EP: Srbija mora znati da je priznanje Kosova gorka pilula koju će možda morati da proguta

Evropska unija (EU) mora da razjasni srbskoj javnosti da na putu Srbije ka članstvu u EU zahtev za „punom normalizacijom“ odnosa s Prištinom „nije nužno priznavanje Kosova… mada se to u jednom trenutku u budućnosti može dogoditi“, navodi se u analizi Generalnog direktorata za međunarodna pitanja Evropskog parlamenta (EP).

U Preporukama EU i EP u tom dokumentu se podvlači da „javnost u Srbiji slabo razume šta tačno EU traži kad je u pitanju Kosovo, uključujući razgraničenje poimanja pune normalizacije od priznavanja, uz opasku da je „Kosovo najspornije pitanje“ u odnosima i pregovorima EU sa Srbijom o članstvu.

Zato, kako se kaže, „EU mora uložiti napor da pospeši komunikaciju i naglasi da su pregovori Srbije o članstvu usredsređeni na punu normalizaciju odnosa dve strane (Beograda i Prištine), a ne obavezno na priznavanje (mada se to u jednom trenutku može dogoditi u budućnosti)“.

Jer, navodi se u analizi, „mada je to i dalje za mnoge Srbe gorka pilula koja treba da se proguta, može biti dovoljan politički smokvin list da se ublaže brige oko nezavisnosti Kosova“.

Generalni direktorat za međunarodna pitanja EP predočava da EU slabo uspeva da javnost u Srbiji i drugim zemljama regiona na putu ka Uniji obavesti kakvu im sve podršku Unija pruža i šta tačno od njih očekuje.

U dokumentu, u kojem se navodi da su različiti odnosi i interesi Srbije kad je reč o vezama s EU, SAD, Kinom i Rusijom, naglašava se da je bitno da „Evropska unija obezbedi da se okolnosti do kojih je došlo 2013. u Ukrajini, ne ponove u Srbiji 2018“.

„A to zahteva“, kako se ističe, „da pristup Srbije Uniji bude uobličen drugačije od načina na koji ostale zemlje idu ka EU“.

Autori analize stavljaju do znanja da je u Srbiji „svaki korak koji se smatra pretnjom teritorijalnoj celovitosti ili suverenitetu Srbije, a to posebno uključuje gubitak Kosova, viđen kao opasnost po opstanak nacije“.

U posebnim Preporukama za EP se navodi da Parlament EU „mora u saradnji s Evropskom komisijom pomoći u razvijanju strategije obraćanja kad je u pitanju ono što se od Srbije na putu ka članstvu očekuje vezano za Kosovo“.

To treba da budu saradnja s civilnim društvom, informativne kampanje, delovanje parlamentarnih radnih grupa EP-Srbija s ciljem, dodaje se, „da se što bolje upozna javnost u Srbiji, a posebno da se dopre do unutrašnjeg dijaloga o Kosovu tako što će se predočiti činjenice kad je reč o obavezama Srbije u pogledu Kosova sa stanovišta EU“.

Beta, Fakti