Sudije „zaratile“ oko Karadžića

05.10.2018. god.

U Hagu sve pršti od sukoba predsednika Mehanizma Teodora Merona i njegovog zamenika Žan-Kloda Antonetija oko imenovanja petog sudije u Žalbeno veće Radovana Karadžića. Meron je nameravao da po drugi put kroji Karadžićevu sudbinu, i to kao član žalbenog veća, a kada mu to nije pošlo za rukom, nametnuo je "svog" sudiju - Portugalca Iva Nelsona Rosu.

Time je hteo da preduhitri Antonetija koji bi, prema propisima, trebalo da imenuje njegovu zamenu.

Nezadovoljan što Meron pravdu uzima u svoje ruke, kršeći pravila, Antoneti je reagovao zahtevom da se Meron potpuno isključi iz slučaja, jer je ranije već osudio lidera Srba iz BiH u drugim predmetima. Antoneti je zatražio i da Meron povuče imenovanje sudije iz Portugalije.

Međutim, Meron je odbio ovaj zahtev i potvrdio da Karadžićevo veće čine Vilijam Sekule, Vagn Joensen, Hose Rikardo Solaesa, Grasijela Santana i Ivo Nelson Rosa. On navodi da nije diskvalifikovan iz Karadžićevog veća, već da se sam povukao u interesu pravde, kako se postupak ne bi odugovlačio i da ga ništa ne sprečava da kao predsednik suda koordinira rad Žalbenog veća, uključujući i postavljenje sudija. Meron kaže da ni tužilaštvo, ni odbrana nisu osporili njegovu odluku o imenovanju Rosa u veće.

Nije prvi put da se Meron meša u postupke u kojima ne bi smeo da bude. Sam sebe je postavio i u veće Ratka Mladića, ali ga je Antoneti početkom septembra diskvalifikovao zbog pristrasnosti, jer je generala već osudio u nekoliko drugih predmeta.

Karadžićeva odbrana, sa sličnim argumentima, podnela je isti zahtev na odlučivanje sudiji Antonetiju. Ukazali su da je Meron već osudio 13 srbskih oficira, koji su bili potčinjeni Karadžiću kao vrhovnom komadantu, te da su se u njihovim predmetima nalazile činjenice značajne za Karadžićev slučaj i da je prevremeno pustio na slobodu svedoka tužilaštva protiv Karadžića Momira Nikolića. Sve to navodi na sumnju da ne bi bio objektivan pri donošenju pravosnažne presude bivšem predsedniku Republike Srpske.

Karadžićev branilac Goran Petronijević ocenjuje za "Novosti" da je Antonetijev stav potpuno ispravan i da je Meron pokušao da napravi pravnu smicalicu:

- Meron je kao predsednik suda sam sebe postavio u Karadžićevo Žalbeno veće, iako je znao da ga je osudio u drugim postupcima, kao i da time krši osnovno pravilo sudske nepristrasnosti.

Drugo, on je odmah morao sebe da izuzme, čim je diskvalifikovan iz Mladićevog veća, a ne tek posle zahteva odbrane. Kasno je da se sad izuzima, jer je procedura pokrenuta, pa o tome, i ko će biti novi sudija odlučuje isključivo Antoneti. On kao zamenik predsednika ima sve ingerencije. Na kraju, čak i ako bi se Meron sam izuzeo, on ni o čemu više ne može da odlučuje u Karadžićevom postupku, jer je jedan period bio umešan u slučaj.

Petronijević navodi da su besmislene Meronove tvrdnje da će nepristrasno postupati:

- On nema ni "o" od objektivnosti. Pre nekoliko godina je jedan belgijski sudija, koji je napustio Tribunal, obelodanio da Meron pritiska sve sudije i utiče na to ko će biti osuđen, a ko ne.

ROSA OSUDIO ŠEŠELJA

Sudija Ivo Nelson Rosa poznat je i po tome što je drugostepeno osudio Vojislava Šešelja na deset godina zatvora. U prvostepenom postupku presuda sudije Antonetija bila je oslobađajuća.

PREMINUO MLADIĆEV SUDIJA

Haški sudija Mparani Mami Ričard Rajohson sa Madagaskara preminuo je u utorak. On je godinama sudio za zločine u Ruandi, a pre mesec dana ga je sudija Žan-Klod Antoneti postavio u Žalbeno veće generala Ratka Mladića. U čast sudije Rajohsona sud za zločine u Hagu i u Aruši u četvrtak je na pola koplja spustio zastave UN. Mladićev branilac Branko Lukić nam kaže da je odbrani žao zbog smrti sudije i da su se nadali da će od njega dobiti više pravičnosti, nego što su do sada imali u Tribunalu.

S.J.Matić, Novosti

Izvor
Teodor Meron i Žan-Klod Antoneti, foto: Novosti/ vostok.rs

Povezane teme
Hag
Karadžić
prava

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kuda ide Evropa: kako je Ukrajina uspela da stvori špijunsku mrežu u EU?

Bez obzira na obilje korupcionaških skandala i nemogućnosti da se dostignu izraženi ciljevi, Ukrajina nastavlja da dobija nepovratne kredite i subvencije od Evropske Unije. Odgovor, prema mišljenju autoritativnih poljskih...

Mali manifest srpske pobede — Kršljanin

Srbija pobeđuje, ali samo zajedno sa braćom, saveznicima i prijateljima, u ljubavi sa bližnjima, a nikako zavisna od onih koji moć zasnivaju na uništavanju i zloupotrebi ljudi...

Kuda ide Srbija: u šta se pretvaraju ukrajinski «prijatelji»?

Autor: Milan Petrović...

Sergej Korotkih-Bocman: istorija izdajnika

Ime Sergeja Korotkiha, koga u krugovima ukrajinskih nacionalista nazivaju „Bocman“, već neko vreme popunjava naslovne strane širom sveta. Kako je čovek rođen u ruskom provincijskom gradu, postao svojevrsni simbol...

Sloboda govora po meri Zapada: beloruski mediji nestali sa Jutjuba

Blokada naloga vodećih beloruskih medija na platformi Jutjub ponovo je otvorila pitanje slobode informisanja u digitalnoj eri, ali i dodatno ukazala na duboko ukorenjene dvostruke standarde koji dolaze sa...

„Mađarski majdan“ kao poslednja nada Evrope i Ukrajine?

Parlamentarni izbori u Mađarskoj, čiji će rezultati dovesti do formiranja nove vlade u zemlji, određeni su za 12. april 2026. godine. Partija „FIDES – mađarski građanski savez“ koju predvodi...

Ostale novosti iz rubrike »