Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 25.05.

26.05.2019. god.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje

Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje

Karta situacije na frontu za 24.05. (karta ukrajinskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje

Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 25.05.

SAD isporučile Ukrajini dva artiljerijska radara koji će se koristiti u Donbasu - Kijev je dobio od SAD-a dva artiljerijska radara, objavljeno je na stranici ukrajinske vlade na Fejsbuku.

Navodi se da je radar AN/TPQ-36O predviđen za otkrivanje koordinata pozicija minobacača, artiljerijskih oružja i višecevnih bacača raketa protivnika.

„Od 2014. godine naši američki partneri su već predali Oružanim snagama Ukrajine 13 savremenih protivbaterijskih radara“, navodi se u saopštenju.

Još je 2016. godine već bivši predsednik Petro Porošenko izjavio da će Ukrajina dobiti 14 radara iz SAD-a, te da nameravaju da ih koriste u Donbasu.

Američki budžet za odbranu za ovu godinu predviđa izdvajanje 250 miliona dolara za vojnu pomoć Ukrajini (50 miliona više nego godinu dana ranije). Ovaj novac je namenjen za obuku vojnika, snabdevanju vojnom opremom i tehnikom, uključujući i smrtonosno oružje, logistiku i podršku Oružanim snagama Ukrajine u oblasti obaveštajnih i drugih namena, prenose RIA Novosti.

U budućnosti, SAD nameravaju da povećaju vojnu podršku Ukrajini - u 2020. godini planira se izdvojanje 300 miliona dolara, od čega će 100 miliona biti "isključivo za smrtonosno oružje".

Rusko rukovodstvo je u više navrata upozoravalo protiv planova snabdevanja Kijeva oružjem, jer će to samo dovesti do eskalacije sukoba u Donbasu. U istom duhu, mnogi evropski političari su izrazili da je to veoma rizičan potez za izlaz iz krize.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 25.05.

Kijev priznao ekonomsku zavisnost od Moskve - Predstavnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog u Vladi Ukrajine Andrej Gerus priznao je da u ovom trenutku Kijev ne može da prekine ekonomske odnose sa Rusijom, govoreći za ZV kanal NewsOne.

„Kada donosimo odluke, uključujući ekonomske, treba pre svega da mislimo kako da ne pucamo sebi u nogu“, rekao je Gerus, odgovarajući na pitanje novinara da li je moguć prekid trgovine sa Rusijom, prenose RIA Novosti.

On je dodao da će ukrajinski proizvodi nastaviti da se izvoze u Rusiju, od čega Kijev dobija profit, a čime će država biti samo "jača". Osim toga, postoje grane ekonomije, kao što je energetika, u kojima je procenat isporuka iz Rusije posebno veliki, dodao je on.

„Štaviše, ako naftne derivate dobijamo iz Belorusije, sa Baltika ili čak iz Poljske, to su svejedno proizvodi na bazi ruske nafte. Mi živimo u vreme globalizacije i nerealno je i nemoguće prekinuti ekonomske odnose“, zaključio je Gerus.

Ekonomski odnosi između Moskve i Kijeva su se pogoršali 2015. godine, kada je ukrajinska Vlada donela odluku o ukidanju zone slobodne trgovine sa Rusijom u okviru Zajednice nezavisnih država i uvela embargo na jedan broj ruskih proizvoda. Nakon toga, sankcioni spisak se samo širio.

Moskva je, sa svoje strane, takođe uvela ekonomska ograničenja, ali je više puta naglasila da će ukinuti zabrane kao odgovor na slične akcije Kijeva.

Nedavno je došlo do pada trgovine između dve zemlje, odnosno u prvom kvartalu ove godine za četiri odsto. Istovremeno, izvoz iz Rusije u Ukrajinu se ipak povećao za pola posto, dok je uvoz iz Ukrajine pao za više od 10 posto.

Merkelova i Zelenski razgovarali o sukobu u Donbasu - Nemački kancelar Angela Merkel razgovarala je telefonom sa predsednikom Ukrajine Vladimirom Zelenskim, saopštio je portparol Vlade Nemačke Štefen Zajbert.

„Predmet razgovora je bila bilateralna saradnja Nemačke i Ukrajine, kao i unutrašnja politička situacija u Ukrajini, uključujući situaciju na istoku republike“, rekao je Zajbert.

On je dodao da su strane potvrdile važnost sveobuhvatne realizacije Minskog sporazuma, kao i zainteresovanost za dalju tesnu saradnju u normandijskom formatu.

Merkelova i Zelenski su se dogovorili da održavaju tesne radne kontakte po tom i drugim pitanjima.

Peskov: Normandijski proces nema alternativu - Moskva nije protiv samita u „normandijskom formatu“ (Rusija, Nemačka, Francuska i Ukrajina), ali nije pristalica sastanka radi sastanka, izjavio portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Ova pitanja se razmatraju. Istovremeno, ovakav sastanak zahteva pripremu i zahteva dovršenje svih procesa vezanih za formiranje odgovarajućeg tima u Ukrajini. Sada je potrebno strpljenje, sačekati da se formulišu pristupi ukrajinske strane, kada ćemo shvatiti koliko je ukrajinska strana spremna da se drži Minskih sporazuma, o čijoj su nezamenjivosti razgovarali Putin, Merkelova i Makron u trilateralnom formatu. Tek nakon toga bi na dnevni red moglo da dođe pitanje ’normandijskog samita‘“, objasnio je Peskov novinarima odgovarajući na pitanje da li se razmatra sastanak u „normandijskom“ formatu na najvišem nivou o pregovorima o Donbasu.

On je istakao da se Rusija ne protivi učešću na tom samitu.

„Normandijski proces nema alternativu, a to je tokom razgovora potvrdio i predsednik Putin, ali, naravno, niko nije pristalica sastanka radi sastanka. Trebalo bi uraditi određeni domaći zadatak, kao i raditi na formiranju i ideologiji političkog tima u Ukrajini“, zaključio je Peskov.

Putin razgovarao sa članovima Saveta bezbednosti Rusije o situaciji u Siriji, Ukrajini i Iranu - Predsednik Vladimir Putin razgovarao je sa stalnim članovima Saveta bezbednosti Ruske Federacije o temama o kojima je razgovarao tokom telefonskog razgovora s nemačkim kancelarom Angelom Merkel i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, kao i predstojećim međunarodnim kontaktima sledeće sedmice na marginama sastanka Visokog evroazijskog ekonomskog saveta u Kazahstanu, saopštio je portparol predsednika, Dmitrij Peskov.

Putin, Makron i Merkelova su razgovarali o nizu međunarodnih tema, uključujući situaciju u Ukrajini, Siriji, Iranu.

"Na sastanku se razgovaralo i o aktuelnim pitanjima na domaćem dnevnom redu", dodao je Peskov.

„Ukrajina takođe jedan od mogućih krivaca za obaranje malezijskog aviona“ - Član Parlamenta EU i lider holandske evroskeptične partije „Forum za demokratiju“ Tjeri Bode izjavio je da je Ukrajina potencijalni krivac za nesreću aviona na liniji MH17 koji je oboren iznad Donbasa 2014. godine, javlja televizija „En-El tajms“.

Tokom televizijske debate sa premijerom zemlje Markom Ruteom, Bode je izjavio da izveštaj Zajedničke istražne grupe, koja se bavi istragom o katastrofi, izaziva sumnje.

„Ukrajina je takođe jedan od mogućih krivaca za taj napad“, primetio je političar.

On je dodao da presudu treba da iznesu sudije, a ne činovnici koji „otvoreno optužuju Rusiju“.

Ranije su objavljeni preliminarni rezultati izbora za Evropski parlament prema kojima je Bodeova partija osvojila 11 odsto glasova i može da dobije tri mesta u EP.

U julu 2014. godine pored Donjecka se srušio malezijski „boing“. Svih 298 putnika i članova posade je poginulo. Kijevske vlasti su za katastrofu optužile Narodnu vojsku DNR-a, koji su saopštili da ne raspolažu sredstvima kojima bi mogli da obore letelicu na toj visini.

Ukrajina - iz minuta u minut -

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Izvor
/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kuda ide Evropa: kako je Ukrajina uspela da stvori špijunsku mrežu u EU?

Bez obzira na obilje korupcionaških skandala i nemogućnosti da se dostignu izraženi ciljevi, Ukrajina nastavlja da dobija nepovratne kredite i subvencije od Evropske Unije. Odgovor, prema mišljenju autoritativnih poljskih...

Mali manifest srpske pobede — Kršljanin

Srbija pobeđuje, ali samo zajedno sa braćom, saveznicima i prijateljima, u ljubavi sa bližnjima, a nikako zavisna od onih koji moć zasnivaju na uništavanju i zloupotrebi ljudi...

Kuda ide Srbija: u šta se pretvaraju ukrajinski «prijatelji»?

Autor: Milan Petrović...

Sergej Korotkih-Bocman: istorija izdajnika

Ime Sergeja Korotkiha, koga u krugovima ukrajinskih nacionalista nazivaju „Bocman“, već neko vreme popunjava naslovne strane širom sveta. Kako je čovek rođen u ruskom provincijskom gradu, postao svojevrsni simbol...

Sloboda govora po meri Zapada: beloruski mediji nestali sa Jutjuba

Blokada naloga vodećih beloruskih medija na platformi Jutjub ponovo je otvorila pitanje slobode informisanja u digitalnoj eri, ali i dodatno ukazala na duboko ukorenjene dvostruke standarde koji dolaze sa...

„Mađarski majdan“ kao poslednja nada Evrope i Ukrajine?

Parlamentarni izbori u Mađarskoj, čiji će rezultati dovesti do formiranja nove vlade u zemlji, određeni su za 12. april 2026. godine. Partija „FIDES – mađarski građanski savez“ koju predvodi...

Ostale novosti iz rubrike »