Mačak u ruskoj kulturi: Čarobnjak, gitarista, pacifista...

Ruske mačke umeju da poprave primus, da šiju na šivaćoj mašini i rešavaju konflikte. Naravno, ne sve mačke, nego samo one koje treba da upoznate ako želite da shvatite ruski kulturni kod.

1. Mačak Bajun

Mistično biće iz ruskih narodnih bajki koje ima čaroban glas. Tim glasom je ono moglo da isceli svaku bolest, ali je najčešće njime uspavljivalo naivne putnike da bi ih zatim prožderalo.

Arhivska ilustracija.

Često su lukavi vladari slali nepoželjne junake da uhvate ovog mačka, a zapravo su ih slali u neizbežnu smrt. Sa ovim čarobnim stvorenjem izlazio je na kraj samo onaj ko na glavu stavi gvozdenu kapu (a još bolje nekoliko kapa) kao izolaciju od zvuka i zaštitu od kandži.

2. Mačak učenjak

Daleki Bajunov rođak iz poeme Aleksandra Puškina „Ruslan i Ljudmila“. Prikovan je zlatnim lancem za ogromni hrast. Dok se kreće udesno peva pesmu, a ulevo priča bajke. To je zapravo sve što znamo o njemu, jer je pesnik ovom mačku posvetio samo nekoliko redova.

Ilustracija: Global Look Press 

Ali i to je dovoljno da za njega sazna svako rusko dete, s obzirom da je Puškin najpoznatiji i najvoljeniji pesnik u Rusiji.

3. Mačak Begemot

Đavoljski crni mačak, „mačkodlak“ iz Volandove svite, jedan od junaka romana Mihaila Bulgakova „Majstor i Margarita“. Tipičan trikster, koji je mnogima simpatičan zbog harizme, šaljivog raspoloženja i krilatica. Ako se nađete na ruskoj gozbi može se desiti da čujete jednu od tih fraza: „Zar bih ja dozvolio sebi da dami natočim votku? Ovo je čist alkohol!“ Pored toga, ako vaš prijatelj iz Rusije počne da vam priča šta mu se neočekivano dogodilo, možete čuti i ovakve reči: „Sedim, nikoga ne diram, popravljam primus...“ – baš kao što je voleo da radi Begemot.

4. Mačak Matroskin

„Da li vi takođe jedete sendvič sa kobasicom nadole, jer je jedan mačak rekao da je tako ukusnije?“ Tu šalu iz interneta će razumeti svako ko je u detinjstvu gledao crtane filmove o selu Prostokvašinu.

Ilustracija: Global Look Press

Upravo frazom o tome kako se pravilno jede sendvič („kobasica treba da bude na jeziku, tako je ukusnije“) počinje prijateljstvo beskućnog mačka koji ume da govori i prilično samostalnog dečaka čiji je nadimak bio Čika Fjodor. Mačak Matroskin je komično štedljiv i racionalan. On brine o domaćinstvu, a s vremena na vreme se čini da je on čak i glava porodice. Ume da veze, da šije na šivaćoj mašini i da svira gitaru.

5. Mačak Leopold

U crtanim filmovima o Tomu i Džeriju mačak juri miša, a u sovjetskom ekvivalentu tog crtanog filma je sve obrnuto. Leopold je tipičan intelektualac. Nosi leptir-mašnu, ne pije, ne puši, ne podiže ton. Stalno ponavlja svoj životni moto: „Deco, hajde da se uvek slažemo!“

Ilustracija: RIA Novosti

Međutim, u crtanom filmu postoje i dva miša. Oni su huligani i opsednuti su namerom da se osvete za sve miševe, tako da ne daju mačku mira i stalno mu prave neprijatnosti. A pošto oni nisu mnogo pametni, uvek sami doživljavaju neprijatnosti, a iz njih ih uvek izvlači mačak Leopold.

6. Mače po imenu Gav

– Nemoj tamo ići, tamo te čekaju neprijatnosti.

– Kako da ne idem? One me čekaju!

Ilustracija: Global Look Press

To je citat koji je ušao u opštu upotrebu. On najbolje opisuje karakter ovog mačeta sa neobičnim imenom („gav“ je na ruskom onomatopeja laveža). Mače je prostodušno i odvažno (mada ponekad priušti sebi zadovoljstvo da se malo plaši neveremena zajedno sa drugom na tavanu. Ima neponovljivi dar za avanture. Može se reći da je to jedno od najumiljatijih stvorenja u sovjetskim crtanim filmovima.

7. Mačke Sankt Peterburga

Žitelji Sankt Peterburga su pomalo opsednuti mačkama. U ovom gradu se prodaje neverovatno mnogo suvenira sa likom mačaka – magneti, razglednice, majice, kišobrani... Mačke na njima navijaju za „Zenit“ (peterbuški fudbalski klub), sviraju gitaru, razgovaraju sa Puškinom, mrežicom za leptirove love anđele koji lete, i sve to sa prikazom grada u pozadini.

Ilustracija: PhotoXpress

Nije čudno što Sankt Peterburg gaji poseban odnos prema mačkama. U vreme opsade Lenjingrada (1941-1944), kada je preko 600.000 ljudi umrlo od gladi, nije praktično ostalo živih mačaka tako da su grad preplavili pacovi. Posebnim ukazom je dovezeno 5.000 novih mačaka i one su spasle grad od glodara. Najveći „mačkomani“ se okupljaju u kafiću koji je ujedno i muzej, a zove se „Republika mačaka“. U njemu živi 25 mačaka. „Republika“ ima čak i sopstvenu mačiju valutu.

8. Mačke Ermitaža

Svakog proleća u najvećem muzeju Sankt Peterburga obeležava se neobičan praznik – Dan mačaka Ermitaža. Svoje umiljate „kolege“ radnici muzeja nazivaju „Ermiki“. Te mačke love pacove u podrumima i ujedno služe kao svojevrsni zaštitni znak Ermitaža.

Ilustracija: Legion Media

Po rečima direktora muzeja Mihaila Piotrovskog, o njima se često snimaju reportaže, baš kao o Rembrantovim slikama. U budžetu Ermitaža nema posebne stavke za izdržavanje mačaka, ali zato postoji žiro-račun na koji se može uplatiti novčana pomoć. Podrazumeva se da na tom računu uvek ima dovoljno novca. Svaka mačka je sita, vakcinisana i sterilisana. Svaka ima odgovarajući dokument, svoju posudicu za hranu, svoj kutak za spavanje i svoje koritance sa peskom.

Anastasija Ananasova,
Ruska reč