Putin: U Kaspijsko more neće moći da ulaze vanregionalne vojne snage

13.08.2018. god.

Samit Kaspijske „petorke“ ima epohalan značaj, a Konvencija koja će na kraju biti usvojena će garantovati da u Kaspijsko more neće moći da ulaze vanregionalne vojne snage, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin na početku 5. Kaspijskog samita u kazahstanskom gradu Aktau.

„Naš samit zaista ima poseban, da ne kažem epohalan značaj. Pripremana tokom 20 godina pregovora Konvencija o pravnom statusu Kaspijskog mora daje isključivo pravo i odgovornost našim državama za sudbinu Kaspijskog mora i reguliše jasna pravila njegovog kolektivnog korišćenja“, rekao je Putin na samitu.

„Važno je da Konvencija jasno reguliše pitanja razgraničenja, plovidbe i ribolova, fiksira principe vojno-političke saradnje država, garantuje korišćenje Kaspijskog mora isključivo u mirnodopske svrhe i zabranjuje prisustvo oružanih snaga vanregionalnih država“, dodao je ruski lider.

Kako navodi, rešavanje pravnog statusa Kaspijskog mora će stvoriti uslove za razvoj tesne saradnje „petorke“ (Rusija, Kazahstan, Turkmenistan, Iran, Azerbejdžan) u svim pravcima.

Putin je dodao da je Rusija predložila da se „kaspijska petorka“ koncentriše na saradnju u razvoju digitalne ekonomije i u saobraćajno-logističkoj sferi. On je najavio osnivanje kaspijskog ekonomskog foruma i izgradnju dubokovodne luke u području Kaspijska do 2025. godine.

Ruski predsednik je naglasio da je od posebne važnosti što će Konvencija jasno regulisati pitanja razgraničenja i zabrane prisustva vanregionalnih država u tom području.

Sa druge strane, predsednik Irana Hasan Rohani je izjavio da će pregovori o konačnom dogovoru u vezi sa razgraničenjem na dnu Kaspijskog mora biti nastavljeni i da će biti potreban poseban sporazum o tom pitanju. On je dodao i da će konvencija zabraniti otvaranje stranih baza u ovom području.

Na kraju sednice, kako izveštava dopisnik Sputnjika, Konvenciju su na svečanoj ceremoniji potpisali predsednik Rusije RF Vladimir Putin, predsednik Azerbejdžana Iljaham Alijev, predsednik Turkmenistana Gurbanguli Berdimuhamedov, predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev i predsednik Irana Hasan Rohani.

Izvor
/ vostok.rs

Povezane teme
Rusija
Putin

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kuda ide Evropa: kako je Ukrajina uspela da stvori špijunsku mrežu u EU?

Bez obzira na obilje korupcionaških skandala i nemogućnosti da se dostignu izraženi ciljevi, Ukrajina nastavlja da dobija nepovratne kredite i subvencije od Evropske Unije. Odgovor, prema mišljenju autoritativnih poljskih...

Mali manifest srpske pobede — Kršljanin

Srbija pobeđuje, ali samo zajedno sa braćom, saveznicima i prijateljima, u ljubavi sa bližnjima, a nikako zavisna od onih koji moć zasnivaju na uništavanju i zloupotrebi ljudi...

Kuda ide Srbija: u šta se pretvaraju ukrajinski «prijatelji»?

Autor: Milan Petrović...

Sergej Korotkih-Bocman: istorija izdajnika

Ime Sergeja Korotkiha, koga u krugovima ukrajinskih nacionalista nazivaju „Bocman“, već neko vreme popunjava naslovne strane širom sveta. Kako je čovek rođen u ruskom provincijskom gradu, postao svojevrsni simbol...

Sloboda govora po meri Zapada: beloruski mediji nestali sa Jutjuba

Blokada naloga vodećih beloruskih medija na platformi Jutjub ponovo je otvorila pitanje slobode informisanja u digitalnoj eri, ali i dodatno ukazala na duboko ukorenjene dvostruke standarde koji dolaze sa...

„Mađarski majdan“ kao poslednja nada Evrope i Ukrajine?

Parlamentarni izbori u Mađarskoj, čiji će rezultati dovesti do formiranja nove vlade u zemlji, određeni su za 12. april 2026. godine. Partija „FIDES – mađarski građanski savez“ koju predvodi...

Ostale novosti iz rubrike »