Tajna Hadži Prodanove pećine: Otkrivena sasvim slučajno, a jedinstveno stvorenje u svetu živi ovde

23.07.2019. god.

Hadži Prodanova pećina jedna je od najlepših u Srbiji, a zanimljivo je da još nije istražena u potpunosti.

U mestu Raščići u opštini Ivanjica smeštena je čuvena Hadži Prodanova pećina. Do nedavno zatvorena za javnost, iako je, kako smo čuli na licu mesta, uvek bila posćena, pre svega od strane dece iz obližnjih mesta željnih avantura i dogodovština, do biologa, istoričara, paleontologa…

Tako smo se i mi uputili u Ivanjicu u potrazi za avanturom. Zakasnili smo da uđemo u pećinu, ali su nam Ivanjičani pomogli u nameri da uđemo unutra, te se tako pokazali kao dobri domaćini. Pale se svetla i avantura kreće. Prvi osećaj je uzbuđenje. Slepi miševi, na mali pokret i zvuk, kreću da lete iznad vas i to već stvara prelep osećaj sadejstva sa prirodom navodi Jovana Ćirković za Srbija Danas

Hadži Prodanova pećina. pic.twitter.com/NUjQErGCqY
— Jovana Ćirković (@rilivadivuk) July 21, 2019

Ova pećina je bila zatvorena oko 40 godina, da bi se pre nekoliko dana otvorila ponovo i bila dostupna posetiocima. U samoj pećini je prohladno, ali ne previše. Čak ni subjektivni osećaj vlažnosti vazduha nije prevelik. Pogdekoja kapljica će vam pasti na garderobu i tako upotpuniti osećaj da se nalazite u velelepnoj "Dvorani tajni".

Hadži Prodan Gligorijević

Inače, pećina je ime dobila po čuvenom ustaniku Hadži Prodanu Gligorijeviću, koji je bio vojvoda Prvog srbskog ustanka.

Hadži Prodan Gligorijević. pic.twitter.com/G1HykvZq4v
— Jovana Ćirković (@rilivadivuk) July 21, 2019

Međutim, ono što po čemu će svi bar jednom poželeti da saznaju nešto više o Hadži Prodanu Gligorijeviću je svakako pećina koja je dobila naziv po njemu.

foto: Jovana Ćirković / Srbija Danas

On je rođen u selu Nevade kod Takova, ratovao je protiv Turaka u mestima Sjenica, Nova Varoš, Prijepolje, Suvodol i Bijelo Polje. Takođe, ono po čemu je poznat je njegova neuspešna pobuna poznatija pod nazivom Hadži Prodanova buna, koja se desila 1814.godine.

Hadži Prodanova pećina oduvek je bila privlačna turistina i avanturistima.

Iskopavanja su počela 2003.godine. Ono što je najzanimljivije da ta istraživanja nisu ni nameravana. Naime, trebalo je da se obnovi Crkva Svetog arhangela Mihaila, ali se došlo do nekih otkrića i tako je sve počelo. Pećina je zvanično dugačka 420 metara. Međutim, neki kažu drugačije.

Ivanjicom dugo kruži jedna zanimljiva priča.

- U pećini se nalazi i jezero, treba da se počne sa istraživanjima. Postoji jedna priča koju Ivanjičani i okolina pričaju godinama. A to je da je pas pojurio lisicu u pećinu i da su izašli mnogo dalje i na mestu gde se nije ni znalo da postoji ikakav prolaz koji bi mogao da bude povezan sa Hadži Prodanovom pećinom. Neki čak i kažu da je izlaz iz ove pećine u Guči – kaže nam meštanin koji nam je i pomogao da uđemo u pećinu.

Pre svega pećina obiluje slepim miševima i raznim vrstana insekata. U ovoj pećini pronađeni su ostaci pećinskog medveda, vuka, kozoroga, mnogih ptica i glodara. Takođe, u sadašnjosti pećinu nastanjuje veliki broj slepih miševa, među kojima su: evropski veliki severnjak, evropski dugokrilaš, dugoprsti večernjak, veliki potkovičar i drugi.

Zanimljivo je da Hadži Prodanovu pećinu nastanjuje i pseudosinella ivanjicae, a to je troglobiontna vrsta iz reda kalembola. Do sada je pronađena samo u Hadži prodanovoj pećini i kao takva predstavlja Stenoendemita ovog podzemnog staništa. Zanimljivo je i da je kao takva ime dobila po gradu Ivanjici. Ovi organizmi su posebni i po tome što imaju sposobnost skakanja, te se tako brane od neprijatelja.

foto: Jovana Ćirković / Srbija Danas

Stalaktiti i stalagniti su velelepni. Pored njih tu su i razni oblici koje je voda i priroda stvarala vekovima. Neke od njih su figura majke sa detetom i bigrene kade.

foto: Jovana Ćirković / Srbija Danas

Međutim, nas su interesovali i utisci i priče meštana.

foto: Jovana Ćirković / Srbija Danas

- Pećina je baš stara. Deca su se uvek tu igrala. Jednom su dvojica mladića, dok pećina još nije bila osvetljena hteli da vide kolika je i da vide unutrašnjost pećine. Uneli su traktorsku gumu i zapalili je unutra. Nekako se guma otkotrljala ka ulazu, moglo je svašta da bude, ali nije – priča jedan meštanin koga smo sreli.

Ova pećina odiše nekom čudno prijatnom energijom. Sve vreme dok šetate pećinom, zaista, imate osećaj kao da je to tek početak, odnosno ulaz, a da se mnogo toga nalazi iza. Svakako, ko zna gde bi vas neki putić odveo i kakvu bi priču ispričao.

Jovana Ćirković / Srbija Danas

Izvor
foto: © Jovana Ćirković / Srbija Danas/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kuda ide Evropa: kako je Ukrajina uspela da stvori špijunsku mrežu u EU?

Bez obzira na obilje korupcionaških skandala i nemogućnosti da se dostignu izraženi ciljevi, Ukrajina nastavlja da dobija nepovratne kredite i subvencije od Evropske Unije. Odgovor, prema mišljenju autoritativnih poljskih...

Mali manifest srpske pobede — Kršljanin

Srbija pobeđuje, ali samo zajedno sa braćom, saveznicima i prijateljima, u ljubavi sa bližnjima, a nikako zavisna od onih koji moć zasnivaju na uništavanju i zloupotrebi ljudi...

Kuda ide Srbija: u šta se pretvaraju ukrajinski «prijatelji»?

Autor: Milan Petrović...

Sergej Korotkih-Bocman: istorija izdajnika

Ime Sergeja Korotkiha, koga u krugovima ukrajinskih nacionalista nazivaju „Bocman“, već neko vreme popunjava naslovne strane širom sveta. Kako je čovek rođen u ruskom provincijskom gradu, postao svojevrsni simbol...

Sloboda govora po meri Zapada: beloruski mediji nestali sa Jutjuba

Blokada naloga vodećih beloruskih medija na platformi Jutjub ponovo je otvorila pitanje slobode informisanja u digitalnoj eri, ali i dodatno ukazala na duboko ukorenjene dvostruke standarde koji dolaze sa...

„Mađarski majdan“ kao poslednja nada Evrope i Ukrajine?

Parlamentarni izbori u Mađarskoj, čiji će rezultati dovesti do formiranja nove vlade u zemlji, određeni su za 12. april 2026. godine. Partija „FIDES – mađarski građanski savez“ koju predvodi...

Ostale novosti iz rubrike »