Podgorici smeta ono „srbska” u nazivu SPC

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije nedavno je bio domaćin međunarodnog naučnog skupa „Religija, politika, pravo”. Učesnici iz Srbije, Rusije, Italije i Austrije imali su čast da budu gosti srednjovekovnih manastira Podmaine i Reževići, a zatim i Mitropolije na Cetinju. Posle liturgije i prijema u Bogosloviji, Amfilohije je ispratio goste i uveče došao na protest Demokratskog fronta u Podgorici, gde je građanima rekao da se on ne meša u politiku, već da brine o duši naroda i o slobodi.

Politika se, međutim, u Crnoj Gori i te kako meša u crkvu i veru.

Vlada je pripremila Nacrt zakona o slobodi vjeroispovijesti, kojim želi da podržavi imovinu svih verskih objekata u Crnoj Gori sagrađenih do 1918. godine. Mitropolija crnogorsko-primorska napisala je primedbe na taj nacrt, upozorivši da je reč o nacionalizaciji i konfiskaciji. O tome, ali i o vezi religije s politikom, pravom i pravdom, razgovarali smo u manastiru Podmaine u Budvi s mitropolitom Amfilohijem.

Nacrt zakona ni u jednom članu ne sadrži pojam „crkva” i „sveštenik”, već ih zamenjuje nazivima „vjerska zajednica” i „vjerski radnik”. Šta vlast hoće da postigne ovim zakonom?

- Hrišćanska crkva već 2000. godina nosi naziv crkva, a ne verska zajednica. Ovaj nacrt zakona nije formulisan na izvornoj politici, na brizi o istinskom ljudskom dostojanstvu i slobodi vere, nego je definisan od strane ljudi koji su opterećeni politikom i ideologijom, koja nije nova nego je samo nastavak jedne ideologije koja je ovde vladala pedeset godina, i sada pod drugom kapom nastavlja da vlada.

Da li je moguće da sve pravoslavne svetinje sagrađene u Crnoj Gori do 1918. godine postanu državna imovina?

- Kad bi to bila Crna Gora kralja Nikole, ona prava istinska Crna Gora, s granicama koje su se zadržale do 1945. godine, koje su međunarodno priznate, kada je Zetska banovina obuhvatala Metohiju i delove Kosova, onda bismo i mogli to da prihvatimo, da se nekako sporazumemo. Jer, šta ćemo da radimo s Pećkom patrijaršijom, s Dečanima, s Gračanicom i imovinom tih svetinja? Crna Gora je nedavno priznala granice nepostojeće države Kosova, odrekavši se svoje žile kucavice, suprotno svom istorijskom biću i svom identitetu.

Može li oduzimanje crkava i manastira biti prvi korak ka uspostavljanju nekakve državne religije u Crnoj Gori?

- Oni hoće da ograniče jednu bezgraničnu ustanovu kakva je Crkva, da je smeste u kalupe ovih granica jedne državice koja se rodila u Jajcu, od jedne grupe revolucionara, jedne grupe terorista, koji su po svome krojili i sudbinu Crne Gore i sudbinu naše Jugoslavije. Oni su ucrtali sadašnje granice Crne Gore i sada bi hteli i crkvu da pretvore u religiju te i takve države, neku vrstu državne religije, lišavajući crkvu njene univerzalne misije, jer crkva se ne može ograničiti na bilo kakve granice. Nijedna imperija nije mogla da na granice smesti misiju religije, ni hrišćanstva ni islama.

Znači li to da bi neka „crnogorska pravoslavna vjerska zajednica” zamenila Srpsku pravoslavnu crkvu?

- Ovde je sad obogotvorena Crna Gora u avnojevskim granicama iz 1945. godine i crnogorska nacija. Smeta im u nazivu reč „srbska”, a oni ne znaju da mi na svakoj liturgiji ispovedamo jednu svetu katoličansku i apostolsku crkvu. To da li se crkva zove srbska ili ruska, uslovljeno je bilo vremenom, ili prostorom, ili većinom vernika koji pripadaju toj crkvi. Pa evo i ovde u Crnoj Gori, ogromna većina onih koji se sada deklarišu kao Crnogorci – pripadaju Mitropoliji crnogorsko-primorskoj Srpske pravoslavne crkve. Ko ima pravo da Crkvi oduzme njeno ime i da joj da ime po svome ćefu?

Šta planiraju s rimokatoličkom crkvom i islamskim verskim objektima?

- Oni traže da sedište svake verske zajednice bude u Crnoj Gori. Šta će onda da rade s Vatikanom? Biskupije su ovde organski zavisne od Vatikana. Sve u tom zakonu je besmislica i nebuloza. Boka je do 1918. godine pripadala Austrougarskoj imperiji. Otkuda sada pravo nekome da svojata, na primer, katedralu Svetoga Tripuna u Kotoru? Vakufi islamske verske zajednice su ovde od pamtiveka, i to u severnim krajevima, koji su za kratko vreme, od 1912. do 1918, pripadali Crnoj Gori. Otkud sada pravo državi da ih prisvaja na osnovu tog kratkog pripadanja? U tom nacrtu zakona ima toliko protivrečnosti, nedoslednosti i bezakonja da je sigurno da to ne bi moglo i neće moći da opstane. Usvajanjem takvog zakona potvrdilo bi se ono što je Đilas rekao, nazvavši Crnu Goru „besudna zemlja”.

Podsetili ste na naučnom skupu da Bog nije u sili nego u pravdi, a da pravda drži zemlju i gradove.

- Hristos je pokazao svojim primerom da je Golgota jedini istinski put za pridobijanje pravde. To je ono što daje nadu. Pravda i ljudsko dobro se sagledava s tačke gledišta večnosti. Ako nemate večne pravde, onda se ona ovde na zemlji očevidno ne ostvaruje. Boreći se za zemaljsku pravdu, ovde i sada, borimo se i za večnu pravdu. Ali, da bi bila borba istinska i prava, mora se proći golgota. Svi veliki pravednici prošli su golgotu i zato su nosioci istinske pravde i istinske slobode.

Aleksandra Petrović,
Politika