno su se po izvršenju zadatka izvukli dolinom Neretve, na more i preko Splita u brišućem letu uspeli domoći Udbine. Međutim, postoji i druga verzija priče, prema kojoj se jedan od pilota u Orlu uputio prema Mahovljanima. Međutim, u blizini Banja Luke srbskog pilota su presrela dva lovca F-16C, te se on odlučio na smeo poduhvat. Naime, okrenuo je avion prema centru Banja Luke, i u brišućem letu iznad krovova Gospodske ulice izbegavajući detekciju uspeo da spusti avion na aerodrom. Navodno, američki piloti su bili zadivljeni letačkim umećem pilota u Orlu, te su obavestili komandni centar, da im je srbski pilot pobegao. Kasnije je avion preleteo na Udbinu.


Ručni sistem uvlačenja naoružanog aviona Orao u armiranobetonsko sklonište (foto Drago Vejnović)

Jedinice 5. korpusa ABiH 24. oktobra 1994. godine pokrenule su ofanzivu iz rejona Bihaća u smeru jugoistoka: zauzele su teritoriju RS u dubini od 30 do 35 kilometara na dva pravca – dolinom reke Une i putem prema Bosanskom Petrovcu. Združene snage VRS i SVK pokrenule su protivofanzivu „Štit-94“. Borbeni avioni sa aerodroma Udbine uključeni su u dejstva u vreme kada su se jedinice KoV približile na desetak kilometara od Bihaća.

Jedan Orao sa dve rakete AGM-65B 9. novembra pogodio je pogon fabrike „Krajinametal“ smeštene severno od grada, u kojoj je izrađivana municija za muslimanske snage. Avion je rakete ispalio sa teritorije RSK, tako da nije povredio zonu zabrane leta.

Dva Orla su 18. novembra u 10 časova i 50 minuta poletela sa aerodroma i u 10 časova i  58 minuta dejstvovali su sa tri rakete na Bihać. Avioni su sleteli u 11 časova. Posmatrači UN stacionirani u Bihaću videli su dva aviona u preletu na visini od oko 60 metara, posle čega su se čule dve jake detonacije. Jedan avion se vratio i dejstvovao raketom vazduh-zemlja po kasarni u južnom predgrađu. Severnoatlantska alijansa je posle dejstva Orlova poslala avione da nadleću područje Bihaća.


Tehničari u armiranobetonsko sklonište (ABS) sklanjaju Orla naoružanog sa dvanaest avio-bombi FAB-100 na nosačima SN-3-100 (foto Drago Vejnović)

Dva Orla 19. novembra poletela su u dejstvo na fabriku naoružanja u Cazinu. Pilot kapetan Boro Nović u niskom letu, na J-22 ev. br. 25201, naoružanim sa bombama Mk-82, zakačio je dimnjak fabrike i udario u stambenu zgradu.

Ostaci aviona očigledno su bili dovoljan dokaz Savetu bezbednosti UN, da 20. novembra jednoglasno usvoji Rezoluciju 958 i odobri korišćenje vazdušnih snaga NATO na područjima Hrvatske pod kontrolom UN.

NATO je 21. novembra izveo ograničeni vazdušni napad na aerodrom Udbina u kojem je učestvovalo 39 aviona alijanse iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji. Avioni alijanse pogodili su PSS, rulne staze i položaje PVO. Srbski avioni nisu bili ugroženi i nalazili su se u ABS-ovima.

Politički signal bio je vrlo jasno podržan silom i zato su prekinuti borbeni letovi na području Bihaća. Orlovi su posle popravke PSS nastavili da lete, ali samo za potrebe obuke pilota.

PAD KRAJINE

Avioni sa Udbine dejstvovali su u nekoliko navrata po položajima HV na planini Dinara.

Tokom probnog leta 18. juna 1995. godine, avion NJ-22 Orao ev. br. 25503 pada usled greške pilota, na samom aerodromu Udbina. Piloti major Aleksa Vuković i major Radivoje Janjatović tom prilikom su poginuli. Posle toga, još dva aviona Orao preleću sa aerodroma Mahovljani na aerodrom Udbina.

Posle zauzimanja Glamoča i Grahova od strane HV krajem jula 1995. godine, avioni sa Udbine ponovo su dejstvovali po snagama HV u rejonu planine Dinara. Tad je po položajima HV dejstvovao i avion G-4 Super Galeb.


Dvosedi NJ-22 Orao ev. br. 25504 prilikom povratka sa borbenog zadatka (foto Drago Vejnović)

U danima pred „Oluju“ avioni J-22 su redovno poletali na borbene zadatke – 1. avgusta jedan J-22 u 18 časova i 24 minuta dejstvovao je po južnom delu Grahova, u koje su nekoliko dana ranije ušle jedinice HV.

Dva J-22, 3. avgusta, u ranim jutarnjim časovima nisu došla do rejona borbenih dejstava zbog loših meteoroloških uslova. Kasnije, tokom istog dana, od 12 časova i 10 minuta do 12 časova i 30 minuta u vazduhu su bila tri Orla – jedan J-22 dejstvovao je po živoj sili u selu Dubrave u Glamočkom polju, a u isto vreme dva Orla dejstvovala su po koloni na putu Pribelja-Dubrave. Tom prilikom uništeno je više vozila HV.

Sve što je bilo ispravno od borbene tehnike sa aerodroma Udbina, a uglavnom je sve i bilo ispravno prebačeno je ili preletelo na aerodrom Mahovljani. VRS je na aerodromu Udbina ostavila nekoliko neispravnih aviona (Jastreb, Galeb i avione koji se nisu isplatili izvlačiti tipa An-2, Utva-66, J-20 Kraguj i Zlin-526).


Orao naoružan sa četiri kasetne bombe BL-755 u odlasku na borbeni zadatak, završne borbe jesen 1995. godine (foto Drago Vejnović)

U međuvremenu avioni koji su preleteli na aerodrom Mahovljani pridružili su se 92. mabr. Na matični aerodrom vratili su se svi avioni iz detašmana 92. mabr. Tokom burnih događaja oko sudbine Krajine, avioni J-22 su u više navrata dejstvovali po položajima HV, težišno u Lici i Baniji, na zaštiti i izvlačenju SVK i naroda.

Dva aviona J-22 dejstvovala su 6. avgusta na petrohemijska postrojenja u Kutini u dubini hrvatske teritorije. Do objekta dejstva došli su na maloj visini pred sumrak, oko 19 časova i 30 minuta. Hrvatski MiG-21Bis pokušao je da presretne avione Orao iz zone patroliranja Ivanić Grad-Kutina. Pilot je vizuelno otkrio jednog Orla, ali avion se nakon dejstva izvukao prelaskom na let na maloj visini i ulaskom u zaklon sumaglice.

U celini, tokom sukoba SVK i VRS sa HV, 1995. godine hrvatske snage su prebrojale oko 30 vatrenih dejstava aviona. Avioni su dolazili do objekata dejstva pojedinačno, sa dva ili tri aviona, na maloj visini, i dejstvovali su težišno po prednjem delu borbenog poretka HV, ponekad u dubini do kilometar. U zoni delovanja PVO nisu se zadržavali duže od pet do 15 sekundi i leteli su previše nisko da bi bili zahvaćeni IC glavama za samonavođenje hrvatskih protivavionaca. Hrvati su gađali avione sa 15 raketa Strela-2M i sa dve Igle, ali bez efekta. HV je za lovačka dejstva tokom „Oluje“ morala da odredi dva para lovaca MiG-21Bis, koji su bili u dežurstvu na aerodromima Pleso i Divulje.


Povratak Orla ev. br. 25119 sa borbenog zadatka septembar 1995. godine (foto Drago Vejnović)

U nekoliko navrata hrvatski lovci MiG-21bis poletali su radi presretanja na osnovu informacija elektronskog izviđanja i vazdušnog osmatranja i javljanja, ali nisu pronašli srpske avione, jer su leteli previše nisko.

„Prijateljskom vatrom“ 10. avgusta oboren je Orao, ev. br. 25124. Posle pogotka Strelom-2M kod sela Malo Vrtoče u blizini Drvara, pilot je iskočio iz aviona. Posle dužeg boravka na VMA, pilot se vratio u jedinicu i nastavio sa službom.

OPERACIJA NAMERNA SNAGA

NATO komandanti su strpljivo čekali svoju prvu šansu da istovremeno napadnu celu srpsku PVO i najzad su je dobili 30. avgusta 1995. godine, u okviru operacije Namerna snaga (Deliberate force). Za razliku od prethodnih operacija Alijanse, ovo je bio prvi pravi opšti grupni udar organizovan sa jasnim ciljem da se neutrališe sistem srpske PVO u istočnoj Bosni.

Operacija je trajala od 30. avgusta do 21. septembra (iako su NATO napadi suspendovani 14. septembra), tokom koje je NATO avijacija izvela preko 3400 borbenih letova, od čega je 750 na zadacima napada na zemaljske ciljeve i uništila 60 vojnih objekata VRS. U potpunosti je uništena infrastruktura, logistika i sistem komandovanja VRS od strane vazdušnih snaga NATO. Samim tim, NATO je obezbedio stratešku prednost udruženim hrvatsko-muslimanskim snagama nad VRS.

Da bi se uverili koliko su bili efikasni, vođama NATO je bilo dovoljno da samo pogledaju nadmoć u kojoj su, posle dvonedeljnih razaranja srbskih komunikacija i infrastrukture, mogle da uživaju snage MH saveza.

Borbeni letovi Alijanse prekinuti su zbog pregovora američkog izaslanika Ričarda Holbruka i generala Ratka Mladića, i istovremeno uz prećutno odobrenje NATO, obnovljene su borbene aktivnosti 92. mabr.

ODBRANA REPUBLIKE SRPSKE

Posle pada RSK vojno-politička situacija u Republici Srbskoj (RS) postala je znatno teža. Stotine hiljada izbeglica tražilo je krov nad glavom, jedinice SVK su se izvlačile u neredu, a vojni obveznici iz RSK bacali su naoružanje i vojnu opremu odlazeći, najvećim delom, zajedno sa porodicama u Srbiju. Linija fronta odbrane VRS tako se uvećala za nekoliko stotina kilometara, a za koju VRS nije imala ljudstva.


Spomen obeležje poginulim pripadnicima V i PVO VRS na aerodromu Mahovljani (foto VRS)

Pošto je NATO avijacija uništila sve značajnije komunikacijske objekte VRS (Stolice na Majevici, Trovrh kod Goražda, objekti na Kozari), istočni, centralni i zapadni regioni RS ostali su, kako bez međusobne veze, tako i bez veze s ostatkom sveta. Glasine o izdaji, prodaji teritorije tajnim dogovorima i zaverama su se otrgle kontroli.

Budući da je sistem komandovanja, veza i logistike bio ozbiljno narušen, a negde i u prekidu, VRS je počela da pati i od nekih starešinskih propusta, sa kojima se jednostavno nije bilo moguće nositi. Posle pada RSK, generali VRS su načinili nekoliko krupnih grešaka. Umesto da se što je brže moguće, delovi jedinica VRS na zapadnom delu relociraju na najosetljivije sektore, oni su se bavili Sarajevom i bespotrebno držali velike jedinice u Podrinju.

U takvim uslovima MH snage su ostvarile nekoliko bitnih pobeda. Situacija je bila teška, odbrana snaga KoV VRS se lomila pod napadima HV i ABiH. Cilj HV bila je Banja Luka.

Da bi se omogućila konsolidacija odbrane kopnenih snaga VRS, u pomoć svojim jedinicama poleteli su i Risovi sa Vrbasa.

Avioni su delovali protiv snaga ABiH i HV, koje su koristile nastalu situaciju. Piloti su često poletali samostalno na zadatak, nazivajući to „lovom“. Često bi sa aerodroma Mahovljani poletao samo jedan avion tipa Orao, koji bi bio natovaren ubojnim sredstvima. Pilot bi potom krenuo u „lov“ na jedinice HV i ABiH, koje su često bile u marševskom poretku. Po otkrivanju neprijatelja, avion bi napao cilj uglavnom koristeći kasetne bombe BL-755.


Jedini preživeli dvosedi Orao NJ-22 (25504), imao je udes 14. avgusta 1997. godine tokom trenažnog leta (foto VRS)

Avijacija VRS je odigrala važnu ulogu tokom slamanja hrvatske ofanzivne operacije Una-95. Naime, tad je HV pokušala da forsiranjem reka Une i Save zauzme Novi Grad, Kozarsku Dubicu, Gradišku i Srpsku Kostajnicu i tako izbije pred sam Prijedor i odseče Banja Luku od ostatka Republike Srpske. Dok su se još vodile borbe na mostobranu, sa aerodroma Mahovljani prema zoni borbenih dejstava poleću dva aviona VRS J-21 Jastreb. Tom prilikom jedan od aviona J-21 Jastreb biće oboren kod Novog Grada. Pilot se spasao katapultiranjem. Spustio se do položaja boraca VRS, potom je hitno prebačen do Banja Luke. Ubrzo zatim odlučeno je da se upotrebi avijacija na tom pravcu odbrane.

Veliki problem odbrani VRS činila je artiljerijska vatra HV. Hrvatska artiljerija gađala je i kolonu izbeglica na magistralnom putu Novi Grad-Prijedor kod sela Svodna. U tom trenutku, iz pravca aerodroma Mahovljani naleću borbeni avioni tipa Orao, Jastreb i Super Galeb V i PVO VRS i ućutkuju hrvatsku artiljeriju. Potom se avioni okreću i nastavljaju da dejstvuju po hrvatskim snagama, koje su bile zatečene kako pojavom srbskih aviona, tako i dobro organizovanom srbskom odbranom napadnutog područja. Avioni Orao i Super Galeb koristili su kasetne i klasične avio-bombe, dok su avioni Jastreb neprijatelja gađali nevođenim raketnim zrnima.

Srbskom pobedom na rekama Uni i Savi, stvoreni su uslovi za pokretanje kontraofanzive VRS.

Borbeni avioni VRS imali su nekoliko dejstava sa izuzetnim efektima i zapadno od Prijedora i u rejonu Sanice kod Ključa.

Za razliku od pristupa iz 1992. godine, kad se u podršci težišno koristio lakši borbeni teret, pre svega nevođena raketna zrna, u završnim borbama 1995. godine letelo se sa maksimalnim teretom, uključujući četiri nosača SN-3-100, sa dvanaest avio-bombi FAB-100 ili četiri kasetne bombe BL-755.

Borbeni avioni i helikopteri V i PVO bili su angažovani u podršci trupama VRS na zemlji. Tom prilikom je pilot jednog od aviona tipa Orao, primetivši neprijateljsku marševsku kolonu dejstvovao po istoj kasetnim bombama BL-755. Ispostaviće se da je to bio jurišni bataljon Hamze iz sastava 505. brdske brigade, 5.  korpusa ABiH. Bataljon je pretrpeo teške gubitke u ljudstvu.

Borbeni letovi izvedeni u završnici rata bili su neobičan primer „asimetričnog“ odnosa veličine angažovanih snaga i efekata – sa nekoliko desetina letova zaustavljena je strateška ofanziva protivnika u uslovima sloma odbrane VRS. Jurišni avioni stvorili su ravnotežu u završnici rata, omogućili konsolidaciju odbrane VRS i samim tim omogućili kontraofanzivu VRS kojom je sačuvana Republika Srbska i omogućen početak pregovora o miru.


Fotografija za uspomenu. Jedan od 13 aviona Orao koji je učestvovao u ratnim operacijama, koje je vodila VRS i njeno RV od 27. maja 1992. do 21. novembra 1995. godine (foto VRS)

Poslednji borbeni let obavio je novembra 1995. godine pilot Orla poručnik Vladimir Grujić.

Vazduhoplovstvo VRS je iz rata izašlo sa 12 izgubljenih aviona (četiri J-22, jedan NJ-22, šest J-21 i jedan NJ-21) i sedam izgubljenih helikoptera (pet Gazela i dva Mi-8T). Vazduhoplovstvo je imalo 13 poginulih pilota (deset pilota aviona i tri pilota helikoptera). Uz to treba navesti da je 35 pripadnika V i PVO poginulo tokom ispomoći srbskoj pešadiji u završnim borbama, a 26 pripadnika je poginulo na raketnim i radarskim položajima tokom borbi sa NATO avijacijom .

Posle završetka borbi i potpisivanjem mirovnog sporazuma V i PVO VRS se okrenulo mirnodopskom razvoju.

PUT KA NESTANKU

Odmah po završetku rata, jedinice V i PVO su se vratile u kasarne i aerodrome. Počeo je mirnodopski život i razvoj srbskog vazduhoplovstva zapadno od Drine.

Po završetku rata od aviona, V i PVO je raspolagalo sa sedam jurišnih aviona jednoseda J-22 Orao, jednim dvosedom NJ-22 Orao deset jurišnih aviona J-21 Jastreb, dva izviđačka aviona IJ-21 Jastreb, tri dvoseda za obuku NJ-21 Jastreb, jednim avionom za obuku G-4 Super Galeb, dva klipna aviona za obuku V-53 (Utva-75).


Jedini primerak aviona G-4 Super Galeb u Republici Srbskoj (23725) u letu tokom aeromitinga održanog 2002. godine. Na nosnom delu aviona vidi se amblem „Kobri“, ostatak iz perioda službe na aerodromu Udbina (foto Drago Vejnović)

Od novembra 1995. godine, kad su međunarodne oružane snage počele sa pripremama za ulazak u BiH, do 25. aprila 1996. godine svi letovi bili su strogo zabranjeni. Lovački avioni NATO bili su u stalnim patrolama da bi obezbedili razmeštaj snaga od eventualnog dejstva borbenih aviona VRS.

Posle skidanja zabrana izvodili su se trenažni letovi u skladu sa vrlo strogim režimom kontrole snaga IFOR (decembar 1995. – decembar 1996.), odnosno SFOR (decembar 1996. – decembar 2004.) nad svim aktivnostima V i PVO. Za svaki let morala se dostaviti prethodna najava i obezbediti odobrenje međunarodnih snaga. Praktično, letačka obuka svela se na let u pilotažnoj zoni oko Prnjavora. U početku su bili strogo zabranjeni letovi sa naoružanjem.

U posleratnoj reorganizaciji VRS, maja 1996. godine, 92. mabr preimenovana je u 881. mabr, ali već avgusta iste godine, zbog očuvanja ratnih tradicija, ponovo su prenumerisali jedinicu u 892. mabr. U okviru vida pristupilo se preimenovanju i objedinjavanju jedinica, kao i svođenju brojnog stanja tehnike na okvire odobrene okvirnim mirovnim sporazumom. Vazduhoplovna baza koja je do tada nosila oznaku 74. vb, biće preimenovana u 874. vb, 92. mabr u 892. mabr dok će 27. lbae i 28. lbae biti objedinjene u 1. lbae „Risovi sa Vrbasa“. Nekadašnja 92. levn je rasformirana, a avioni su vraćeni aero klubovima.


Avion J-21 Jastreb ev. br. 24261 je jedinstven po tome što je na njegovom nosu naslikana oznaka jedinice – Risovi sa Vrbasa (foto VRS)

Pored redovne obuke, piloti na avionima Orao u to vreme učestvovali su na smotrama VRS. Na proslavi vida 25. maja 1996, godine, na aerodromu Mahovljani održan je aeromiting. Na aeromiting su uredno pozvani i gosti: RV i PVO VJ, vazduhoplovstva Grčke i Rusije, ali komanda SFOR nije dozvolila prisustvo vazduhoplova RV SRJ, Grčke i Rusije. Međutim, to nije predstavljalo problem da vazduhoplovci VRS pokažu svoju umešnost u vazduhu. Tad su u avionu NJ-22 Orao leteli major Zoran Dunović i poručnik Saša Grbić.

Na dan VRS, 12. maja 1997. godine u Prijedoru je održan defile jedinica VRS povodom dana i petogodišnjice postojanja VRS. Iznad fudbalskog stadiona u Prijedoru gde je vršen defile jedinica, preletela su tri aviona J-22 Orao, što je izazvalo pozitivne ovacije prisutnog građanstva. Tog dana, VRS osim preleta tri aviona nije bilo dozvoljeno od strane komande za sprovođenje mira u BiH SFOR, da na defileu bude i vojna tehnika (za razliku od ABiH i HVO kojima je to bilo dozvoljeno, te su oni imali prave vojne parade uz upotrebu tehnike). I prelet tri Orla iznad jedinica VRS, bilo je dovoljno da se NATO pokaže da je srbski narod uz svoju vojsku.

Okvirnim mirovnim sporazumom V i PVO moglo je raspolagati sa 21 borbenim avionom i sa sedam borbenih helikoptera.

Tokom trenažnog leta jedini preživeli dvosed NJ-22 Orao ev. br 25504 imao je udes zbog problema sa palicom. Pilot se spasao katapultiranjem.

Neki limiti na obuku ukinuti su treće posleratne godine. Učešće aviona na združenoj taktičkoj vežbi „Sadejstvo-98“, održanoj 28. oktobra 1998. godine, odobrio je SFOR. Nisu smeli da dejstvuju ubojnim sredstvima, ali naletom četiri Orla i dva Jastreba simulirali su vatrenu podršku tenkovima VRS. Avioni su prikazali manevar izbegavanja PVO sa primenom IC-mamaca. U drugom naletu četiri Orla su ponovo nadletali vežbovnu prostoriju tokom bojnog gađanja jedinica KoV.

Uoči dana VRS 2002. godine, VRS je ispred rukovodstva Republike Srpske u kasarni „Kozara“ izvela defile sa borbenom tehnikom. Na nebu iznad kasarne leteli su avioni Orao i Jastreb, a u grupnom naletu u formaciji po četiri helikoptera, leteli su helikopteri Gazela i Mi-8T.

Drugi i ujedno poslednji aeromiting RV i PVO VRS održan je 26. maja 2002. godine.


Piloti V i PVO VRS na poslednjem aeromitingu (foto VRS)

Nedugo posle aeromitinga avioni Orao su prizemljeni zbog isteka međuremontnog ciklusa. Poslednja tri leta u pilotažnoj zoni, u trajanju od 45 minuta, izvedena su 20. septembra 2002. godine avionom J-22 ev. br. 25114 (stvarni 25166).

Orlovi su prizemljeni i konzervirani, a obuka pilota nastavila se samo na Jastrebovima.


I avioni su doživeli sudbinu vojske u kojoj su službovali. Avioni tipa Orao „natrpani“ u ABS, čekaju svoj kraj (foto OS BiH)

RV i PVO VRS 2003. godine, raspolagalo je od aviona sa sedam jurišnih jednosedih aviona J-22 Orao (25106 (25202), 25114 (25166), 25115 (25117), 25119, 25122 (25170), 25169, 25173), četiri jurišna jednoseda aviona J-21 Jastreb (24212, 24261, 24272, 24275), dva jednoseda izviđačka aviona IJ-21 Jastreb (24408, 24458), tri dvoseda školsko-jurišna aviona NJ-21 Jastreb (23509, 23516, 23518), jedan dvosedi školsko-borbeni avion G-4 Super Galeb (23725) i dva klipna školska aviona V-53 ili Utva-75 (50206, 53194).

Godina 2004. bila je godina nametnute reforme od strane Visokog predstavnika u BiH i dela „međunarodne zajednice“. Po Ustavu BiH, nadležnost za odbranu bila je u rukama entiteta. Međutim, „međunarodnom faktoru“ VRS je bila trn u oku. Te je 2004. i 2005. godine iz VRS, a samim tim iz RV i PVO otišao veći deo stručnog starešinskog kadra.

RV i PVO je svedeno na puk vazduhoplovstva, uveden je dvojni sistem komandovanja sve sa ciljem da se sistem odbrane RS uruši. Krajem decembra 2005. godine, na zasedanju Narodne skupštine RS koja je imala samo jednu tačku dnevnog reda, donesena je odluka o prenosu nadležnosti na polju odbrane sa RS na BiH, iako je samim tim prekršen ustav BiH kao i ustav RS.