Nemačkim topovima tukao Nemce

08.10.2018. god.

Miljkov sinovac i moj prijatelj Aca, prosto dotrča i donese fotografiju svog strica. Reče da ne želi da hvali svoga „čiču” iako s ponosom naglašava da je to najbolji Tanasijević, pa mi predade i jedan članak o novim pojedinostima o oslobođenju Niša, koji je „Politika” objavila 1984. godine, pribeležio je književnik i novinar Tihomir Nešić kako je i sam saznao za događaj s kraja Prvog svetskog rata, koji sada za naš list opisuje, Pančevac, Aleksandar Aca Tanasijević, praveći uvod pričom o svom stricu Miljku, rođenom u selu Zablaće u okolini Čačka, po zanimanju učitelj i školski nadzornik u dragačevskom srezu. Dodaje da je njegov slavni predak imao na svojim plećima četiri rata – Balkanske, Prvi i Drugi svetski, a deda Velisav učestvovao je i u Rusko-turskom ratu, dok se po početku Velikog, Miljko kao uostalom i svi Tanasijevići, sa još trojicom braće – Tanasijem, Milosavom i Radovanom stasalima za vojsku – odazva pozivu.

Priču Tanasijević načinje razbijanjem bugarsko-nemačkog fronta na Kajmakčalanu i oktobrom 1918, „kada je teško bilo zaustaviti Srbe da ne stignu konačno u Srbiju.” Mnogo ih je istina i izginulo, a Franše d’Epere primećuje tada da „srbska vojska srlja na pragu pobede u propast”.

Prethodnica Prve srpske armije, izviđačka jedinica kojom je komandovao njegov stric Miljko, približavala se Nišu i na nekoliko kilometara od grada, prateći telefonski vod nailazi na jednu nemačku topovsku bateriju. Nakon što su joj se prikrali on komanduje „ruke uvis”, a Nemci u klopci, nemaju kud. Usledila je zaplena baterije teških topova, pa ih naši okreću ka gradu i železničkoj stanici „Crveni krst”, na kojoj je neprijatelj već spremio povlačenje – sve naoružanje, naročito municiju i granate za topove da ne padnu u ruke srbskoj vojsci.

„Srbi ispališe prvu granatu, ali se ne desi ništa. Isto se dogodilo i sa drugom, a onda su raspalili – usledili su tačni pogoci, te su polupali sve vagone pune topovskog, mitraljeskog i puščanog arsenala. Bile su to strašne eksplozije, koje su trajale danima i ubrzale povlačenje razoružanih Nemaca i oslobođenje Niša”, priča Tanasijević dok njegov predak, komandant ove hrabre jedinice tek pravi kratku zabelešku: „Moja četa je ušla u Niš 12. oktobra. Pravac daljeg gonjenja neprijatelja nam je bio manastir Pantelej – čegar – selo Cerje. Stoga nismo imali kao prethodnica vremena da podelimo radost sa oslobodiocima Niša.”

Za taj, ali i niz drugih podviga pešadijski potpukovnik je nagrađen od kralja Petra Prvog Ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima oficirskog reda, spomenicama za učešće u svim ratovima, dvaput Ordenom belog orla sa mačevima i Ordenom Svetog Save, Francuskim ratnim krstom sa palmom, srebrnom Medaljom za hrabrost „Miloš Obilić” i Ordenom Jugoslovenske krune.

Miljko je, osta zabeleženo u literaturi, vojevao u svim velikim bojevima, prešao Albaniju, Cer… Prvi put ranjen je na Gučevu 1914. godine, drugi put u napredovanju kao prethodnica kod Ćuprije u još jednom sukobu sa Nemcima zadobio je sedam rana, na grudima, trbuhu i nogama. U takozvanoj vojnoj pokretnoj bolnici su ga vidali nekoliko dana, ali je on pod ličnom odgovornošću napušta, da bi se pridružio svojoj jedinici i učestvovao u oslobođenju Beograda, ali i dalje Banata, Temišvara, Arada…

Na inicijativu potomaka i poštovalaca Miljko Tanasijević je dobio svoju ulicu na Obrežu kod Čačaka, a o istoj inicijativi čeka se odgovor grada Niša, dok je pozitivno mišljenje već stiglo iz Pravoslavne eparhije Žičke za podizanje vojničke spomen-česme u porti hrama Svetog arhangela Gavrila u njegovom rodnom Zablaću.

„Na česmi će biti uklesano „Miljko Tanasijević sa svojim Zablaćanima” i biće posvećena svim žiteljima našeg kraja koji su se borili za otadžbinu, mnogi za nju i život dali, a bilo ih je i više od 180”, kaže osamdesetogodišnji Aleksandar Tanasijević, učitelj u penziji iz Pančeva, sin Miljkovog mlađeg brata Dimitrija.

Prema njegovim rečima plan potomaka „zablaćanskih vitezova” je da na jesen, jednim prigodnim datumom kada se u Crkvenoj opštini Zablaće služe pomeni poginulim borcima česma otvori, a čitav događaj trebalo bi da uveliča i počasni špalir Garde Vojske Srbije.

Olga Janković, Politika

Izvor
Miljko Tanasijević, foto: privatna arhiva / Politika/ vostok.rs

Povezane teme
Srbija
istorija
rat

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kuda ide Evropa: kako je Ukrajina uspela da stvori špijunsku mrežu u EU?

Bez obzira na obilje korupcionaških skandala i nemogućnosti da se dostignu izraženi ciljevi, Ukrajina nastavlja da dobija nepovratne kredite i subvencije od Evropske Unije. Odgovor, prema mišljenju autoritativnih poljskih...

Mali manifest srpske pobede — Kršljanin

Srbija pobeđuje, ali samo zajedno sa braćom, saveznicima i prijateljima, u ljubavi sa bližnjima, a nikako zavisna od onih koji moć zasnivaju na uništavanju i zloupotrebi ljudi...

Kuda ide Srbija: u šta se pretvaraju ukrajinski «prijatelji»?

Autor: Milan Petrović...

Sergej Korotkih-Bocman: istorija izdajnika

Ime Sergeja Korotkiha, koga u krugovima ukrajinskih nacionalista nazivaju „Bocman“, već neko vreme popunjava naslovne strane širom sveta. Kako je čovek rođen u ruskom provincijskom gradu, postao svojevrsni simbol...

Sloboda govora po meri Zapada: beloruski mediji nestali sa Jutjuba

Blokada naloga vodećih beloruskih medija na platformi Jutjub ponovo je otvorila pitanje slobode informisanja u digitalnoj eri, ali i dodatno ukazala na duboko ukorenjene dvostruke standarde koji dolaze sa...

„Mađarski majdan“ kao poslednja nada Evrope i Ukrajine?

Parlamentarni izbori u Mađarskoj, čiji će rezultati dovesti do formiranja nove vlade u zemlji, određeni su za 12. april 2026. godine. Partija „FIDES – mađarski građanski savez“ koju predvodi...

Ostale novosti iz rubrike »