CERN primio Srbiju kao svoju 23. državu-članicu

25.03.2019. god.

Evropska organizacija za nuklearna istraživanja CERN primila je Srbiju kao svoju 23. državu-članicu nakon što je primila formalnu potvrdu Uneska da je Srbija pristupila Cernovoj konvenciji, saopštio je Institut za fiziku.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić tim povodom ističe da je ulaganje u naučna istraživanja važno za razvoj naše ekonomije, a CERN je jedna od najvažnijih naučnih institucija danas.

„Neizmerno sam ponosna što je Srbija postala punopravna članica CERN-a. To će doneti nove mogućnosti za saradnju naših naučnika i industrije sa CERN-om i zemljama-članicama CERN-a“, rekla je Brnabićeva.

Predsednica Saveta CERN-a Ursula Basler je kazala da „Srbija ima dugogodišnju saradnju sa CERN-om, a srbski naučnici su kontinuirano uključeni u CERN-ove najveće eksperimente“.

„Veoma sam srećna što je zahtev Srbije za članstvom u CERN-u doveo do toga da sada možemo da poželimo dobrodošlicu Srbiji kao državi-članici“, rekla je Baslerova.

Generalna direktorka CERN-a Fabiola Đijanoti naglasila je da ima veliko zadovoljstvo da poželi dobrodošlicu Srbiji kao 23. državi-članici.

„Srbska naučna zajednica je tokom dugog niza godina dala značajan doprinos CERN-ovim projektima. Članstvo će osnažiti dugogodišnju saradnju između CERN-a i Srbije, stvarajući prilike za povećanje saradnje u naučnim istraživanjima, treningu, obrazovanju, inovacijama i deljenju znanja“, izjavila je Đijanotijeva.

„Kao država članica CERN-a, Srbija je spremna da nastavi sa razvojem nauke i obrazovanja, dok će naši naučnici, istraživači, instituti i industrija imati mogućnost da se priključe donosiocima važnih naučnih i tehnoloških odluka“, rekao je Mladen Šarčević, srbski ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

U saopštenju se podseća da su, dok je Srbija bila deo Jugoslavije, jedne od 12 zemalja-članica koje su osnovale CERN, srbski fizičari i inženjeri učestvovali u nekim od prvih CERN-ovih projekata, na sinhrociklotronskom, proton-ciklotronskom i super-proton-sinhroton akceleratorima.

Tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, fizičari iz Srbije radili su na DELPHI eksperimentima na CERN-ovom LEP sudaraču.

CERN i Srbija su 2001. godine zaključili Ugovor o međunarodnoj saradnji koji je omogućio učešće Srbije u ATLAS i CMS eksperimentima na Velikom hadronskom sudaraču i u Svetskoj LHC kompjuterskoj mreži, kao i na ACE i NA61 eksperimentima.

Najveće učešće Srbije danas u CERN-u je u ATLAS i CMS eksperimentima, u postrojenju ISOLDE, koje izvodi istraživanja u domenima od nuklearne fizike do astrofizike, kao i na izradi studija budućeg sudarača čestica — FCC i CLIC, koji su potencijalno novi najvažniji projekti u CERN-u.

Kao država-članica CERN-a, Srbija će imati pravo glasanja u Savetu, CERN-ovom telu koje donosi najvažnije odluke, i doprinosiće budžetu ustanove. Članarina će doprineti mogućnostima za zapošljavanje u CERN-u, kao i učešću srpske industrije na CERN-ovim tenderima, navedeno je u saopštenju.

Izvor
foto: home.cern/ vostok.rs

Povezane teme
Srbija
fizika

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kuda ide Evropa: kako je Ukrajina uspela da stvori špijunsku mrežu u EU?

Bez obzira na obilje korupcionaških skandala i nemogućnosti da se dostignu izraženi ciljevi, Ukrajina nastavlja da dobija nepovratne kredite i subvencije od Evropske Unije. Odgovor, prema mišljenju autoritativnih poljskih...

Mali manifest srpske pobede — Kršljanin

Srbija pobeđuje, ali samo zajedno sa braćom, saveznicima i prijateljima, u ljubavi sa bližnjima, a nikako zavisna od onih koji moć zasnivaju na uništavanju i zloupotrebi ljudi...

Kuda ide Srbija: u šta se pretvaraju ukrajinski «prijatelji»?

Autor: Milan Petrović...

Sergej Korotkih-Bocman: istorija izdajnika

Ime Sergeja Korotkiha, koga u krugovima ukrajinskih nacionalista nazivaju „Bocman“, već neko vreme popunjava naslovne strane širom sveta. Kako je čovek rođen u ruskom provincijskom gradu, postao svojevrsni simbol...

Sloboda govora po meri Zapada: beloruski mediji nestali sa Jutjuba

Blokada naloga vodećih beloruskih medija na platformi Jutjub ponovo je otvorila pitanje slobode informisanja u digitalnoj eri, ali i dodatno ukazala na duboko ukorenjene dvostruke standarde koji dolaze sa...

„Mađarski majdan“ kao poslednja nada Evrope i Ukrajine?

Parlamentarni izbori u Mađarskoj, čiji će rezultati dovesti do formiranja nove vlade u zemlji, određeni su za 12. april 2026. godine. Partija „FIDES – mađarski građanski savez“ koju predvodi...

Ostale novosti iz rubrike »