"Kustendorf": Hleb, so i rakija za "pokvarenjake"

Pojavio se Emir Kusturica u odori kuvara, pod belom kapom u vreme ručka, sred drvengradskog restorana "Viskonti". U ruci nosi kutlaču. Klanja se, obilazi stolove, izlazi u avliju i goste pita: "Jeste li, možda, nekim slučajem, gladni?" Da je na meniju takozvana guščija kamarila, videlo se tek kasnije, tokom zvaničnog, karnevalskog otvaranja: pred punim gledalištem u "Prokletoj avliji", sve je počelo scenom iz opere "Dom za vešanje", bio je to granični prelaz između običnog života i katarze...

Ljudi na sceni su više gladni nego siti. Opšta socijala. Sve je oko njih porušeno, skoro do temelja. Ali, gde su guske - tu je i hrana. Te "guščije kamarile" sklone su intrigama o vlasti i životu uopšte. Važno je dobro ih podgajiti. Tek kada dođe trenutak da budu žrtvovane, one ispunjavaju svoj cilj, to je preduslov da posle reza nožem, na duhovnoj trpezi polete kašike. Za njima da i ljudi - uzlete. Takav je kod Kusturice običaj. Let je počeo ovom scenom. Sletanje je zakazano za 27. januar.

Jedinstveni mokrogorski festival je zvanično otvorio ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac.

- Drama koja podražava život potrebna je čoveku. U toj drami, "Kustendorf", za razliku od drugih, pita pre svega o estetici i moralu. Podseća da je život tajna, a ne gola istina, jer da je to, bio bi "rijaliti" - kaže Emir Kusturica za "Novosti". - Film kao ljudska potreba napadnut je sedamdesetih. Zato Džordž Lukas danas govori, i to je paradoksalno, da su autori u SSSR imali više slobode u stvaranju nego on u SAD. Danas je gledalac predmet, a film je stega. Dok odumiru zajedno, naš posao je da filmu makar sačuvamo čast i da makar skonča lepo, kao opera.

Dodaje Kusturica da su gosti devetog "Kustendorfa" Mateo Garone, Žak Odijar, Đija Žanke, Korneliju Porumboju i drugi, istinske zvezde svetskog filma. Pored njih će mladi autori uočiti da je skromnost vrlina, čak i sred, nekada zaslepljujućeg, istinskog sjaja. I ističe, biće gostiju iznenađenja do kraja festivala... Najvažniji gosti, ipak su stigli pre afirmisanih autora: mladi stvaraoci, učesnici takmičarskog programa dolaze iz Bugarske, Kine, Hrvatske, Mađarske, Islanda, Irana, Meksika, Palestine, Rusije, Srbije i Španije. 

Scena iz "Doma za vešanje"

Na helidrom u Kusturičinoj avliji, tokom dana dobrodošlicom, hlebom, solju i rakijom dočekani su, u šali je rečeno, "filmski pokvarenjaci" - producenti poput Flaminija Zadre, koji je omogućio snimanje prvenca "kustendorfskog deteta" Japanca Kokija Haseija, i koji je u žiriju takmičarskog programa zajedno sa Mažidom Abdi i Divnom Vuksanović. Producent Matijas Mosteirin će ovde predstaviti film "Klan" argentinskog režisera Pabla Trapera i održati radionicu.

Na početku globalne invazije na užičku mesnu zajednicu, pravo iz Rima stigao je Mateo Garone. Svetla festivala bila su uperena u autora filmova "Prva ljubav" (2004) i "Gomora" (2008), za koji je dobio Veliku nagradu na Kanskom festivalu i pet evropskih filmskih nagrada, kao i ostvarenja "Rijaliti" (2012), ovenčanog još jednom kanskom Velikom nagradom. Ovog puta Garone je na "Kustendorf" poneo bajkovitu "Priču nad pričama" (2015).

- Radujem se, jer sam ovde drugi put i znam da me čekaju prijatelji, mladi autori sa kojima sam navikao da delim dane i noći u posebnom ambijentu oslobođenom svih banalnih viškova - rekao je Garone po dolasku u Mokru Goru.

Posle ceremonije otvaranja, prikazan je Garoneov film "Priča nad pričama", ekranizacija tri bajke Đambatista Bazilea i prvo ostvarenje višestruko nagrađivanog režisera na engleskom jeziku. Garone je posle projekcije održao radionicu za mlade autore i sve ljubitelje filma.

Tačno u ponoć, u "Prokletoj avliji" koncert je održala jermenska rege grupa "Reinkarnejšn".

Zvezdu pozorišnog "Doma za vešanje" i otvaranja "Kustendorfa" Goricu Popović zatekli smo u drvengradskoj avliji, s vezom u rukama. Odloživši vez, dopunila je onu priču s početka o ljudima i životinjama.

Mateo Garone stiže na Mećavnik

- Vidite, umetnici su smetnja, teg našim vlastima već dugo. Čak i kada se "garnitura" vladajućih promeni, tada postaje još gore. To je ponižavajuće! To je poražavajuće! Utoliko su značaj "Kustendorfa", njegov opstanak i trajanje još veći - kaže glumica. - Festival napred gura mlade, moramo razumeti da su oni u teškom, nezavidnom položaju. Zabranjeno je zapošljavanje mladih u kulturi. Malo je "kvaka" za koje se mogu uhvatiti, polje im je suženo, gde će oni? Mogu ovde, budimo zato na "Kustendorf" ponosni.

Nema sumnje, na kraju festivala profesor režije i života Kusturica skinuće nakratko kuvarsku odeću, gosti i učesnici festivala će "odleteti", svi s nadom i voljom da na onoj tužnoj porušenoj scenografiji s početka naprave nešto malo bolje.

"NA MLIJEČNOM PUTU"

- ZAVRŠIO sam snimanje filma, sada mi je lako. Prvi put sam radio digitalnom kamerom, ali sa uzbuđenjem karakterističnim za filmove iz sedamdesetih. Više od 90 odsto scena dešava se u eksterijeru. Verujem da će montaža biti gotova za premijeru u Kanu. Problemi su sada drugačiji, nekada smo jurili pravu ekspoziciju, a sada puno vremena oduzimaju digitalne stvari, poslovi poput menjanja delova pozadina... - kaže Kusturica.

N.Janković,
Novosti