Nećkanje Evrope zbog gasa - opasnost za stabilnost tržišta

Evropska unija nema jasnu i preciznu strategiju kada je reč o osiguravanju energetske bezbednosti već se nećka, što je veoma opasno, izjavio je šef saveta direktora „Gasproma“ Viktor Zubkov.

On je istakao da Rusija Evropi predlaže jasnu strategiju kroz izgradnju „Severnog toka 2“, što bi osiguralo dodatnih 55 milijardi kubika gasa godišnje na već postojeći gasovod „Severni tok 1“, dok bi preostali gas mogao da ide i kroz Južni koridor.

„Rusija predlaže realne projekte, realni gas, koji bi dugoročno gledano obezbedio energetsku sigurnost Evropi“, rekao je on.

Stalni predstavnik Rusije pri Evropskoj uniji Vladimir Čižov je početkom aprila izjavio da EU, sa ekonomske tačke gledišta, nije neophodan „Severni tok 2“.

Međutim, zemlje EU podelile su se oko stava o izgradnji tog gasovoda, tako da budućnost „Severnog toka 2“ neće zavisiti od ekonomske situacije na Starom kontinentu, već od geopolitike.

Osam zemalja EU su sredinom marta uputile pismo šefu Evropske komisije Žan Klodu Junkeru u kojem su navele da nisu saglasne sa izgradnjom tog gasovoda. To pismo su potpisali premijeri Češke, Estonije, Mađarske, Letonije, Poljske, Slovačke i Rumunije, kao i predsednica Litvanije.

Navodi se da su pismo potpisale i hrvatske vlasti, međutim zvanični Zagreb nikada nije potvrdio tu informaciju.

Istovremeno, predsednik Češke Miloš Zeman, komentarišući upozorenja evropskih političara da ruski gas predstavlja pretnju za nezavisnost evropskog energetskog tržišta, uporedio je tu situaciju sa norveškim gasom.

„Norveška takođe eksploatiše gas, međutim ja ne vidim nikakvu pretnju od njihovog gasa. Zašto bi onda trebalo da postoji pretnja od ruskog gasa?“, zapitao se Zeman.

Izgradnju gasovoda „Severni tok 2“ „Gasprom“ namerava da započne 1. aprila 2018. godine.