RT: „Previše novca uloženo u rat“: Američka vojna industrija pokreće globalnu vojnu potrošnju

30.04.2019. god.

Izvor: Vostok / RT

Globalni vojni izdaci dostigli su svoj vrhunac 2018. godine, a pokretačka snaga ovog povećanja je rastući apetit američkog vojno-industrijskog kompleksa, a ne stvarne pretnje, kažu analitičari.

Svet je potrošio 1,8 biliona dolara na svoju vojsku 2018. godine, najnoviji je izveštaj priznatog Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Stokholmu (SIPRI). SAD i njihovi saveznici u NATO-u - samoproglašeni branioci slobode i demokratije - čine više od polovine ovog ogromnog iznosa.

Drugi bliski prijatelj Vašingtona, Saudijska Arabija je treći po veličini vojni potrošač koji dolazi ispred Indije.

"Veliki deo ove potrošnje, posebno u slučaju Saudijske Arabije i Indije, je iz političkih razloga", izjavio je za RT Majkl Maluf, bivši visoki analitičar za bezbednosnu politiku u Pentagonu. Nju Delhi i Rijad nastoje da "pomognu" Vašingtonu kupovinom američkog oružja u nadi za ustupke u drugim oblastima, objasnio je on.

Vašingtonovi saveznici u NATO-u primetili su pritisak iz Sjedinjenih Američkih Država u vezi sa njihovim vojnim troškovima od kada je Donald Tramp došao na vlast u Beloj kući. Maluf veruje da to ima manje veze sa bezbednošću NATO saveza, a više sa interesima američkih proizvođača oružja.

"Mnogo toga ima za cilj da pomogne američkoj vojnoj industriji da ostane ispred svojih konkurenata i zaposli više ljudi", objasnio je on, dodajući da pitanje vojnih troškova ima "jasnu ekonomsku dimenziju".

U želji da napune uvek gladan domaći vojno-industrijski kompleks, SAD rizikuju eskalaciju napetosti na međunarodnoj sceni, upozoravaju analitičari. Sokolovi Vašingtona obično opravdavaju potrebu za sve većim vojnim troškovima, uz neke pretnje iz Rusije ili Kine.

"Ne postoji dobar razlog" za veći budžet za odbranu, rekao je Ted Siej, bivši američki diplomata i viši konsultant za politiku pri "Britiš Amerikan Sekjuriti Informejšn Kansl" (BASIC). Zapadni strah od uočene „ruske pretnje“ doveo je do destabilizacije evropskog kontinenta, ukazao je on.

"Vojne provokacije ne bi trebalo da zauzimaju mesto između NATO-a i Rusije u 21. veku, kada nema logičnog razloga za bilo kakav sukob između Evrope i Rusije“, rekao je Siej.

Bivši američki diplomata takođe je osudio "besmislenu" formulu NATO-a koja zahteva da države članice potroše dva posto svog BDP-a na odbranu.

"Ne postoji vojna situacija koja nalaže Latviji ili Poljska da pronađu rešenje u većoj vojnoj potrošnji. Jednostavno ne postoji u ovom dobu. Ali postoje ljudi koji, izgleda, imaju nameru da stvore konfrontaciju i ohrabruju zemlje NATO-a da troše više novca bez dobrog razloga."

Ipak, upravo su Poljska i baltičke države na vrhu liste zemalja sa najvećim godišnjim povećanjem potrošnje na odbranu u Evropi u proteklih nekoliko godina.

Poljski vojni budžet porastao je za 8,9 odsto u 2018. godini na 11,6 milijardi dolara, prema SIPRI-ju, dok je Letonija povećala svoje vojne troškove zapanjujućih 24 odsto u istom periodu. Bugarska i Ukrajina, koje nisu u NATO-u, pažljivo su ih pratile, povećavajući svoju potrošnju za 23, odnosno 21 odsto.

U međuvremenu, SAD i njihovi saveznici apsolutno nadmašuju sve zemlje koje smatraju navodnim pretnjama. Samo troškovi SAD-a činili su 36 procenata globalnih svetskih izdataka za odbranu, premašivši tako ukupne rashode sledećih osam zemalja zajedno u 2018. godini. Ukupni vojni troškovi NATO-a činili su 53 procenata globalnih troškova za odbranu.

Kina je bila jedina koja bi donekle mogla parirati Vašingtonu, te je na drugom mestu po vojnoj potrošnji. Međutim, budžet Pekinga za odbranu iznosio je samo delić američkog i činio je 14 posto globalnog vojnog trošenja.

Rusija je u međuvremenu, pala na šesto mesto tako što je potrošila nekih 61,4 milijarde dolara na vojsku 2018. godine, nakon uzastopnog smanjenja budžeta za odbranu u poslednje dve godine. Međutim, ove činjenice ne sprečavaju najvećeg vojnog potrošača na svetu da optužuje Moskvu da nekako inicira "trku u naoružanju".

U svakom slučaju, najnoviji trendovi pokazuju da je malo verovatno da će svet uskoro videti ublažavanje napetosti na međunarodnoj areni, upozorava Siej.

"Previše ljudi ima previše novca uloženo u rat", rekao je on.

Izvor
foto: © Reuters / US Navy /Mass Communication Specialist 2nd Class Z.A. Landers / RT/ vostok.rs

Povezane teme
SAD
oružje
finansije

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kuda ide Evropa: kako je Ukrajina uspela da stvori špijunsku mrežu u EU?

Bez obzira na obilje korupcionaških skandala i nemogućnosti da se dostignu izraženi ciljevi, Ukrajina nastavlja da dobija nepovratne kredite i subvencije od Evropske Unije. Odgovor, prema mišljenju autoritativnih poljskih...

Mali manifest srpske pobede — Kršljanin

Srbija pobeđuje, ali samo zajedno sa braćom, saveznicima i prijateljima, u ljubavi sa bližnjima, a nikako zavisna od onih koji moć zasnivaju na uništavanju i zloupotrebi ljudi...

Kuda ide Srbija: u šta se pretvaraju ukrajinski «prijatelji»?

Autor: Milan Petrović...

Sergej Korotkih-Bocman: istorija izdajnika

Ime Sergeja Korotkiha, koga u krugovima ukrajinskih nacionalista nazivaju „Bocman“, već neko vreme popunjava naslovne strane širom sveta. Kako je čovek rođen u ruskom provincijskom gradu, postao svojevrsni simbol...

Sloboda govora po meri Zapada: beloruski mediji nestali sa Jutjuba

Blokada naloga vodećih beloruskih medija na platformi Jutjub ponovo je otvorila pitanje slobode informisanja u digitalnoj eri, ali i dodatno ukazala na duboko ukorenjene dvostruke standarde koji dolaze sa...

„Mađarski majdan“ kao poslednja nada Evrope i Ukrajine?

Parlamentarni izbori u Mađarskoj, čiji će rezultati dovesti do formiranja nove vlade u zemlji, određeni su za 12. april 2026. godine. Partija „FIDES – mađarski građanski savez“ koju predvodi...

Ostale novosti iz rubrike »