Nikolić za RT: Ako bi imali deset švajcarskih banaka, ne bismo ušli u EU

U vreme kada su međunarodne tenzije na visokom nivou, Srbija pokušava da održi ravnotežu između EU i NATO, s jedne strane, i Rusije,  s druge strane. Ambicijom da postane član EU, Srbija odbija da odustane od svojih istorijskih veza sa Moskvom. Sećanja na NATO agreisju Srbije 1999. godine još uvek su sveža, a bliža saradnja sa alijansom je nepopularna u zemlji. Da li će Srbija biti u stanju da održi svoju neutralnost ili će na kraju biti primorana da bira između Rusije i Zapada? Predsednik Srbije Tomislav Nikolić odgovarao je na pitanja novinara RT- a, Sofi Ševadrnadze .

Sofi Ševardnadze: Gospodine predsedniče, hvala vam što ste odvojili vreme da učestvujete na našem kanalu. Dobrodošli u Snakt Peterburg! Moje prvo pitanje je o ratu u Siriji. Rat je u punom jeku i kraj nije na vidiku. Takođe,, ovaj rat je pogodio i Srbiju. U ovom trenutku, hiljade izbeglica se nalazi na teritoriji Srbije. Jednom ste rekli da bi se bez Rusije "Sirija pretvorila u terorističku državu, i da bi neke sile išle toliko daleko da je priznaju kao suverenu državu". Zašto su po Vašem mišljenju, akcije Rusije u Siriji toliko snažno kritikovane? Ko bi mogao priznati takvu terorističku državu?

Tomislav Nikolić: Svaki put kada Rusija radi nešto, uvek se može predviditi kako će međunarodno zainteresovane strane reagovati na to. I kada se to desi, oni nikada ne žele da analiziraju ruske razloge za takve postupke. Oni uvek traže neku skrivenu političku agendu.

U Srbiji, mi smo uvek verovali da je cilj operacije Rusije u Siriji da pomogne toj zemlji da porai globalni terorizam.

Lično, verujem da je ruska operacija preokrenula globalni rat protiv terorizma, kao i da je višegodišnji angažman pojedinih naroda "i koalicija" u ovom ratu spektakl. Pomaganjem legitimnoj vladi u Siriji, Rusija pomaže i svetu da se suprotstavi opasnostima od terorizma, koji je usadio strah u Zapadnoj Evropi. Uz svo dužno poštovanje prema svim međunarodnim akterima, verujem da je operacija Rusije u Siriji jedina prava kampanja protiv terorista.

To bi trebalo bi da posluži kao primer drugim naroda, jer očigledno je da su u velikoj nevolji, ako ne slome terorizam sada. Ono što se dešava nije o tome da li će sirijska vlada zadržati svoju moć. Rusija ne učestvuje u ratu vlade sa opozicijom - ona se bori protiv terorista zajedno sa sirijskom vladom.

Danas je svet na ivici novog hladnog rata, i svaki korak Rusije u bilo kojoj sferi - bilo da je ekonomija, odbrana ili vojne operacije - će biti kritikovana od strane suprotne strane. Ne vidim nikakav drugi razlog zašto je Rusija kritikovana zbog angažovanja u borbi protiv terorizma. Vreme je da sednemo i da nepristrasno pogledamo gde se naš svet kreće.

Sofi Ševardnadze: Da li mislite da bi se takozvani Kosovski scenario mogao ponoviti u Siriji? Bilo je terorističkih grupa na Kosovu koje su priznate kao takve od strane Zapada, ali kada su kasnije ove grupe došle na vlast, Zapad ih je prepoznao kao legitimne vlade. Da li mislite da se situacija u Siriji može razvijati po ovom ovom scenariju?

Tomislav Nikolić: Govorio sam o tome u UN. Primer Kosova pokazuje šta se može desiti ako neko odluči da prizna Islamsku državu [kao legitimnu državu]. Iako su na početku grupe koje su se borile protiv vlade Jugoslavije smatrane za terorističke i Jugoslaviji je dozvoljeno da koristi sva sredstva u borbi protiv terorizma. U slučaju Kosova, Zapad jednostavno koristio dopisnike velikih zapadnih mreža za širenje stereotipa o zlim Srbima koji preti Albancima da će biti lišeni svojih demokratskih prava.

Oni su takođe govorili da je Slobodan Milošević diktator i da imaju pravo da se bore protiv ove diktature koristeći sva sredstva.

Danas Islamska država koja ubija decu i ljude na ulicama, u pozorištima, u bioskopima, teško da se mogu prikazati kao heroji koji su pod ozbiljnom pretnjom i koji bi trebalo da imaju svoju državu. Deset godina neaktivne borbe NATO-a protiv ISIL nije doneo nikakve rezultate. niti izgleda da se  oni trude da unište jezgro ove organizacije.

Određene teroristički lideri budu ubijeni, ali nakon kratkog vremena dolazi novi lider, tako da se suočavamo sa novim problemom. Dokle god postoji i jedan pripadnik ove grupe, on bi mogao da bude vođa. Srećom, Rusija je odlučila da se uključi u globalni rat protiv terorizma, iako ISIL nije velika pretnja Rusiji do sada. Međutim, Rusija shvata da ISIL može eventualno dostići granice Ruske Federacije. Ne mislim da je ova pretnja neminovna danas, osim, ​​naravno, ako neki ljudi sa Zapada ponovo odluče da finansiraju i daju podršku tzv. Islamskoj državi.

Sofi Ševardnadze: Da li mislite da je moguća direktna vojna intervencija NATO-a u Siriji kao što se desilo u Jugoslaviji?

Tomislav Nikolić: Ne, nije, jer Sirija ima bolje sisteme protivvazdušne odbrane od onih koje je imala Jugoslavija, pa se NATO boji da bi mogao izgubiti svoje letelice.

Sofi Ševardnadze: Put migranata u Evropi prolazi kroz Srbiju. Kako se Srbija može suočiti sa ovom teškom situacijom? Kakvu pomoć očekujete od EU?

Tomislav Nikolić: Za sada, Srbija ima dovoljno resursa, strpljenja i razumevanje za sve migrante koji dolaze u našu zemlju. Od samog početka smo shvatili da je Srbija samo tranzitna ruta za njih. EU je formirala ovaj put kroz Makedoniju i Srbiju, koje nisu članice Evropske unije. EU može lako promeniti rutu tako da bi iz Grčke i Bugarske kroz zemlje EU prolazili migranti u pet severnih evropskih država koje su krajnja njihova destinacija.

Dokle god su otvorene granice EU, Srbija će nastaviti da prema migrantima ispunjava svoju humanitarnu dužnost vodeći računa o njima, naročito deci, pružajući im medicinsku negu i pomažući im da prežive ovu zimu i da im pruži prevoz, tako da mogu da idu dalje. Mi ih registrujemo tako da znamo ko je ušao u našu zemlju i ko je napustoi. Ali EU se ne nosi sa ovim problemom. Srbija bi želela da su otvorene granice, ali bi bilo čudno da Austrija, Nemačka i druge zemlje prestanu da primaju migranate, dok oni i dalje dolaze u Srbiju.

Šta ćemo da radimo ako imamo 20 ili 30 hiljada migranata koji žive u Srbiji za godinu ili dve? Mislim da čak i naši tradicionalno gostoljubivi ljudi koji migrante tretiraju danas kao goste, to ne bi mogli da podnesu.

Sofi Ševardnadze: Mađarska nije dobila potrebnu pomoć od EU, tako da je počela da gradi zidove duž njenih granica. Ministar spoljnih poslova Luksemburga je odgovorio na to, rekavši da Mađarska treba da bude izbačena iz EU. Ako se ne varam, vi planirate da pooštrite napore za kontrolu imigracije. Ali, ako vaša zemlja postane članica EU, neće biti u stanju da provedi nezavisnu imigracionu politiku. Vi to shvatate, zar ne?

Tomislav Nikolić: Da li očekujemo pomoć od EU? Mi jednostavno samo želimo da nas EU obavesti o svojim planovima kada konačno budu donešeni. To je jasno da članice EU nemaju zajedničku politiku o pitanjima kao što su migracije ili priznavanja Kosova i Metohije, ili mnoga druga pitanja.

Ne treba nam nikakva pomoć - mi jednostavno treba da znamo koliko dugo će oni primati migrante i kada će prestati da ih primaju. Mi nećemo stavljati zidove i ograde.

Granica između Srbije i Mađarske prolazi kroz dolinu, tako da lako možemo postaviti ogradu. Sa Ogradama ljudi se osećaju kao da su u koncentracionom logoru. Mislim da je to upravo takav osećaj kada policajci gledaju ljude koji stoje iza ograde - kao da su stražari u koncentracionom logoru.

Postavili ste pitanje koje sam očekivao - oko zajedničke politike zemalja EU. Mi smo u ozbiljnim pregovorima sa Evropskom unijom u skladu sa uslovima predviđenim u 34 poglavlja pregovaračke platforme EU. Postoje mnoge smernice tu koje bismo rado sproveli u Srbiji. Ali imamo i ozbiljne nesuglasice. Šta to znači?

Kada postanete član EU, to znači da će neko drugi određivati vašu spoljnu politiku. Ne možemo to dozvoliti toga što smo jedna od retkih kandidata sa jakom i nezavisnom spoljnom politikom.

Neke druge zemlje mogu da se osećaju prijatno sa ovim ograničenjima, jer su se one uvek bavili njima. Ali Srbija je uvek bila slobodna zemlja, ona nikada nije pripadala Istoku ili na Zapadu, ali je uvek održava prijateljske odnose sa Istokom i Zapadom. I želimo da ih zadržimo. Niko ne može da nam kaže šta da radimo i ne možemo da ugrozimo budućnost naše dece i naših građana ukoliko EU odluči da objavi rat nekoj zemlji koja nije članica EU u nekom trenutku. Srbija to ne treba. Mi smo imali naš udeo u ratovima. Kad god je bio rat uzeli smo oružje i borili se za pravdu - uvek na pravoj strani. I naše žrtve nikada nisu cenjene dovoljno. S druge strane, šta to znači zajednička politika? Ako EU odluči da je Kosovo i Metohija država,  Srbija da prizna kao članicom EU? To se nikada neće dogoditi. Ni po cenu članstva u EU.

Sofi Ševardnadze: Vaš cilj je da se pridružite EU, ali vi kažete da nećete priznati samoproglašenu Republiku Kosovo. Dakle, da li postoji izlaz iz ćorsokaka? Da li bi bilo dovoljno ako severne srpske enklave ponovo postanu deo Srbije?

Tomislav Nikolić: Kada bi to bilo tako lako, EU bi nam samo saopštila da je to onakako oni vide, ali postoji pet članica EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova i Metohije. Mi smo prijatelji sa mnogim zemljama EU, ali to nije zbog našeg velikog prijateljstva sa ovih pet država koje odbijaju da priznaju Kosovo i Metohiju. Oni znaju da se suočavaju sa istim problemom, i priznavanje Kosova bi ugrotilo njihov suverenitet i teritorijalni integritet.

Srbija, se posebno od 2012, više nikada neće pristati da Albanci deluju kao lokalne vlasti ili sprovode zakone na severu Kosova i Metohije. Pokrenuli smo materijalne pregovore sa Albancima, nadajući se da možemo obezbediti bolji život za sve ljude koji žive na Kosovu i Metohiji i dogovore o tome šta bi trebalo da bude urađeno u budućnosti. Ali Albanci su jasno traži nezavisnost, a EU jasno treba da im pomogne, tako da smo uspeli da postignemo dogovor. Sada su UN naš jedini štit, naša jedina zaštita. Savet bezbednosti UN nikada neće podržati ideju nezavisnog Kosova i Metohije.

Trenutno smo na najnižoj tački u našim odnosima, jer su vlasti u Prištini pokušavaju da uzmu našu imovinu na Kosovu i Metohiji.

Mogli bismo da postignu sporazum o tome, ili će se završiti loše - mi smo spremni za svaki razvoj. Tako da imamo veliki problem sa Kosovom i Metohijom, a to utiče na naše odnose sa EU. EU zna da nikada nećemo priznati Kosovo kao nezavisnu državu. Nijedan zvaničnik EU nikada nije rekao da moramo da priznamo kosovo i Metohiju, ali Evropski parlament, koji ima pravo glasa o našem članstvu u EU, stalno ponavlja da se nikada nećemo pridrućiti dok ne donesemo pravno obavezujuće bilateralne sporazume sa Kosovom i Metohijom. Pretpostavljam da to znači razgraničenje i prijateljske odnose sa susedima.

Sofi Ševardnadze: Htela sam da Vas pitam o članicama EU koje se protive ulasku Srbije u EU. Sada imate Hrvatske proteste i to veoma glasne. Znam da su odnosi između dve zemlje zategnuti od rata. Koliko je verovatno da Hrvatska kao članica EU može da vas spreči da uđete u EU?

Tomislav Nikolić: Znate, ako se postigne dogovor sa ključnim članicama EU, nijedna od malih zemalja neće biti u stanju da zaustavi proces integracija ili protiv EU. Hrvatska je zemlja sa kojom želimo da imamo prijateljske dobrosusedske odnose. Situacija je bila strašna. Hrvatske vlasti nikada nisu dobro tretirale Srbe. Srbi su napustili Hrvatsku masovno, jer oni jednostavno ne mogu više živeti tamo.

Ispričaću Vam šali koju sam čuo pre nekoliko dana. Postoji srbska enklava na moru, gde je Republika Srbska Krajina nekada bila. Dakle, jedan Hrvat ima kuću tamo, i njegovi susedi su Srbi, i oni nemaju struju u svojim domovima - nikada je i neće imati, jer je politika to rvatskih vlasti ", iako je sva neophodna infrastruktura i vodovi na svom mestu . Dakle, Hrvat otišao kod vlasti i pitao kada će imati struju u svojoj kući, a oni su mu odgovorili "nikad", jer živi u pogrešnom komšiluku. Njegove komšije su bili Srbi, sećate. Hrvati imaju plan da se život Srbima oteža, tako da su Srbi počeli da napuštaju Hrvatsku. Neće ih mnogo ostati. Ne znamo šta je njihov problem sa nama sada. Veliki deo hrvatske teritorije bio je naseljen Srbima, ali su otišli i sada je sve prazno.

Mi želimo da imamo dobre odnose. Nemamo razloga da se svađamo sa Hrvatskom. Zašto bi to radili? Oni nas ne mogu da sprečiti da postanemo članica EU. Konflikt se može koristiti samo za potrebe unutrašnje politike. Oni su imali izbore, pa su političari morali da izgledaju kao da štite Hrvatsku od Srbije. Srbija nikada neće imati još jedan rat sa Hrvatskom, jer borba protiv Hrvatske podrazumeva borbu protiv NATO.

NATO je jači od nas, a mi ne želimo da stavimo živote naših ljudi u opasnost kako bi se borili protiv Hrvatske. Ako se Hrvatska ponaša razumno, imaćemo dobre odnose, a ako ne, mi ćemo imati hladno odnose. Ali sukob i rat više čak ne dolaze ni u naše umove.

Sofi Ševardnadze:  Gospodine predsedniče, Vi ste jednom rekli da Srbija ne može da ostane okružena članicama EU, a da joj se ne pridruži. Ja samo želim da razumem - zašto toliko želite da uđete u EU? Švajcarska, na primer, nije deo EU i ide im sasvim dobro. Videli smo da je Britanija glasala da napušta EU, zatim isti glasovi se pojavljuju u Francuskoj, Holandiji, Švedskoj i Mađarskoj. Zašto svi odlaze iz EU, a vi želite toliko da se pridružite?

Tomislav Nikolić: Ovo mišljenje je malo jednostrano. Ja bih to nazvao ruskim gledištem. Ne odlaze svi iz EU. Ako bi imali deset švajcarskih banaka, ne bismo ušli u EU. Ako bi smo imali naftu, kao Norveška, ne bismo ušli u EU. Ili ako bi imali industriju kao u Švedskoj, ne bismo ušli u EU. Ali mi smo nesumnjivo okruženi članicama EU. Naša najbolja prilika je bio gasovod Južni tok, ali je projekat napušten, jer je Bugarska, koja je članica EU, stala između nas i Rusije.

Tako da smo potpuno odsečeni. Nemamo nikakve granice sa Rusijom, tako da samo mogu reći da imamo prijatelje, tržište, robu, saradnju. Mi smo zemlja u koju je EU uložila poprilično. Neki pametni Evropljani su shvatili da Srbija ima fabrike koje mogu da uđu na rusko tržište bez ikakvih ograničenja ili carina. Postoje određene prednosti ne biti članica EU i imati bliske veze sa Rusijom. Sada EU razmatra da li da im se pridružimo ili ne. Zašto bi mi rekli da ne želimo da se pridružimo EU? Na EU, je da odluči da li na želi videti kao svog člana. Mi samo insistiramo da ne želimo da se pridružimo NATO-u, i niko se nikada neće nas ubediti u suprotno.

Sofi Ševardnadze: Hajde da pričamo o Rusiji. Kako ćete održati dobre odnose sa Rusijom? Kako ćete da izbegnete uvođenje sankcija?

Tomislav Nikolić: Gledajte, znam da neke zemlje ne mogu da izdrže ruski embargo više od šest meseci. Ja sam apsolutno siguran u to. Biće veliki pobuna u EU zbog sankcija.

Turska je velika zemlja. Veća je od nekih od vodećih zemalja u Evropi, ali i dalje ne mogu da priušte da se svađaju sa Rusijom i morali su da traže pomirenje. Naravno, za to je kriva Turska, i Turska je morala da se izvini i da da dosta ustupaka. Morala je da se kazni kako bi imala mir sa Rusijom.

Sofi Ševardnadze: Kažete da neće postati članica NATO-a, ali upravo ste potpisali sporazum sa NATO-om, uprkos svojoj neutralnom statusu. Dajete široka prava predstavnicima NATO-a na teritoriji Srbije, pristup državnim i privatnim objektima, diplomatski imunitet, slobodu kretanja. U isto vreme, imate čvrste odbranmbene odnose sa Rusijom - Rusija prodaje oružje Srbiji, postoji trgovinski ugovori o odbrani, itd - kako uspevate da se uspostavite ravnotežu između ta dva centra moći? Pre ili kasnije ćete morati da birate

Tomislav Nikolić: Mi imamo ugovore sa NATO-om. Siguran sam da znate, postoji kontingent NATO-a na Kosovu i Metohiji. Bez obzira na status naših odnosa sa NATO-om, ovaj kontingent je jedina zaštita za Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji.

Mi imamo deo policije na čelu sa Srbinom, posebno na severu Kosova i Metohije. Ali policija je policija, a vojska je vojska. Albanci su formirali svoje miliciju uz saglasnost Evropske unije. Ako ta milicija napadne sever Kosova i Metohije, NATO bi bio jedina zaštita. To je dogovor za sada. Ko zna šta se može dogoditi kasnije. Dakle, imamo dobre odnose sa NATO-om. To ne znači da smo na njihovoj strani, ali ne treba ih odbaciti i odbijati da radimo sa njima.

Mi učestvujemo u mirovnim misijama UN-a, i mogu da ponovim ono što sam rekao generalnom sekretaru NATO-a: "Šta bi mi radili u NATO-u? Hoćete li nas poslati da se borimo sa nekim? Da li želite da vam damo naša tri aviona, tako da možete pokrenuti vazdušne napade na nekoga? Ako je NATO odbrambeni savez, protiv koga će NATO braniti Srbiju? Mi smo okruženi zemljama NATO-a. Ako Rusi žele da nas napadnu, oni će morati da pobede NATO najpre kroz Bugarsku.

On se nasmejao i rekao:,"Rusija neće napasti u skorije vreme. "Onda sam ja rekao,"Pa zašto onda nam treba vi, ako imamo tako dobre odnose sa Rusijom? "

Što se tiče isporuke oružja, to nije baš tako. Rusija ne isporučuje Srbiji oružje besplatno. To je samo kada Srbija želi da kupi nešto, obično idemo kod ruskih proizvođača, jer smo koristili iste standarde za naše sisteme naoružanja decenijama. Dakle, nismo u potrazi za besplatnom vožnjom. Mi smo spremni da platimo za to. Mi želimo da budemo partneri sa Rusijom u proizvodnji i investicijama. To će biti dobro za nas i za uticaj Rusije u Evropi.

Rusija ima mnogo prijatelja u Evropi, ali Srbija je vaš najveći prijatelj, i to će uvek biti tako. Naši preci su izgradili posebnu vrstu odnosa između Srbije i Rusije i trebalo bi da ga sačuvamo. Rusija je velika, Srbija je mala, i niko u našim zemljama ne treba da upropasti ovu vezu. Ljudi koji to žele, da unište odnose, trebaju biti izuzeti iz politike.

Takođe imamo odličan odnos sa Kinom, i Kina se nikada nije žalila da smo prijatelji sa Rusijom. Zašto je onda Zapad uznemiren da imamo dobre odnose sa Rusijom? Kao što sam ranije rekao, bez obzira šta Rusija da radi, njeni postupci su uvek pogrešni. Ljudi će uvek tražiti neke skrivene motie da kritikuju ono šta Rusija radi.

Srbija je uvek bila prijatelj Rusije i nikada neće uraditi ništa neprijateljski. Ne postoji način da možemo naškoditi Rusiji. Ako Srbija treba da uvede sankcije Rusiju, bilo bi potrebno 500 godina da Rusija oseti uticaj sankcija od Srbije. Gde bi nas to dovelo? Mi bi samo izgubili obraz i uništili odnos sa vama.

Sofi Ševardnadze: Odnosi Rusije i NATO su vrlo napeti - NATO povećava svoje vojno prisustvo na ruskim granicama, zapadni lideri odbijaju da razgovaraju sa Moskvom. Srbija je uvek bila u stanju da održi ravnotežu u svojim odnosima sa Zapadom i njegovim odnosima sa Rusijom, ali nedavno smo videli jedan primer gde ta vrsta strategije nije uspela tako dobro - govorim o Ukrajini. Ona želi dobre odnose sa EU, sa Rusijom, sa SAD i vidimo gde to vodi. Balkan je regija u kojoj su istorijski bili interesi velikih sila. Mislim da se danas nalazite u takvoj situaciji - možda želite da zadržite prijateljske odnose sa svim svojim partnerima, ne možete da zamislite bilo koji drugi način. Ali da li imate osećaj da ste uhvaćeni u unakrsnu vatru? Počeli ste intervju govoreći da smo na ivici hladnog rata - da li se osećate kao da ste u sredini tog sukoba?

Tomislav Nikolić: Mislim da je ono što nas čini jedinstvenim, da mi ne biramo stranu. Naša srca, naši umovi, naša ljubav, naša istorija, naša vera, naš jezik - sve je to sa Rusijom. Niko to ne dovodi u pitanje. Srbija je zemlja sa populacijom od 8 miliona ljudi, okružen EU. Istorijski gledano, većina naših suseda nikad nam nije želela dobro. U takvoj situaciji, morate mudro da birate svoj put.

Što se tiče Ukrajine, mislim da je ono što se desilo bila velika tragedija. To je tragedija o kojoj neke zemlje nisu naučile od Srbije. Rat protiv sopstvenog naroda nikada neće odvesti nigde, bez obzira na to ko je započeo rat i ko je podržao koga. Svaka opoziciona grupa koja ima podršku velike zapadne sile uvek počinje građanski rat u svojoj zemlji. Da li će njihova zemlja imati koristi od ovog rata? Pojedini političari mogu doći na vlast kao rezultat ovog rata, ali zemlja kao celina nikada neće imati koristi od njega. Dakle, ja sam veoma tužan kad pomislim na Ukrajinu. To me podseća na ono što se dogodilo u Jugoslaviji.

I Rusi i Srbi su napravili istu grešku: napravili smo naše zemlje sa etničkim republikama, i mislili smo da će ove zemlje biti zauvek. Da su Srbi znali posle Prvog i Drugog svetskog rata da će njihova zemlja propasti, oni bi prvo izgradili Srbiju, a onda druge teritorije koje bi htele da se pridruže. Ali onda Srbija ne bi bila ograničena svojim sadašnjim granicama. Obuhvatila bi sve teritorije na kojima su živeli Srbi, jer smo dobili rat.

Dali smo svima šansu. Da li mislite da bi smo se složili da Kosovu i Metohiji damo autonomiju da smo znali da će se Jugoslavija raspasti? Mislite li da bi Rusija odustala od Krima da je znala da će se Sovjetski Savez raspasti? To su bile naše istorijske greške. Dakle, koliko god je to moguće, želimo da budemo ostrvo u središtu Evrope, mala zemlja koja želi da bude prijatelj sa svima u korist našeg naroda. Ako se to pokaže nemogućim, mislim da će Srbija biti tragično podeljena na dva dela, jedan proistočni i jedan prozapadni i ko zna šta će od nje ostati nakon toga.

Sofi Ševardnadze: Gospodine predsedniče, Vi, kao pravi diplomata, izbgavate direktne odgovoe lukavo. Pokušaću da preformulišem. Vi, kao uključeni posmatrač, koji razume kako rade obe strane. Nisam fatalista, ne volim teorije zavere, ali ljudi koji su mnogo pametniji od mene kažu da su šanse za direktnu konfrontaciju između Rusije i Zapada povećane. Šta mislite - da li postoji mogućnost rata? Koja bi bila pozicija Srbije ako dođe to toga?

Tomislav Nikolić: Mislim da je rat nemoguć. U tom ratu ne bi bilo pobednika. Ko zna kakvo oružje će se koristiti? Ko zna koliko bi ljudi svaki dan bilo ubijeno? Ko to želi? Da sam ja predsednik najmoćnije zemlje na svetu, i da imam najjače oružje ne bih želeo takav rat, jer sam odgovoran za živote drugih ljudi, a ja moram da budem mnogo oprezniji od obične osobe. Bilo koji građanin može da uzme oružje i krene u rat, ali šef države treba da misli drugačije. Molim se da do toga nikada ne dođe, jer ako bi se takav scenario obistinio, bilo bi mnogo ratova između Zapada i Istoka u Evropi od 1945. Ali zdrav razum je preovladao, uprkos tenzijama i špijunima ali barem nije bilo pucnjave.

Danas kada postoji oružje koje može da uništi celu zemlju u jednom danu, malo ko može reći šta bi uradio ako izbije rat. Ako dođe do takvog rata, Srbija će nestati. Ne pitajte me na kojoj strani će biti Srbija, jer ćemo biti slomljeni u svakom slučaju. Kao što kažu, kada se slonovi bore — strada trava. Mi smo potpuno nevini, a patićemo u ovom velikom sukobu. Nemojte da mislite da će se onaj ko prisili suprotnu stranu da se preda osećati sjajno gledajući na milione mrtvih tela. Ja sam se borio u ratu, ja ga ne izbegavam ali je upravo to razlog zašto mogu da pričam 

Sofi Ševardnadze: Gospodine predsedniče, hvala Vam za ovaj intervju. Želim Vam sreću u svemu što radite za dobrobit svog naroda. Mnogo vam hvala.

Tomislav Nikolić: Hvala.

Vostok, RT