Kako su zraci mira postali zraci smrti

Njujork, 13 jula. Pre nekoliko dana, proslavio je veliki naučnik Nikola Tesla svoj 78. rođendan. Ovaj jubilej ne bi bio mnogo opažen u svetu da Tesla tim povodom, američkoj javnosti nije dao jednu izjavu koja znači senzaciju za ceo svet. On je izjavio da je uspeo da pronađe jedan novi električni zrak koji ima da onemogući svaki rat u budućnosti.”

Četvorostubačno složen tekst, čiji smo početak naveli, objavljen je u „Politici” 14. jula 1934. pod naslovom „Nikola Tesla pronašao je zrake za koje veruje da će onemogućiti svaki rat”.

Nadnaslov teksta glasio je „Srbin koga će ako uspe u svojoj zamisli blagosiljati celo čovečanstvo”, a u podnaslovu je pisalo: „Teslini ’zraci smrti’, jedno strašno oružje koje bi imalo da učini kraj krvoprolićima”.

Autor tog nepotpisanog teksta je podsetio na to da ideja „da se stvore i praktično primene ovakvi zraci nije nova stvar”, o čemu je dosta pisano posle Velikog rata, objavljivani su izveštaji „o vršenju opita sa nekim tajanstvenim ’zracima smrti’, novim strašnim oružjem za buduće ratove”.

Ovog puta, međutim, konstatuje „Politika”, „javlja se jedan naučnik svetskog glasa, onaj koga smatraju jednim od najvećih naučnika sveta” i „izlazi pred javnost s tvrđenjem da takav zrak nije više fantazija, jer ga je on pronašao”.

Može se dobiti slika o snazi tog zraka „kad se čuje Teslino tvrđenje da će onaj koji njime upravlja biti u stanju da odjednom uništi sav život u krugu od 400 kilometara od mesta gde se nalazi centrala za proizvodnju ovog zraka” i da, na primer, „flota od 10.000 aviona ne bi više bila opasna ni za koga sem za avijatičare u njima, jer bi ih ovaj zrak, opet na 400 kilometara rastojanja, mogao da obori na zemlju”.

Teslina ideja da će njegov izum „učiniti kraj svakom utrkivanju u nadmoćnosti”, naišla su na neslaganje u američkoj štampi – jeste reč o oružju „zamišljenom kao sredstvu da se onemogući rat”, ali su ti zraci „ipak oružje i to strašnije od svih dosadašnjih”.

Naš list je naveo Teslinu izjavu da će njegov zrak „moći da bude iskorišćen jedino za odbranu”, što je poslužilo autoru da podseti na Alfreda Nobela, pronalazača dinamita, koji je „mislio da je učinio najveću uslugu miru u svetu”, što je bilo pogrešno. Zato je Nobel kasnije „pokušao da se iskupi” tako što je „svoje imanje namenio ljudima koji rade na dobru čovečanstva, među kojima naročito onima koji su zaslužni za mir”.

„Koliko je Nobel pogrešio, kad je mislio da pomoću sredstava za ubijanje može da spreči ubijanje, videlo se u svetskom ratu”, razložno konstatuje „Politika”, da bi postavila pitanje kako će Teslini „zraci smrti”, za čiju će proizvodnju biti potrebne „neverovatno jake električne centrale”, moći da „unište rat”.

„Ako jednog dana dođe do utrkivanja u građenju sve jačih ovakvih centrala, čovečanstvo će biti u većoj ratnoj opasnosti nego ikad”, zaključio je autor „Politike”, da bi na kraju opsežnog teksta naveo da u američkoj javnosti ima onih koji veruju „da se pomoću oružja spreči rat” i da je Teslin pronalazak „poslednje što se u ovom pravcu da pronaći”.

Objavljujući ovaj tekst, „Politika” se prvenstveno oslonila na pisanje „Njujork tajmsa”, posle Teslinog susreta s američkim novinarima na njegov rođendan 10. jula. Čuveni list objavio je, naime, tri dana pre „Politike”, 11. jula, tekst pod naslovom „Tesla na 78. rođendan otkriva nove zrake smrti”. Dan ranije, 10. jula, manje uticajan „Njujork san” obavestio je čitaoce o istom događaju tekstom čiji je naslov bio „Pronađeni zraci mira – Tesla opisuje zrak razorne energije”. Naglašena je Teslina tvrdnja da je otkrio telesilu koju je tada prvi put pomenuo, odnosno zrak mira, ali su već sutradan, u moćnijem glasilu, novinari ostali privrženi starom nazivu „zrak smrti”.

Proširio se on kao pustinjski požar i stigao na stranice „Politike” u kojoj se možda nije ni znalo da je i sam Tesla pomenuo „zrake smrti” u jednom tekstu 1927. godine.

„Pre više od dvadeset pet godina moji pokušaji da prenosim velike količine energije kroz atmosferu doveli su do jednog pronalaska koji je mnogo obećavao, a koji je od tada nazvan ’zraci smrti’... Ideja u osnovi tog pronalaska bila je da se podesnim jonizujućim zračenjem vazduh načini provodljivim, da bi putanja tih jonizujućih zraka poslužila za provođenje struja visokog napona... Od tada sam ja učinio znatna poboljšanja i otkrio jedan nov princip, koji se može uspešno primeniti bez teškoća za razne svrhe u miru i ratu”.

Tesla je i u martu 1934. napisao da je još 1899. godine „vršio eksperimente sa 18.000.000 volti”, da je kroz vazduh propuštao „struju od 1.100 ampera”, da se njegovim transformatorima „može lako dobiti razlika potencijala od 30.000.000 volti ili više”. Kao da je tako hteo da predupredi priče koje će uslediti, kada su se u julu novinari raspisali o njegovom novom izumu zastrašujućih moći, proglasivši ih za „zrake smrti”. Činjenica da je na 78. rođendan prvi put govorio o telesili i o sklopu uređaja koji proizvode zrake mira, novinarima očito nije bilo dovoljno pompezno. Tako je i praški list na nemačkom jeziku „Prager prese” 11. jula objavio izveštaj iz Njujorka pod krupnim naslovom „Rat onemogućen? – Zraci smrti”, očigledno preuzimajući tumačenje iz „Njujork tajmsa”, a slično su učinili i mnogi drugi listovi.

U razgovoru za časopis „Liberti” koji je objavljen 9. februara 1935. pod naslovom „Mašina koja će okončati rat”, Tesla je ukazao na jasnu razliku između onoga što je popularno nazivano „zracima smrti” i njegove naprave koja emituje strogo usmerene čestice i namenjena je odbrani mira.

„Ovakvo oružje u rukama jednoga, sprečiće, zaista, sve ostale da misle na rat”, zaključuje autor „Politike” na kraju teksta i postavlja pitanje: „Ali ko je taj jedan kome će Tesla dati svoj pronalazak? Na ovo pitanje sam Tesla još nije dao odgovor. Možda još ne zna kome je najbolje da otkrije tajnu svog pronalaska.”

„Politika” tada nije mogla znati da je Tesla odluku doneo tri meseca ranije, u aprilu 1934. kada je počeo pregovore sa sovjetskim predstavnikom u Njujorku, da projekat telesile proda SSSR-u. Za datu dokumentaciju dobio je posle godinu dana 25.000 dolara. Naredbu da mu novac bude isplaćen izdao je Staljin, ali „Politika” u ono vreme o tome nije pisala, pošto se ništa nije znalo o tom tajnom aranžmanu između Tesle i Rusa.

Energetski zid protiv svakog napadača

„Ratovanje može biti zaustavljeno, ne slabljenjem moćnih već ako svaki narod, bio jak ili slab, bude sposoban za odbranu. Međutim, sve naprave za odbranu mogu se koristiti i za napad. Ova činjenica poništava vrednost postupka poboljšavanja oružja u svrhu mira. Međutim, ja sam bio dovoljno srećan da razvijem novu ideju i da usavršim sredstva koja se uglavnom mogu koristiti za odbranu. Ova ideja je usvojena i ona će izvršiti revoluciju u međunarodnim odnosima. Zahvaljujući njoj sve države, bilo velike ili male, biće neosvojive za vojsku, avione i druga sredstva za napad. Moj izum zahteva veliku elektranu, ali kada se jednom postavi moći će da razori i ljude i mašine koji se približavaju unutar radijusa od 200 milja. On će, da tako kažem, stvoriti energetski zid koji će biti moćna prepreka za sve vrste napadača”, izjavio je Tesla za časopis „Liberti” 9. februara 1935. godine.

Slobodan Kljakić,
Politika