Bećković protiv NATO-a

Piše Miroslav Lazanski za Politiku

Fetva je napisana. Iz Crne Gore. Važi za pisca i akademika Matiju Bećkovića, za istoričare Čedomira Antića i Aleksandra Rakovića, te za profesora Dejana Mirovića. Koji su pomislili, ili misle, da je Crna Gora, zapravo, Srbija. Ili još bolje da je Crna Gora Iran. I da su neki političari u bratskoj nam Crnoj Gori histerični antisrbski fanatici, zapravo, verski ostrašćeni kao neki u Iranu. Pošto nam je Teheran pre desetak dana opet uveo vize. Koje smo mi, jelte, po naređenju Brisela, prethodno uveli Iranu. I koji je na naš potez samo recipročno odgovorio. Što je sveto pravilo diplomatije. A što mi, sudeći po nekim izjavama iz MIP-a, nećemo uraditi našem „drugom oku u glavi”. Što se može, ne daj bože, tumačiti i da Crnu Goru i ne smatramo državom čim se ne pridržavamo principa reciprociteta u odnosima između država. Između nas i Irana na delu je državni reciprocitet, sa Crnom Gorom ga nema. Burazerski odnos? Jer, mi smo velikodušni i ne želimo da nas u Podgorici baš sve smatraju za pravoslavne ajatolahe koji bi da tlače bratsku nam Crnu Goru. Pa će na našu molbu, radi pojašnjenja zabrane ulaska srbskim intelektualcima, Podgorica verovatno poslati detalje kako su oni to „opasnost za nacionalnu bezbednost Crne Gore”. Sa svim detaljima, ko je od njih i koliko puta putovao u Rusiju, ko je sve bio na koktelima u ruskoj ambasadi u Beogradu, ko je šta pomislio, ili rekao protiv NATO-a, ima sve da nam to lepo predoče, a onda ćemo mi razmisliti šta ćemo dalje. Voleo bih da grešim, ali „papala maca...” Bećkoviću i društvo pozdravite se na neko vreme sa letovanjem u Crnoj Gori.