Iverski manastir u Donjecku proslavio slavu pod udarima ukrajinske artiljerije

Iverski manastir u Donjecku proslavio je svoju hramovnu slavu 25. februara na dan Iverske ikone Bogorodice. Ove godine Iverska obitelj obeležava 20. godišnjicu od dana osnivanja, iako borbena dejstva, koja traju od 2014. godine ne pružaju mogućnost za monaški život. Kako saopštava agencija «DAN» ukrajinska artiljerija nije utihnula ni na ovaj sveti dan, već je započela masovno granatiranje okoline Donjecka iz krupnokalibarskih topova. 

Artiljerijski udari tokom prošlih godina pretvorili su nekada blistavi manastir, novoizgrađene monaške domove i manastirsko groblje u ruševine. Monahinje na čelu sa igumanijom Mihailom (Ševčenko) bile su prinuđene da napuste svoj manastirski dom, a sa sobom su ponele glavnu svetinju – spis Iverske ikone Bogorodice. Dobri ljudi iz celog Donjecka, rizikujući svoje živote, pomagali su sestrama da opet urede srušeni manastir. Zahvaljujući njihovom trudu, tačno pre godinu dana je prvi put za vreme rata održano bogosluženje. 

I ove godine na dan Iverske ikone, okupio se veliki broj vernika i arhijereja. Po blagoslovu mitropolita Donjeckog i Mariupoljskog Ilariona, bogosluženje je započeto osvećenjem vode, dok su u blizini odjekivali artiljerijski udari ukrajinske vojske. Zatim je liturgiju služio episkop Novoazovski Varsunofije, vikar Donjecke eparhije, uz sasluživanje gradskog sveštenstva. Bogosluženje je završeno tradicionalnim krsnim hodom i molitvom Bogorodici, saopštila je agencija «Pravoslavni Donbas».

U svojoj pastirskoj propovedi Njegovo Preosveštenstvo Varsunofije čestitao je praznik svima koji su na ovaj sveti praznik došli da se pomole u hramu, kao i mnogostradalnoj manstirskoj obitelji:

«Kada nam je Gospod približio Nebesa, sišao na zemlju radi spasenja ljudskog roda i ustrojio Crkvu Svoju, rekao je da Joj ni vrata ada neće odoleti. Mi to često ponavljamo i slušamo. Ali ove dane možemo nazvati žalosnim, možemo ih nazvati i spasonosnim, kada nam se pokazuje sva realnost ovog sveta. Jer mi živimo u dva sveta: i u materijalnom i u duhovnom. Bog je poželeo da nas lik Bogorodice prati kroz ceo život. I mi je poštujemo, molimo se pred Njom, zato što smo mi ljudi ploti, nemamo snage da proniknemo u duhovne svetove. Ali da ne bismo izgubili dodir sa Bogom, sa svetom anđela, imamo svete likove. Oni su poput malenih prozora u Taj svet, i hram Božiji – to je mesto gde se spajaju večnost i beskonačnost, privremeni svet i bezvremeni svet, materijalni svet i duhovni svet. Ko obraća pažnju, sluša Reč Božiju, taj sjedinjuje u sebi materijalni i duhovni svet.»

   
Vladika Varsunofije je čestitao igumaniji Mihaili hramovnu slavu i posebno istakao visoki podvig i snagu monahinja, s kojom se one mole i rade na obnavljanju razrušenje svetinje:

«I danas smo se okupili u ovom hramu, koji je uvek bio i jeste svet, čak i ako na ovom mestu ništa ne ostane, svejedno će hram stajati, jer ovde preovlađuje duhovni svet. Zahvaljujem vam u ime vladike Ilariona i od sebe, jer se niste uplašili ove situacije u kojoj se nalazimo, eksplozija koje su pratile početak bogosluženja. Hvala vam što ste došli, mi znamo da je sve u rukama Božijim. Ništa nam se loše ne može desiti, ako to Gospod ne dopusti. Zbog toga smelo idemo u hram, molimo se, ispovedamo, približavamo se Večnom Životu. I u liku Iverske ikone odražava se istorija borbe čoveka sa grehom, sa manjkom vere, sa malodušnošću, sa neuverenošću, sa neverjem čovečanstva. Jer samo bezbožnici mogu izbacivati ikonu, a kao i pre mnogo vekova, tako smo i danas svedoci skrnavljenja svetinja. Ali Bog će sve ispraviti, najvažnije je da mi, uz Njegovu pomoć, podižemo svoje duhovne hramove, svoj unutrašnji svet, jer ćemo u njemu provesti ostatak života.»

S ruskog Aleksandar Đokić,
Pravoslavlje