Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 11.02.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 08.06. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 11.06.




Kijevske snage ispalile 140 projektila na DNR  - Kijevske snage su tokom jučerašnjeg dana i jutra ispalili više od 140 projektila na okolinu Donjecka, Gorlovke, Jasinovatu i Dokučaevsk kao i Sahanku i Kominternovo Novoazovskog rejona na jugu DNR. 

Tokom napada ponovo je napadan punkt kod Jasinovate na deonici puta Donjeck-Gorlovka.

Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su tokom proteklih nedelju dana 3500 puta napale teritoriju DNR. Tradicionalno su napadali Donjeck, Gorlovku, Dokučaevsk, Jasinovatu, kao i naselja Sahanka i Kominternovo na jugu DNR a intenzivirani su napadi i na Makejevku.



Tokom prethodne nedelje ubijeno je 5 ljudi a ranjeno 21.



Pripadnici bataljona Patriot vojske DNR uništili su ukrajinsko borbeno vozilo BMP-2 u okolini Pervomajska i Peskija iz koga je napadana teritorija DNR.



Borci DNR su uz pomoć protivtenkovskog SPG-9 pogodili BMP-2 i nakon toga pripadnici kijevskih snaga su morali da napuste ovo vozilo.

Naređenje o uništenju izdao je komandir s obzirom da nije bilo moguće njegovo prebacivanje na teritoriju DNR.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 11.06.



Kijev preti prekidom diplomatskih odnosa sa Rusijom - Poslanik Vrhovne rade Sergej Soboljev nije isključio prekid diplomatskih odnosa između Rusije i Ukrajine nakon incidenta ispred ukrajinske ambasade u Moskvi, navodi radio „Govori Moskva“

Sinoć je oko stotinu mladih ljudi gađalo jajima Ambasadu Ukrajine u Moskvi, nakon njenog zatvaranja. Prema rečima izvora u policiji, tokom akcije nije bilo „konflikata uz upotrebu sile“.

Ova akcija je bila odgovor na događaje u Odesi, kada je stotinak nacionalista napalo zgradu Generalnog konzulata sa ciljem da se prekine obeležavanje Dana Rusije.

I jedan i drugi incident Soboljev ne smatra ozbiljnim, ali je priznao da je prekid diplomatskih odnosa „prirodan proces u takvim situacijama“.

Poslanik nije naveo da li će ukrajinska Ambasada u Moskvi nastaviti sa radom, rekavši da takvu odluku treba da donese predsednik Ukrajine Petro Porošenko.

Sankcije ne smeju biti izgovor za neinvestiranje u Rusiju - Sankcije Zapada protiv Rusije ne smeju da budu izgovor za odustajanje evropskog biznisa od investiranja u rusku ekonomiju, izjavio je u petak ambasador Italije u Rusiji Čezare Marija Ragaljini.

„Uvek to govorim našim preduzetnicima i mogu da vam kažem: sankcije, kako evropske, tako i ruske, ne smeju da budu alibi da se ne investira u Rusiju“, rekao je Ragaljini za televizijski kanal „Rusija 24“. 

Prema njegovim rečima, italijanski biznismeni Rusiju gledaju kao strateško tržište, a Moskva i Rim su već „prevladali krizni period u uzajamnoj trgovinskoj razmeni“. 

Nova shema ukidanja sankcija Rusiji - Evropska unija priprema se da razmotri „nova pravila igre sankcija“, koja podrazumevaju ukidanje sankcija postepeno i paralelno, piše ruska „Gazeta“.

Nova shema ukidanja ograničenja biće predložena na konferenciji parlamentarnih komiteta za evropske poslove zemalja EU koja će biti održana 13. i 14. juna u Hagu, izjavio je Simon Sjutur, član francuskog senata i jedan od autora rezolucije o neophodnosti postepenog ublažavanja sankcija. 

„Nova ideja zasnovana je na etapnom ukidanju sankcija. Ranije je EU tražila od Rusije potpuno ispunjavanje odredbi Minskog sporazuma o prekidu sukoba na istoku Ukrajine radi potpunog ukidanja ekonomskih sankcija. Predlažemo da se proces podeli na nekoliko etapa. Ako Rusija bude postepeno činila korake u susret (zahtevima), sankcije treba da se ukidaju delimično, u skladu s tim koracima“, rekao je Sjutur. 

Francuski političar smatra da je jedan od poteza Moskve koji bi mogao da dovede do ublažavanja sankcija pomilovanje Nadežde Savčenko, koja je u Rusiji prethodno bila osuđena za ubistvo novinara Ruske državne radio-televizije. 

„Sada je taj trenutak, očigledno, propušten“, navodi Sjutur. 

Pored ekonomskih ograničenja, između Rusije i Evropske unije deluju i individualne sankcije za koje Sjutur predlaže da se ukinu „bez uslovljavanja, jer to veoma otežava kontakte“.

Odesa: Lokalne vlasti odbile da pomognu ruskom konzulatu - Ukrajinski radikalni nacionalisti blokirali su zgradu generalnog konzulata Rusije u ukrajinskom gradu Odesi.

Ruski generalni konzul u Odesi Valerij Katunkin je rekao da su ukrajinski nacionalisti ometali održavanje prijema u konzulatu povodom Dana Rusije, blokirajući ulaz u zgradu, preneo je TASS.

„Prijem povodom Dana Rusije je ometan. Ukrajinski radikali, posebno predstavnici Desnog sektora i Azovskog korpusa, blokirali su ulaz u zgradu“, navodi Katunkin i dodaje da su ukrajinski nacionalisti bili agresivni.

Prema njegovim rečima, vlasti Odese praktično su ignorisale molbe Generalnog konzulata Rusije da omoguće pristup gostima na teritoriju diplomatske misije, kao i da zaštite njihovu bezbednost. 

„Napisali smo ranije odgovarajuću notu, lokalne vlasti su ili isključile telefon, ili su bile van dometa, ili su govorile da je patrola upućena, ali patrola kod nas nije bila“, izjavio je Katunkin televizijskom kanalu „Rusija 24“. 

​„Oko stotinu aktivista organizacija ’evromajdanskog’ usmerenja 10. juna okružilo je Generalni konzulat Ruske Federacije u Odesi da bi osujetilo obeležavanje Dana Rusije, saopštio je lokalni list „Tajmer“. 

Kako je navedeno, u protestima su učestvovali predstavnici svih glavnih organizacija „Evromajdana“: Samoodbrane, Desnog sektora, Automajdana i Saveta za javnu bezbednost. 

Demonstranti su ispred ulaza u konzulat postavili automobil sa zvučnicima koji su emitovali antiruske pesme. 

Nemački političar za priznanje Krima - Andreas Maurer, predsednik poslaničkog kluba nemačke „Levice“ u Savetu grada Kvakenbruk, u nemačkoj Saveznoj pokrajini Donjoj Saksoniji, prvi je nemački političar koji se javno zalaže da se Krim prizna kao deo Ruske Federacije.

Maurer je boravio na poluostrvu i razgovarao sa lokalnim stanovništvom. Nemac je i sam začuđen činjenicom da nema više istomišljenika.

Maurer je za Sputnjik nakon posete izjavio da su nažalost njegove mogućnosti kao lokalnog političara ograničene, ali smatra da je neophodno da se u Nemačkoj javno govori o situaciji na Krimu i o motivima ljudi koji tamo žive. Ipak, kaže da će učiniti sve što je u njegovoj moći, iako ne veruje da će glasanje na tu temu biti uskoro održano u okviru Gradskog saveta za koji radi. Čitajte više

Pet oblasti Ukrajine traži faktičku federalizaciju zemlje - Skupština Ivano-Frankovske oblasti je faktički zatražila federalizaciju Ukrajine.

Skupština je, naime, izglasala obraćanje šefu države Petru Porošenku, premijeru Vladimiru Grojsmanu i predsedniku Vrhovne Rade (parlamenta) Andreju Parubiju sa zahtevom da podrže potpisivanje specijalnih ugovora o podeli vlasti u zemlji između Kijeva i postojećih oblasti (provincija).

Skupština Ivano-Frankovske oblasti ima 84 poslanika, a za tekst obraćanja je glasalo 75. Među njima su i 22 poslanika iz Porošenkove partije.

Porošenko je proteklih meseci upozoravao oblasti da takvi zahtevi protivreče ustavu zemlje i pretio njihovim skupšrinama da će ih raspustiti.

Slične ugovore sa Kijevom već su zatražile Odeska, Žitomirska, Hmeljnicka i Kirovogradska oblast.

Vlada Ukrajine već je ove zahteve ocenila kao „akte federalizacije“.

Francuski senatori predložiće evropskim kolegama ukidanje sankcija Rusiji - Francuski senatori će na konferenciji parlamentarnih komiteta za evropske poslove EU, koji se održava 13-14. juna u Hagu, predložiti da se razmotri rezolucija o ukidanju antiruskih sankcija, preneo je list „Izvestija“ izjavu zamenika predsednika Komiteta za evropske poslove Francuske i inicijatora rezolucije Iv Poco di Borgo.

U sredu je Senat Francuske velikom većinom glasova (302 „za“ i 16 „protiv“) usvojio rezoluciju koja poziva na ublažavanje režima sankcija Rusiji paralelno sa realizacijom Minskog sporazuma. Ranije je Nacionalna skupština (donji dom parlamenta) glasala za ukidanje sankcija.

„Simon Situr i ja, kao predstavnici Francuske, učestvovaćemo na konferenciji, na kojoj će biti predstavnici svih 28 zemalja-članica EU. Mi ćemo dati predlog da se takva rezolucija usvoji u svim parlamentima država. Ovde nije važno da li će glasati ’za‘ ili ’protiv‘, već sama činjenica da se ovo pitanje razmatra“, navodi Di Borgo.

On je dodao da su autori rezolucije odmah nakon glasanja u Senatu Francuske poslali rezoluciju francuskoj Vladi.

„Glasanje je bilo značajno za zemlju. Ni ja ni moj kolega Simon Situr nismo očekivali da će nas podržati predstavnici svih političkih grupa. I to je veoma moćan signal Vladi, pošto su u Senatu zastupljene glavne partije. To jest, to je odluka — volja svih Francuza“, naglasio je senator.

Zvanični predstavnik Ministra spoljnih poslova Francuske Roman Nadal ranije je izjavio da su vlasti uzele u obzir rezultate glasanja gornjeg doma parlamenta. On je dodao da Pariz ostaje potpuno posvećen realizaciji Minskog sporazuma.

Pitanje o produženju sankcija evropske države razmatraće na samitu 28-29. juna. Za ublažavanje ili ukidanje sankcija su Mađarska, Kipar, Grčka, Italija i Slovačka.

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima