Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 07.10.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Karta situacije na frontu za 06.10. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 07.10.

Pripadnik Narodne vojske DNR o situaciji u Avdjejevki

Kijevske snage 48 puta napale teritoriju DNR  - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 48 puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom kijevskih snaga našlo se 18 naseljenih mesta Republike.

Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana 12 puta napale pozicije Narodne milicije u području Slavjanoserbska, kao i naselja Frunze,Kalinovo, Krasni Liman,Želtoe,Vesela Gora, Kruta Gora i Kalinovka.



Tokom prethodne noći kijevske snage su napadale naselje Jasnoe kod Dokučaevska. Tom prilikom oštećen je dalekovod i jedna stambena zgrada.

DNR: 900 stranih instruktora i najamnika ratuje na strani kijevskih snaga  - Gotovo 900 stranih instruktora i najamnika ratuje na strani ukrajinskih snaga bezbednosti u Donbasu, saopštila je Narodna vojska Donjecke Narodne Republike.

„Prema navodima obaveštajne službe DNR, u redovima Oružanih snaga Ukrajine, u takozvanoj zoni antiterorističke operacije u Donbasu, i dalje deluju strani najamnici i instruktori. Poznato nam je da je tamo 129 instruktora iz SAD, Kanade, Turske, Alžira, Litvanije, Letonije, Britanije, koji koordiniraju dejstva odreda ukrajinske vojske“, saopštila je komanda DNR. 

Prema podacima komande, u Donbasu je više od 60 poljskih i litvanskih snajperista i navodilaca artiljerijske i minobacačke vatre. Postoje, takođe, informacije o „dejstvima odreda drugih međunarodnih privatnih vojnih kompanija, u čijem je sastavu do 200 ljudi“. 

„U takozvanoj antiterorističkoj operaciji u pravcu Donjecka i Marijupolja izdvojili su se bataljon bandita iz Gruzije sa zvučnim nazivom ’Gruzijska nacionalna legija‘, kao i mađarski bataljon ’Madjar‘ u kom je oko 500 ljudi“, tvrde u komandi.

Ukrajinski major: Iza obaranja malezijskog aviona stoji Kijev  - Komandant punkta PVO jedinice 1215 Oružanih snaga Ukrajine major Jurij Baturin zatražio je državljanstvo i zaštitu Rusije, naglasivši da se boji za svoj život i bezbednost jer raspolaže informacijama o umešanosti Kijeva u obaranje malezijskog putničkog aviona Boeing 2014-te godine iznad Donbasa.

Baturin je rusko-ukrajinsku granicu prešao sa svojim ličnim dosjeom vojnim dokumentima.

Potom je objasnio da iz moralnih razloga više ne može i ne želi da skrivati informacije o tragediji tog aviona.

Major Baturin je ispričao da se na dan tragedije – 17. jula 2014. godine – bio „u službi” u svojoj jedinici pored Harkova, te da je pomoću „tehničkih sredstava” pratio let malezijskog aviona i video momenat njegovog obaranja.

„Objektivni radarski podaci svedoče da je taj bio oboren raketom ispaljenom sa teritorije pod kontrolom Ukrajine. Ubrzo je u krug naše jedinice ušla kolona vojnih vozila koja je pratila raketni sistem „Buk”. Vojnici iz kolone su mi ispričali da se njihov „Buk” nalazio na tački sa koje je, prema kasnijim proračunima koncerna „Almaz-Antej”, lansirana raketa koja je oborila malezijski avion” – otkrio je Baturin.

On je dodatno precizirao: „Taj „Buk” je pripadao 156-om zenitno-raketnom puku koji je dislociran u gradu Zolotonoša”.

Baturin priznaje da sam let rakete i njen udar u malezijski avion „nije registrovao”, ali je naveo:

„Taj „Buk” je neposredno pre tragedije bio premešten na tačku sa koje je poletela raketa. Premeštanje su mi potvrdili praktično svi iz kolone sa kojom je „Buk” stigao kod nas”.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 07.10.

 
Surkov i Volker u Beogradu održali sastanak o primirju u Donbasu  - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da su specijalni savetnik ruskog predsednika Vladimira Putina Vladislav Surkov i bivši američki ambasador pri NATO-u i specijalni izaslanik SAD za Ukrajinu Kurt Volker u Beogradu održali sastanak o primirju na istoku Ukrajine.

Dačić je za RTS rekao da je to „pokazatelj promenjene i poboljšane spoljnopolitičke pozicije Srbije“.

„Sama činjenica da su te dve velike sile odabrale Beograd kao mesto gde će se sastati govori o tome da imamo drugačiji spoljnopolitički položaj nego kako je to bilo ranije“, rekao je Dačić ranije za Radio-televiziju Vojvodine.

Izaslanici Moskve i Vašingtona sastali su se da bi razgovarali o bržoj implementaciji sporazuma iz Minska, kao i o obnavljanju teritorijalnog integriteta Ukrajine, a razgovor u Beogradu deo je mnogobrojnih multilateralnih napora da se taj konflikt reši.

Portparol Stejt departmenta rekao je juče za „Glas Amerike“ da će se specijalni izaslanik SAD za okončanje sukoba u Donbasu Kurt Volker i pomoćnik ruskog predsednika Vladislav Surkov sastati danas u Beogradu.

Kako navode iz Stejt departmenta, tema razgovora je implementacija sporazuma iz Minska. 

Iz američke ambasade u Srbiji naveli su da je Beograd pogodno i gostoljubivo mesto za ovakvu diskusiju, preneli su beogradski mediji.

„Više od 10.000 ljudi ubijeno je u konfliktima na istoku Ukrajine. Razgovori koji će biti održani u Beogradu deo su mnogobrojnih multilateralnih napora da se taj konflikt reši. Sjedinjene Američke Države zahvalne su srbskoj vladi čije je gostoprimstvo učinilo Beograd pogodnim i gostoljubivim mestom za takvu diskusiju“, rečeno je iz američke ambasade u Beogradu za „Blic“.

Kako su navele „Večernje novosti“, tačno vreme i lokacija susreta se drže u tajnosti.

Specijalni izaslanik SAD za okončanje sukoba u Donbasu Kurt Volker, objavio je na Tviteru da će se 7. oktobra sastati sa pomoćnikom ruskog predsednika Vladislavom Surkovom u Beogradu.

„Sastaću se s ruskim kolegom u oktobru u Beogradu, kako bi razgovarali o bržoj implementaciji Minska i o obnavljanju teritorijalnog integriteta Ukrajine“, objavio je Voker na Tviteru u četvrtak.

„U ovom slučaju pregovori nemaju za cilj postizanje bilo kakvih specifičnih rezultata. Ovo je proces sinhronizacije dveju strana, pozicija, razmene informacija“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Peskov je naveo da je, bez obzira na to, važno da Vašington dobije informaciju iz prve ruke od država koje čine „Normandijsku četvorku“ (Rusija, Nemačka, Francuska i Ukrajina).

„Minsk“ se odnosi na sporazum iz februara 2015. godine, potpisan u beloruskoj prestonici, kojim se traži prekid vatre u istočnom delu Ukrajine, Donbasu, te su određeni dalji koraci da se okončaju sukobi.

Ovo je drugi sastanak Volkera i Surkova, koga je predsednik Rusije Vladimir Putin delegirao za razgovore o sukobima u istočnoj Ukrajini.

Prvi put su razgovarali 21. avgusta ove godine u Minsku, Belorusija.

Volker je u međuvremenu odbio da se sastane sa Surkovom u Rusiji, a Surkovu je zabranjen ulazak u Evropsku uniju, u okviru sankcija Moskvi.

Rijad: Moguć dogovor u međunarodnoj zajednici o ukidanju sankcija Rusiji  - Saudijska Arabija smatra da je moguć dogovor međunarodne zajednice o ukidanju sankcija Rusiji i to bi moglo da se dogodi uskoro, saopštio je saudijski ministar spoljnih poslova Adel El Džubejr.

Prema njegovom mišljenju, Saudijska Arabija investiranjem u Rusiji ne narušava međunarodno zakonodavstvo.

„Mi s Rusijom sarađujemo kao s prijateljskom zemljom. Poštujemo međunarodno pravo, naravno, ali ne smatramo da ga naše investiranje u Rusiji narušava. Smatramo da je moguć dogovor u međunarodnoj zajednici o ukidanju ovih sankcija“, izjavio je Ahmed el Džubejr.

Prema njegovim rečima, Saudijska Arabija razvijanjem odnosa s Rusijom ne narušava stratešku saradnju sa SAD i dodao da će čvrsti odnosi s Rusijom pomoći da se uspešno rešavaju problemi u regionu. 

„Isto važi i za SAD. Što više partnera imamo, to je bolje za sve“, rekao je šef saudijske diplomatije. 

SAD poslale Ukrajini drugu partiju uglja  - Druga partija uglja namenjena Ukrajini već je krenula iz SAD, saopštio je ukrajinski ministar energetike i rudarstva Igor Nasalik u intervjuu agenciji „Ukrinform“.

„Već je krenulo 700.000 tona uglja. Prvi brod je već stigao,  drugi je natovaren i upravo je krenuo iz luke. Trudimo se da napravimo takav raspored da se dolazak brodova u luku Južni ne preklapa, da bi istovar robe bio efikasan, kao i isporuke kompanijama za preradu“, rekao je ukrajinski ministar. 

Brod s prvom partijom američkog uglja od 62.000 tona stiglo je u odešku luku Južni 13. septembra. Ranije je saopšteno da je masa druge partije 125.000 tona. 

Ukrajinska kompanija „Centrenergo“, čiji kontrolni paket akcija pripada državi, letos je potpisala ugovor s američkom firmom „Xcoal Energy & Resources“ o isporučivanju 700.000 tona uglja do kraja godine Ukrajini.

Prva partija koštala je Kijev 113 dolara za tonu. U „Centrenergu“ su objasnili da će se vrednost uglja u budućnosti promeniti. Ministar energetike Igor Nasalik je naveo da je vrednost ruskog uglja u ovoj oblasti 80 dolara za tonu. 

Prema procenama Moskve, američke isporuke uglja Ukrajini neće uticati na ruski izvoz ovog energenta susednoj državi koji dostiže desetine miliona tona godišnje.

Uvođenje sankcija Rusiji koštalo zemlje EU više od 30 milijardi evra od 2014. godine  - Uvođenje sankcija Rusiji koštalo je evropske zemlje više od 30 milijardi evra od 2014. godine, pokazuje izveštaj istraživanja Austrijskog instituta za ekonomska istraživanja koje je sprovedeno na zahtev Evropskog parlamenta.

Eksperti su pokušali da odvoje smanjenje izvoza izazvano sankcijama od drugih faktora uticaja, kao što su smanjenje cena nafte i devalvacija rublje.

Prema podacima eksperata, od 2014. godine izvoz Evropske unije u Rusiju smanjen je za 15,7 odsto godišnje, a 40 odsto tog smanjenja je posledica sankcija.

Dok je 2013. godine izvoz Evropske unije u Rusiju bio 120 milijardi evra, 2016. je bio svega 72 milijarde, konstatovali su eksperti. 

Posebnu štetu su, prema mišljenju eksperata, imali Kipar, gde se izvoz u Rusiju smanjio 34,5 odsto za dve godine, zatim Grčka, s padom od 23,2 odsto, i Hrvatska, s padom od 21 odsto. 

Uticaj sankcija je, kako su naveli autori izveštaja, najozbiljniji bio 2014. godine. „Tokom naredne dve godine nije postignut praktično nikakav napredak u pomeranju trgovinskih tokova ka trećim zemljama“, navedeno je u izveštaju. 

Ukrajina - iz minuta u minut -
   OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima