Mosul – krupan zalogaj za „šaroliku” američku koaliciju

Premijer Iraka Hajder el Abadi najavio je 17. oktobra početak operacije oslobađanja Mosula, koji je pod kontrolom „Islamske države“ od juna 2014. godine. Prema različitim izvorima, u gradu se još uvek nalazi od 700.000 do 1,5 miliona civila i od 5.000 do 10.000 terorista. Na Mosul je krenulo 60.000 ljudi. Među njima su snage iračke armije, sunitski i šiitski dobrovoljački odredi i kurdska Pešmerga. Podršku iz vazduha obezbeđuje avijacija međunarodne antiterorističke koalicije na čelu sa SAD.

„Trenutak velike pobede je blizu“, izjavio je El Abadi, najavljujući ofanzivu na Mosul. Međutim, nedelju dana posle početka operacije primećuje se da u njenoj realizaciji ima velikih poteškoća. Na samom početku operacije izbio je konflikt između El Abadija i predsednika Turske Redžepa Erdogana povodom učešća turskih trupa u ofanzivi na Mosul. Sa druge strane, teroristička organizacija „Islamska država“ kreće u kontraofanzivu na drugim položajima i napada gradove iz kojih se ranije povukla. Predsednički kandidat SAD Donald Tramp okarakterisao je ovu akciju SAD i njihovih saveznika kao „totalnu katastrofu“.

Amerikanci već sada izjavljuju kako ne bi želeli da za njih Mosul postane ’drugi Alep. Ilustracija: Reuters

Ko će ići u napad?

Vojni ekspert Vladimir Jevsejev, zamenik direktora Instituta za proučavanje zemalja Zajednice nezavisnih država, smatra da brojna nadmoć koalicije nema odlučujuću ulogu. „Kurdi ne nameravaju da napadnu Mosul“, smatra Jevsejev. „Oni su zauzeli teritoriju gde žive njihovi sunarodnici, a to je okolina grada, i dalje neće ići. El Abadi neće pustiti u Mosul šiitske odrede, da ne bi došlo do pokolja. Turci kao najuboitija kopnena snaga koalicije neće ići u napad, jer želi da izbegne velike gubitke u ljudstvu“.

Po Jevsejevljevim rečima, ostaje samo regularna iračka armija, gde ima mnogo dezertera i gde cveta korupcija. „Od najavljenih 60.000 možda će u ofanzivi učestvovati najviše 30.000, a možda i manje“, rekao je Jevsejev za „Rusku reč“. „U gradskim uslovima, ako ’Islamska država’ izvrši odgovarajuće inženjerijske pripreme, te snage nisu kadre da zauzmu grad“. Pored toga, Mosul nije opkoljen sa zapada, tako da teroristi sa te strane mogu dobijati pojačanje, istakao je ruski ekspert. „Pobeda sigurno neće biti obezbeđena do predsedničkih izbora 8. novembra, kako su to planirale SAD“, smatra on.

Arabista Leonid Isajev, stariji predavač Katedre za politikologiju Nacionalnog istraživačkog instituta „Visoka škola ekonomije“, takođe smatra da će te borbe dugo trajati: „Najpre za oslobođenje provincije, zatim za naselja oko Mosula i na kraju za svaku gradsku četvrt“. Po njegovom mišljenju, bitka za Mosul će trajati mesecima i odneće mnogo ljudskih života.

Ilustracija: AFP / East News
Suniti protiv šiita
Čak i poraz „Islamske države“ u Mosulu neće doneti Iraku mir, smatraju eksperti. Velika je verovatnoća da će tamo izbiti novi konflikt – verski ili etnički. Isajev podseća da su u poslednje dve godine šiitski odredi često oslobađali sunitska sela od „Islamske države“, a onda masovno ubijali žitelje tih sela, navodno zbog „saradnje sa neprijateljem“. I Kurdi imaju svoj interes: oslobađanjem teritorije severnog Iraka od „Islamske države“ oni vrše teritorijalnu ekspanziju – potiskuju Arape iz njihovih sela i useljavaju kurdske izbeglice.

Pitanje kako organizovati posleratni život u Mosulu da bi se izbegle etničke i verske čistke isto je toliko aktuelno kao i borba protiv „Islamske države“, smatra ekspert. To neće biti lako s obzirom da se mnogi verski i plemenski odredi ne potčinjavaju vlastima.

Iraku, prema različitim izvorima, živi 37-38 miliona stanovnika. Većina (75-80%) su Arapi; Kurdi su najveća nacionalna manjina (15-20%), koja kompaktno nastanjuje sever Iraka u regionu pod nazivom Irački Kurdistan, i ta teritorija od početka građanskog rata faktički ne zavisi od Bagdada; Šiiti su verska većina u Iraku (60-70% stanovništva), a suniti su krupna manjina (35-40%). Pripadnici „Islamske države“ su suniti i tretiraju šiite kao jeretike. Na severu Iraka, i konkretno u gradu Mosulu, žive uglavnom suniti.

Strah od „iračkog Alepa“

Problem u vezi sa Mosulom je i taj što je u gradu ostao veliki broj civila. Od početka operacije već su pristizala saopštenja da su u vazdušnim napadima koalicije ginuli civili.

Vladimir Jevsejev ističe da je nemoguće bombardovati gradove bez civilnih žrtava, i Vašington to shvata, te se trudi se da izbegne situaciju koja bi bila slična Alepu, s obzirom da Zapad optužuje Rusiju i Siriju za bombardovanje civilnog stanovništva u tom gradu.

„Amerikanci već sada izjavljuju kako ne bi želeli da za njih Mosul postane ’drugi Alep’, i zato će, kako kažu, svesti napade iz vazduha na minimum“, kaže Leonid Isajev. Sa druge strane, ekspert smatra da Amerika mora doneti tešku odluku: ili će bombardovati grad ubijajući i civile, ili ga neće bombardovati, ali će u tom slučaju više ginuti oni koji zauzimaju grad u kopnenoj operaciji, tj. irački saveznici Vašingtona. Time se otežava i zauzimanje Mosula, i koordinacija između kopnenih snaga armije, dobrovoljačkih odreda i Kurda.

Oleg Jegorov,
Ruska reč