Posledice NATO agresije – od malignih bolesti do mentalnih poremećaja

U vojnoj akciji pod nazivom "Milosrdni anđeo", bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, izvršeno je 2.300 napada na objekte na zemlji.

Lansirano je više od 400.000 projektila ukupne mase 22.000 tona. Na jugu Srbije, Kosmetu i Crnoj Gori 112 lokaliteta bombardovano je osiromašenim uranijumom.

"Izvršena je dekontaminacija Pljačkovice, rta Arza u Crnoj Gori. Opasnost je smanjena, ali ne možemo tvrditi da je potpuno eliminisana", ističe penzionisani general Slobodan Petković, načelnik Uprave ABHO Generalštaba Vojske SRJ 1999.

Od 2000. godine beleži se porast obolelih od malignih bolesti, posebno na jugu Srbije.

"Na osnovu leukemije limfoma, mi smo došli do zaključka da je uranijum uticao na povećanje broja umiranja od karcinoma u Srbiji. Na kraju decenije stopa incidence je bila veća 110 odsto nego 2001. godine, a stopa mortaliteta 180 procenata veća nego 2001. To nam je bio krucijalni dokaz", napominje prof. dr Slobodan Čikarić, predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka.

Prema izveštaju Organizacije ujedinjenih nacija za životnu sredinu, velike posledice ostavilo je dejstvo NATO snaga na industrijska postrojenja jer su hemikalije, čije se dejstvo može porediti sa bojnim otrovima, nekontrolisano ispuštene u životnu sredinu.

"Mi smo svedoci da su u pojačanju i autoimune bolesti, koliko spontanih pobačaja je bilo, koliko se mladih parova, naizgled potpuno zdravih ljudi, leči od steriliteta. Naravno da bombardovanje nije jedini razlog, ali ja sam ubeđena da i te kako ima uticaja", ukazuje prof. dr Danica Grujičić, načelnik Centra za neuroonkologiju Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije.

Nema podataka o ugroženosti životne sredine, a ni precizne procene materijalne štete.

"Vlada u kojoj sam bio ja, vlada Momira Bulatovića, procenila je ratnu štetu na 100 milijardi američkih dolara, dok je kasnija, savezna vlada DOS-a procenila da je oko 30 milijardi", navodi Živadin Jovanović, predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, ministar inostranih poslova 1999. godine

Oko 8,8 odsto učesnika rata ima posttraumatski stresni poremećaj, a ispitivanja kod civila pokazala su znatan broj mentalnih ili psiholoških poremećaja koji su neposredna posledica bombardovanja.

RTS