Tragična sudbina velikih ruskih pesnika(6.) - Jesenjin

Skinuti  s Jesenjina žig samoubice

Televiozijska serija o Jesenjinu

Na Prvom kanalu Ruske televizije   prikazana  je  serija  „Jesenjin“  u više epizoda sa Sregejem Bezrukovim u naslovnoj ulozi,  a po scenariju glumčevog oca, Vitalija Bezrukova i u režiji Igora  Zajcova.

Skinuti s Jesenjina žig samoubice

Režiser Igor Zajcov  kaže da je jedan od zadataka filma da se sa Jesenjina skine žig samoubice.

„Taj žig je veliko bogohuljenje. 

Naš film predstavlja novu verziju  pesnikove smrti.

Jesenjin  je želeo da bude slobodan,  ali se pokazalo da je to nemoguća misija u Sovjetskoj Rusiji. On je svoju sudbinu odredio onog momenta kad je izabrao ’politički krov’.

S jedne strarne u filmu je sve zasnovano na istorijskim figurama i zbivanjima. S druge, pak,  strane, kakav je ustvari bio čovek Sergej Jesenjin,  o tome možemo samo da pretpostavljamo.

Tu su dramatične situacije,  dokumenti, činjenice,  naše stvaranje slika i likova...“,  kaže režiser filma „Jesenjin“ Igor Zajcov.

Film o poslednjim godinama života pesnika,  skandal-majstora

Autori filma su pokušali  da osmisle  jednu od verzija tragične smrti  Sergeja Jesenjina (1895-1925). 

Radnja filma je razbijena  na dva  vremenska perioda . Priča počinje u 80 –im,  a zatim se prenosiu 20-e godine.  Siže filma čine poslednje godine života pesnika,  skanadal- majstora nemirnog duha kojeg je samo proviđenje obdarilo,  njegov odnos prema vlasti,  prijateljima.

Istorijske ličnosti na okupu

U filmu je okupljena galerija   istorijskih ličnosti.  U  upečalivom  tumačenju  Konstantina Habenskog pojavljuje se Lav Trocki,  Staljina igra Andrej Krasko, Roman Madjanov interpretira lik Kirova, a onda sledi cela plejada  vrhuške tadašnje  sovjetske kulturne scene:  Maksim Gorki (Nikolaj Kačur), Aleksandr Blok (Andrej Rudenski), Vladimir Majakovski (Jevgenij Djatlov) i da se ne zaboravi strašni i svemogući Đeržinski,  komesar bezbedenosnih službi  koga igra Aleksandr Mezencev.

Iskuni islednik dobija anonimno pismo,  a u njemu samo fotografja Jesenjina tek skinuntog sa omče

I tako počinje priča  1985.  kada islednik MUP-a potpukovnik Aleksandr Hlistov (Aleksnadr Mihajlov) dobija poštom anonimno pismo. U koverti je fortografija na kojoj  je pesnik Srgej Jesenjin tek  skunut sa omče.  Nikakvih beleški,  nikakvih objašnjenja.

Iskusni agent  za krvne delikte  je pogledavši fotografiju  odmah primetio tragove nasilne smrti.

Prijatelj Hlistova,  general  KGB  Simagin,  savetuje mu da se mane tog slučaja jer je suviše vremena prošlo od  tada. Tu je i oficijelna verzija pesnikove smrti-samoubistvo niko nije poricao. Ali je Hlistov ipak odlučio da sprovede sosptvenu istragu.  Njemu su verovali pa su  mu zato i poslali fotografiju.

Između detektivskog žanra i  filsmke epopeje

Iako je film je napravljen po  zakonima detektivoksog žanra,   po razmahu  prelazi u kino epopeju. Geografija zbivanja obuhvata polovinu zemnog šara: Rusiju,  Nemačku, SAD,  Italiju.  Vreme radnje je prelomno i dotiče tragediju Prvog svetskog rata koju smenjuje katastrofa Oktobarske revolucije  ispunjena pogibenjnim sunovratom  rušenja,  gladi,  terora. Novouspostavljena sovjetska vlast protežira „proletersku“  umetnost. Na fonu tragične istorije zemlje razotkriva se dramatčina lična istorija pojedinaca.

Sergej Bezrukov: ovaj film je ostavrelje mog životnog sna

„Sedam godina sam igrao Jesenjina u pozorištu,  zatim  smo došli na ideju da snimimo film,  ali njeno ostvarenje je išlo vrlo teško“,  kaže protagonista naslovne uloge, pesnikov imenjak  glumac Bezrukov.

„Nakon što je prošlo tri godine od te moje zamsili,  zahvatilo me neko očajanje: da li ćemo ikad  snimiti toliko željeni film?Ali,  kad je počelo snimanje,  bio sam veoma srećan „kaže Bezrukov i nastavlja:
Jeseljin je bio svetao lik

„Jesenjin je bio svetao lik, a što se tiče skandla koji se vezuju sa njegovim imenom, moženo ih shvatiti  kao prenaglašenu formu protesta protiv režima  koji je potčinjavao i pokorvao ličnost.

„’Dekadnet’,  ’kafanski razbojnik’,  alkoholičar,  skitnica i huligan-takve epiteti koji su pripisvani velikom ruskom pesniku  za mene nisu ništa drugo nego izrazi bogohuljenja“,  kaže Bezrukov.


Branko Rakočević