Putin: Što se tiče nezavisnih izvora – nema ničeg nezavisnog u svetu

 
Rusiju ne može da ne zabrinjava približavanje vojne infrastrukture NATO-a njenim granicama, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterbugu.

On je ocenio da je veoma loše to što ne postoje mehanizmi za koordinaciju Rusije i NATO-a, jer to onemogućava konstruktivno rešavanje problema. 

„Trudili smo se da uspostavimo konstruktivan dijalog s ovom organizacijom. Čak smo obrazovali Savet Rusija—NATO svojevremeno u Rimu, ali sve je to prestalo da postoji, ne deluje, i to ne na našu inicijativu i našom krivicom“, rekao je Putin.

Prema njegovim rečima, stav Amerike o povećanju vojnih rashoda saveznika u NATO-u, ako se imaju u vidu njena uveravanja da nikome ne preti, izaziva pitanja.

„Sjedinjene Države zahtevaju od svojih saveznika povećanje vojnih rashoda i, istovremeno, govore o tome da NATO ne planira nikoga da napadne. A ako se ne pripremate nikoga da napadnete, čemu povećavanje vojnih rashoda? To, naravno, izaziva dodatna pitanja“, rekao je Putin. 

Ruski predsednik je, odgovarajući na pitanje pomažu li Rusiji svađe oko NATO-a izjavio da će one pomoći ukoliko Alijansa propadne. 

„Da li svađe oko NATO-a pomažu Rusiji? U smislu da bi NATO mogao da se raspadne – tada će pomoći. Zasad, međutim, ne vidimo taj raspad. Mnogo puta sam već postavljao pitanje, javno — NATO je građen kao instrument za Hladni rat u borbi protiv Sojvetskog Saveza i takozvanog Varšavskog pakta. Sada nema ni Varšavskog pakta, ni Sovjetskog Saveza, a NATO postoji. Javlja se pitanje – zbog čega?“, rekao je Putin i dodao da je NATO, šta god članice Alijanse govorile o tom savezu – instrument spoljne politike Sjedinjenih Država.

Putin je podsetio na proces o kojem je NATO ranije govorio – na transformaciju bloka u političku organizaciju koja stvara suštinske elemente za stabilnost u svetu. To, prema njegovom mišljenju, ne bi bilo loše.

Delovanje onih koji Rusiju optužuju za neuspeh Demokratske partije na izborima u SAD podseća na antisemitizam koji se ničim dobrim nije završio, rekao je ruski predsednik. 

„Lakše je reći: Nismo mi krivi. Krivi su Rusi – oni su se umešali u naše izbore, a mi smo dobri. To me podseća na antisemitizam – za sve su krivi Jevreji, sećate se? Sama budala ništa ne može da učini – krivi su Jevreji. Znamo, međutim, čemu vodi ovakvo raspoloženje. Ničim dobrim se ono ne završava“, naglasio je Putin. 

„Trampov tim je bio efikasniji tokom predizborne kampanje. Ja sam i sam ponekad mislio: preteruje čovek, časna reč. Ispostavilo se, međutim, da je on bio u pravu, da je našao način da priđe onim grupama stanovništva i onim grupama birača na koje je stavio ulog. I oni su došli i glasali za njega, a drugi tim se preračunao“, naveo je Putin.

U ovom trenutku u Kongresu SAD vodi se istraga o navodnoj umešanosti Rusije u izbore za predsednika SAD, na kojima je pobedio Donald Tramp. 

Putin smatra da Vašington treba da traži probleme unutar američke politike, a ne u Rusiji. 

 „Što se tiče nezavisnih izvora – nema ničeg nezavisnog u svetu. Čak i poslednja kadrovska imenovanja vaših (američkih) specijalnih službi govore o tome da nameštanja ipak ima“, rekao je Putin i pozvao američke medije da prestanu da se mešaju u unutrašnju politiku Rusije. 

Prema njegovim rečima, optužbe na račun Moskve o mešanju u izbore u inostranstvu ne sadrže ništa konkretno, samo pretpostavke.

„Čitao sam te izveštaje. Čak ni u tim izveštajima nema ničeg konkretnog, tamo su samo pretpostavke i zaključci na osnovu pretpostavki. To je sve“, izjavio je Putin. 

„U jednoj organizaciji u kojoj sam ranije radio, govorili su: dajte adrese, pojavljivanje, prezimena. Gde je sve to?“, dodao je ruski predsednik. 

Putin je istakao da Rusija ceni svoj suverenitet, jer u današnjem svetu nema tako mnogo zemalja koje ga poseduju.

„Ne želimo nikoga da vređamo, ali ono što je rekla gospođa Merkel diktirano je uvredama koje se odavno nakupljaju, uveravam vas u to da je suverenitet ograničen. I, uzgred, u okviru vojno-političkih saveza on je ograničen zvanično. Tamo je propisano šta se može, a šta ne, a u praksi je sve to još izraženije“, dodao je ruski predsednik. 

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da Evropa više ne može da se oslanja na druge i da je potrebno da preuzme svoju sudbinu u svoje ruke. 

Ruski predsednik je izjavio da je Rusija otvorena za privredne projekte i saradnju na pitanjima globalnog razvoja ekonomije.

Ruski predsednik smatra da pred celim svetom stoje sistemski dugoročni izazovi, zbog kojih se ne sme gubiti vreme na razmirice i geopolitičke igre.

„Pred nama su sistemski dugoročni izazovi, čije posledice je zasad teško proceniti i prognozirati. Ne treba, niti imamo pravo da gubimo vreme i snage na nesuglasice i geopolitičke igre“, dodao je Putin.

Rusija predlaže osnivanje omladinske sekcije za stvaranje slike budućnosti na bazi Peterburškog ekonomskog foruma.

„To su ljudi kojima pripada  budućnost“, naglasio je on.

Rusiji je potrebna nova gipka normativna baza za implementaciju digitalnih tehnologija.

Putin je naglasio da će vlasti pružiti podršku državnim korporacijama u sferi IT tehnologija. 

„Ruska ekonomija počinje da raste“, kazao je on i dodao da su eksperti i strani investitori primetili visok kvalitet ruske makroekonomske politike.

„BDP Rusije raste već treći kvartal zaredom. Prema preliminarnim podacima, u aprilu je rast iznosio 1,4 odsto. Povećavaju se prodaja automobila, obim izdavanja kredita“, naglasio je Putin.

Putin je pozvao Zapad da se zajedno s Rusijom bori protiv terorizma i dodao da Moskva neće čekati da teroristi iz Sirije pređu u Rusiju.

„Do iznemoglosti smo se sporili s američkim kolegama o tome da li treba gađati određene teritorije ili ne. ’Ne, ne može tamo’. ’Zbog čega’? ’Tamo je zdravi deo opozicije’. Mi kažemo da su tamo DAEŠ i Nusra front. ’Da, ali tamo je sve izmešano tako da je teško shvatiti ko se gde nalazi’… ’Ne, ne dirajte’. Zbog čega? Da čekamo dok ne pređu kod nas ili vas? Mi nećemo. Želite da se dogovaramo o nečemu, hajde da se dogovaramo“, rekao je Putin. 

Prema njegovim rečima, Rusiju i Zapad treba da ujedinjuju zajedničke pretnje, kao što su terorizam i širenje oružja za masovno uništenje. Neophodno je zajedničkim dejstvima blokirati nepovoljan razvoj događaja, istakao je ruski predsednik. 

Prema njegovim rečima, Moskva je uverena da vojska predsednika Sirije Bašara Asada nije upotrebila hemijsko oružje kod grada Han Šejhun. Otrovni gas sarin mogao je, smatra Putin, da upotrebi neko specijalno zbog toga da bi optužio Asada. 

Ruski predsednik je dodao da Rusija dejstvima u Siriji ne štiti toliko Asada, koliko državnost te zemlje. 

„Ne želimo da se na teritoriji Sirije dogodi situacija koja bi se mogla upotrediti s Libijom ili Somalijom, ili s Avganistanom, gde je NATO prisutan godinama, a situacija s ne poboljšava“, rekao je Putin.

Čitajte više na Ruski vazdušni udari u Siriji - iz minuta u minut