RT: Još uvek verujete Londonu da čuva vaše zlato? Poljska vraća svoje poluge iz Banke Engleske

17.07.2019. god.

Poljska vraća zlato iz prekomorskih zemalja, nakon što je u prošloj godini udvostručila svoje zalihe. Centralne banke u celom svetu su se povećale svoje zalihe zlata poslednjih godina, odmičući se od američkog dolara.

Nacionalna banka Poljske (NBP) kupila je 100 tona plemenitog metala od početka ove godine, skoro četiri puta više nego što je dodala svojim rezervama 2018. godine.

Sada Varšava želi da donese značajan deo dragocenog metala kući, te da ga vrati iz Banke Engleske. Nacionalna banka Poljske želi da prenese najmanje 100 tona i uskladišti zlatne poluge u svoje trezore.

Poljska centralna banka je navela da vraćanje zlata dolazi zbog potrebe da se diversifikuje skladištenje zlatnih rezervi kako bi se "ograničio geopolitički rizik", što bi, kako se navodi, moglo rezultirati "gubitkom pristupa ili ograničenja dostupnosti sredsatva koja se drže u inostranstvu. ”

Poslednjih meseci Banka Engleske je odbila da vrati 14 tona zlata Venecueli. Karakas je želeo da vrati deo svojih zlatnih fondova kako bi se suočio sa ekonomskom krizom u zemlji, koja je pojačana američkim sankcijama.

Banka Engleske godinama drži prijavljenih 80 tona australijskog zlata, a britanski regulator nije dozvolio Kanberi da izvrši odgovarajuću reviziju svojih zaliha zlatnih poluga.

Poljska nije sama među državama EU u želji da drži veći deo svojih zlatnih fondova kod kuće. Prošle godine Mađarska, koja se, kao i Poljska, svađa s Briselom oko političkih pitanja, objavila je odluku o vraćanju zlatnih rezervi, objašnjavajući taj korak iz bezbednosnih razloga.

“Kakvi god da su motivi, kupovina i vraćanje zlata Mađarske i Poljske daju jasne signale elitama EU da, u oblasti politike i monetarne politike, dve zemlje još uvek imaju dozu nezavisnosti i osećaj nacionalnog suvereniteta koji nedostaje. u mnogim drugim zemljama članicama EU”, naveo je Ronan Manli, analitičar za plemenite metale iz "Bulion stara" iz Singapura.

Kupovina zlata od strane centralnih banaka uticala je na cenu plemenitog metala, odnosno, dostigla je šestogodišnji maksimum u junu zbog globalnih neizvesnosti. Kina već sedam meseci uzastopno puni zlatne fondove, kupivši 10.3 tone u junu, pored skoro 74 tone koje je kupila u periodu od šest meseci od početka godine. U međuvremenu, Rusija je takođe povećala svoje zalihe poluga, dodajući 78 tona zlata svojim blagajnama u prvih pet meseci ove godine.

Strategija kupovine zlata u zemljama ima za cilj da minimizira izloženost novčanoj strukturi, kako kaže izvršni direktor "Juro pacifik kapital"-a Piter Šif.

"Dani u kojima je dolar rezervna valuta su odbrojani i vraćamo se na osnovu", rekao je za RT.

"Zlato je u prošlosti bilo novac i ono će opet biti novac u budućnosti, a centralne banke koje su dovoljno pametne da čitaju ono što piše na zidovima sada povećavaju svoje zlatne rezerve."

Nedavna kupovina zlata od strane Poljske povećala je zalihe zemlje na 228,6 tona, što joj je omogućilo da zauzme 11. mesto među najvećim evropskim državama koje drže zlato i da "prestigne sve zemlje u regionu", navodi Centralna banka.

Međutim, zemlja je još uvek ispod drugih svetskih centralnih banaka po udjelu poseda zlata u ukupnim rezervnim sredstvima, iako je posljednji priliv doveo zemlju bliže proseku od 10,5 posto.

Izvor: Vostok / RT

Izvor
foto: © Getty Images / Achmad Arphan / EyeEm / RT/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kuda ide Evropa: kako je Ukrajina uspela da stvori špijunsku mrežu u EU?

Bez obzira na obilje korupcionaških skandala i nemogućnosti da se dostignu izraženi ciljevi, Ukrajina nastavlja da dobija nepovratne kredite i subvencije od Evropske Unije. Odgovor, prema mišljenju autoritativnih poljskih...

Mali manifest srpske pobede — Kršljanin

Srbija pobeđuje, ali samo zajedno sa braćom, saveznicima i prijateljima, u ljubavi sa bližnjima, a nikako zavisna od onih koji moć zasnivaju na uništavanju i zloupotrebi ljudi...

Kuda ide Srbija: u šta se pretvaraju ukrajinski «prijatelji»?

Autor: Milan Petrović...

Sergej Korotkih-Bocman: istorija izdajnika

Ime Sergeja Korotkiha, koga u krugovima ukrajinskih nacionalista nazivaju „Bocman“, već neko vreme popunjava naslovne strane širom sveta. Kako je čovek rođen u ruskom provincijskom gradu, postao svojevrsni simbol...

Sloboda govora po meri Zapada: beloruski mediji nestali sa Jutjuba

Blokada naloga vodećih beloruskih medija na platformi Jutjub ponovo je otvorila pitanje slobode informisanja u digitalnoj eri, ali i dodatno ukazala na duboko ukorenjene dvostruke standarde koji dolaze sa...

„Mađarski majdan“ kao poslednja nada Evrope i Ukrajine?

Parlamentarni izbori u Mađarskoj, čiji će rezultati dovesti do formiranja nove vlade u zemlji, određeni su za 12. april 2026. godine. Partija „FIDES – mađarski građanski savez“ koju predvodi...

Ostale novosti iz rubrike »