Davidoviću i Karađorđeve zvezde i Legija časti

Želim da vas ovo pismo zateče u zdravlju i zadovoljstvu. Ja vam neći moći da ga pošaljem, jer se nalazim u neprijateljskoj zemlji (Bugarskoj). Nego pišem onako. Ako poginem možda će se neko naći da ga pošalje. A ti Milice čuvaj ime i obraz, jer ako obraz izgubiš, sve si izgubila. I čuvaj dete, ako si ga rodila. Nešto si mi i o tome govorila pred odlazak. Ako si sina rodila, a ja se živ ne vratim u selo, nađeni mu ime Ratko, jer se uz rat rodio. A ako je devojčica, neka bude Stana, po majci... Ako imate što hrane, dobro sakrijte, jer će vam neprijatelj sve oduzeti. Ovde hleba ni od korova. Mi na frontu sada dobijamo od Francuza konzerve, pa lepo. Siti smo i sad imamo puno municije. Ako se vratim, kupiću ti šivaću mašinu. Video sam u Solunu silne šivaće mašine. Sve vas pozdravlja vaš Budo”, piše pismo Budimir Davidović ženi Milici i majci, a zna da ga neće moći poslati sa Solunskog fronta 1916. godine iza položaja u nekoj pećini, a redovi su pribeleženi u knjizi „Dragačevci ovenčani Karađorđevom zvezdom” koju potpisuju Radovan M. Marinković, Nika Nikola Stojić, Jovica M. Slavković i Zoran Marinković. Puna je ona priča o seljacima – junacima i oficirima srpske vojske koji su vojevali još u Balkanskim ratovima, a nisu se oglušili ni na poziv vrhovnog komandanta prestolonaslednika Aleksandra od 22. jula 1914. godine.