Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 22.05.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 19.05. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 22.05.



Kijevske snage 326 puta napale teritoriju DNR - Tokom jučerašnjeg dana i noći kijevske snage su ponovo napadale Spartak. Takođe su granatirani Staromihajlovka, Dokučaevsk, jasinovatski punkt kao i severna predgrađa Donjecka.

Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 326 puta napale teritoriju DNR. Napadale su Dokučaevsk, Jasinovatu, severna i zapadna predgrađa Donjecka, Jelenovku kao i Novu Marevku na jugu DNR.



Tokom noći i jutra ponovo su napadani naselje Spartak i Dokučaevsk.



Narodna milicija LNR saopštava da su kijevske snage tokom proteklog dana četiri puta napale pozicije NM u Kalinovki. Gubitaka nije bilo.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 22.05.



Kličko: Do ponedeljka gotova desovjetizacija u Kijevu  - Proces desovjetizacije u Kijevu privodi se kraju i do 23. maja u gradu će demontirati sve spomenike koji protivreče zakonu o desovjetizaciji, izjavio je gradonačelnik ukrajinske prestonice Vitalij Kličko.

„Kijev je prvi po preimenovanju ulica. Uklonili smo sve table i uveren sam da nekoliko spomenika koji su ostali već u ponedeljak neće više stajati na svom mestu“, rekao je Kličko novinarima. 

U maju 2015. godine u Ukrajini je stupio na snagu zakon o „osudi komunističkog i nacističkog režima“ koji podrazumeva, pre svega, preimenovanje gradova i ulica nazvanih u čast sovjetskih državnih delatnika. 

Institut za nacionalno pamćenje Ukrajine objavio je spisak od 520 istorijskih ličnosti čija delatnost potpada pod ovaj zakon.

Porošenko: Ukrajina štiti Evropu od varvarstva, tiranije i terorizma  - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko uveren je da će njegova zemlja jednom postati članica Evropske unije, a da će ukrajinski jezik dobiti status zvaničnog jezika EU.

„Uveren sam u to da će jednoga dana najbolji građani Ukrajine zauzeti svoja mesta u Evropskom parlamentu, Evropskoj komisiji, u evropskim institucijama. To će biti onaj dan kada će Ukrajina zauzeti zasluženo mesto među zemljama-članicama Evropske unije. Uveren sam da će jednog dana ukrajinski jezik dobiti status zvaničnog jezika Evropske unije“, rekao je Porošenko u subotu na ceremoniji podizanja evropske zastave povodom Dana Evrope. 

Porošenko je, takođe, rekao da je uveren da upravo Ukrajina štiti evropsku civilizaciju od „varvarstva i tiranije“.

„Danas upravo mi, Ukrajinci, štitimo Evropu, štitimo je od varvarstva, od tiranije, od terorizma, od agresije, od militarizma koji su se nadvili nad celim našim kontinentom. Mi, Ukrajinci, danas smo u prvim redovima zaštite evropske civilizacije“, izjavio je Porošenko. 

Ukrajina, koja je u junu 2014. godine potpisala sporazum o asocijaciji sa EU, želi da postane punopravna članica evropske zajednice naroda. Asocijacija ne vodi obavezno punopravnom članstvu u EU. 

Ukrajinske vlasti, takođe, očekuju da će dobiti bezvizni režim sa Evropskom unijom ove godine.

Malezija traži pomoć Rusije u istrazi o MH17  - Maleziji je potrebna saradnja sa Rusijom u istrazi o uzrocima pada „boinga“ iznad Ukrajine, izjavio je ministar saobraćaja te zemlje Liou Tiong Laja.

„Svima je poznato da smo bili žrtve koje su napali i oborili navođenim raketama ’buk‘. Moramo pronaći one koji su odgovorni za obaranje aviona ’Malezija erlajnsa‘. Saglasnost i pomoć Rusije je veliki korak napred ka razumevanju onoga što se zaista dogodilo sa našim avionom“, rekao je ministar, a prenosi agencija „Bernama“.

Predsednik Rusije Vladimir Putin i premijer Malezije Nadžib Tun Razak održali su sastanak na marginama samita u Sočiju. Pomoćnik predsednika Jurij Ušakov rekao je da je na sastanku bilo reči o istrazi pada aviona na liniji MH17.

„Boing 777“ kompanije „Malezija erlajnz“ koji je leteo iz Amsterdama u Kuala Lumpur srušio se 17. jula 2014. godine u Donjeckoj oblasti i tada je poginulo 298 ljudi. Svi učesnici vojnog sukoba u Donbasu negiraju da su umešani u ovu tragediju. 

Holandski savet za bezbednost je u oktobru prošle godine predstavio rezultate istrage avionske nesreće iz kojih sledi da se avion srušio usled eksplozije bojeve glave tipa 9H314M, postavljene na raketi iz serije 9M38, koja je lansirana iz sistema „Buk“.

I Lombardija bi mogla priznati Krim kao deo Rusije  - Oblasnom savetu italijanske Lombardije biće podneta rezolucija o priznanju Krima delom Rusije. Dokument će podneti članovi partije Liga severa.

Savetu severne italijanske oblasti Lombardije biće predloženo na razmatranje rezolucija o zvaničnom priznanju Krima delom Rusije, saopštio je sekretar partije Liga severa, poslanik nacionalnog parlamenta Paolo Grimoldi. Po njegovim rečima, u rezoluciji se traži da se Krim zvanično prizna ruskom teritorijom i revidira politika prema njemu.

Parlamentarac smatra da dokument ima šansu da bude usvojen.

„Rezolucija će biti podneta oblasnom savetu u prvim danima juna. Mi smo optimistični i nadamo se da će biti usvojena“, rekao je Grimaldi.

Na ovaj način, smatra on, italijanske vlasti priznaju izraženu volju parlamenta republike i naroda Krima na referendumu.

Osim toga, u partiji računaju da će u oblasnoj džunti (izvršni organ) poslušati i poziv na ukidanje sankcija Rusiji.

„Za šta su bile potrebne te sankcije? One nikome ne trebaju i samo nanose ekonomsku štetu našoj kući“, rekao je sekretar partije Liga Severa.

Veneto

Savet italijanske oblasti Veneto u sredu 18. maja doneo je rezoluciju kojom se Vlada Italije poziva da razgovara o politici EU prema Krimu i da traži ukidanje sankcija prema Rusiji. Za dokument je glasalo 27 članova od 51 člana Saveta, devet članova je bilo protiv, dok je jedan član bio uzdržan.

„Želimo ponovo da pokrenemo dobre odnose i komercijalnu saradnju sa Rusijom. Želimo da se završi embargo i da na kraju sve sankcije protiv Ruske Federacije budu ukinute“, rekao je učesnik glasanja Stefano Valjdegamberi.

Vestfalija i Saksonija

Ranije su sa sličnim pozivom izašle vlasti nemačkih federalnih država Severne rajne — Vestfalije i Saksonije.

One su predložile da se što pre ukinu antiruske sankcije.

„Naš cilj treba da bude najhitnije ukidanje ekonomskih sankcija Rusiji. Rusija je važan trgovinski partner kojeg ne treba da izgubimo u dugoročnoj perspektivi. Nadam se da će dijalog sa Rusijom biti obnovljen“, citira list Velt premijera federalne države Saksonija Stanislava Tiliha.

Tilihi se pridružio i ministar ekonomije Vestfalije Garet Dujin, koji je rekao da je uzajamno korisna saradnja važna za Rusiju i Nemačku.

„Nemačka i Rusija su potrebne jedna drugoj. Saradnja je korisna za obe strane. Oko za oko — to nije spoljnopolitička strategija koja vodi ka postizanju cilja“, naveo je ministar.

Donja Austrija

Vlasti regiona Donja Austrija takođe se zalažu za ukidanje sankcija. Prema proračunima činovnika, to će omogućiti da se poveća trgovinska razmena između regiona i Rusije dva puta, do pola milijarde dolara.

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima