Skot

Piše Milan Ružić,

Čitao sam kako je Kajl Skot govorio o „varnicama“ između Albanije i Srbije. U svom nadahnutom govoru pozvao je na održavanje dobrih odnosa, sa čim bi se svako normalan morao složiti. Međutim, kako se složiti sa rečenicom koju je ovom prilikom Skot više puta izrekao, a koja glasi: „Ono što Srbiji treba i što treba regionu je manje istorije, a više državnika.“?

Da li biste možda hteli da mi potpuno izbrišemo svoje pamćenje, pa da nas vi naučite novoj istoriji koju nam krojite iza leđa već decenijama, i to ne samo nama, već celom svetu? Ili bi lakše bilo da se svi amerikanizujemo, pa da ništa od istorije i nemamo da zapamtimo, osim možda pomora onolikog naroda koji je zaista i imao istoriju? Ne mislim ovako iz razloga što je gospodin Skot sve rekao pogrešno. Podržavam to što kaže da treba živeti u miru, ali neka mi Skot oprosti što nekako ne mogu da poverujem u mir kada se tu umešaju Amerikanci! Kad god se na ovom području neki stranac umešao sa namerom da miri, mi smo se posvađali.

Oni su tu uvek dežurni i da optužuju, sude i presuđuju o genocidu, a narod su koji je potpuno zbrisao jedan ceo narod (Indijance) i prvi bacio atomsku bombu! Tu su da, otvorenog srca, posavetuju državnike na Balkanu o tome šta i kako treba raditi! Uvek su bili pri ruci da nam odmognu, što je svoj vrhunac doživelo 1999. godine. Tada su nas „savetovali“ 78 dana, i to za naše dobro!

Mislim da oni baš zbog tih svojih postupaka savetuju čitav svet da zaboravi istoriju, a zašto ne početi od Srba koji su jedan od naroda najbogatijih istorijom i najviše napaćenih američkom istorijom? Pretpostavljam da je jedina rečenica gospodina Skota izrečena tom prilikom, a da je zaista samo njegova, ona koja kaže: „Dobar dan.“ Sve ostalo je već odavno određena lavina reči koja mora zatrpati istoriju naroda kojem je ta rečenica namenjena.

I što više puta čitam tu izjavu, ili neke druge koje dolaze iz usta bilo kog Amerikanca u politici, sve mi se više čini da oni i nisu toliko za „Veliku Albaniju“ koliko su za „Malu Srbiju“! Ali, ako dođe do krunjenja Srbije u „Malu Srbiju“, šta može ostati osim „Velike Albanije“?

Siguran sam ja da će se naši i albanski političari mirnije dogovoriti bez mešanja Amerike u naše odnose. Kad god smo vas slušali, gledali smo se preko nišana, a malo nam je muka od toga.

Vidim da je ovih dana, posle 140 godina rođen jedan bizon. I njegovoj rasi ste pomagali, pa pojurite da mu objasnite kako bi trebalo da zaboravi istoriju pošto njegovih odavno nema upravo zbog Amerikanaca. Možda vas on posluša, ali mi bizoni nismo.

Narod koji zaboravlja istoriju, a gomila državnike nikada neće biti ništa drugo do ljušture i sramote onog imena koje nosi! Odakle učiti ako nema istorije? Kako ispraviti bivše greške ako ih se ne sećamo ili im ne znamo uzrok? E pa ja ne mogu da zaboravim! Ne dam zaboravu svoju istoriju, a vama svoju naklonost, i to ne zbog toga što ne želim ili vas ne volim, već upravo zbog toga što ste kroz istoriju činili mom narodu.

I kako jednom reče veliki Muhika, koji isto tako ne zaboravlja istoriju: „Zašto u Vašingtonu nema nereda? – Zbog toga što u njemu nema nijedne američke ambasade!“

Milan Ružić,
Iskra