„NATO prešao granice svoje zone kako bismo zaustavio etničke sukobe na Balkanu i nastavio postojanje“

06.08.2019. god.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg objasnio je zašto je Alijansa posle raspada SSSR-a i kraja Hladnog rata prešla granicu svoje tradicionalne zone odgovornosti: to je bilo potrebno da bi blok nastavio da postoji, uprkos raspuštanju Organizacije Varšavskog sporazuma.

„Moramo da shvatimo da NATO 40 godina nije delovao van svoje teritorije. Tokom ovih godina radili smo samo jednu stvar — obuzdavali SSSR. To je sve. I to smo radili vrlo uspešno, jer se Hladni rat završio bez ijednog pucnja i mir je sačuvan“, kazao je Stoltenberg tokom razgovara sa studentima na Novom Zelandu.

Prema njegovim rečima, kada je pao Berlinski zid i kad se završio Hladni rat, ljudi su počeli da se pitaju da li je Savez potreban kao i pre, „jer je Varšavski pakt, koji je bio svojevrstan pandan NATO-u, prestao da postoji, a SSSR se raspao“.

„I postavljeno je pitanje da li i NATO treba da prestane da postoji. NATO je trebalo ili da prestane da funkcioniše ili da pređe granicu svoje teritorije u Evropi i Severnoj Americi. I odlučili smo da uradimo ovo drugo - da pređemo granice zone kako bismo zaustavili etničke sukobe na Balkanu, pomogli u borbi protiv pirata u Africi, borili se protiv terorizma u Avganistanu i tako dalje“, objasnio je Stoltenberg.

To su primeri dejstava NATO-a van teritorije, ali Alijansa nije odgovorna za rešavanje svih sukoba, istakao je Stoltenberg.

„Ne tražimo da NATO bude uključen u sve sukobe u svetu. Ključni zadatak Alijanse je zaštita od napada“, naglasio je generalni sekretar NATO-a.

Izvor
foto: nato.int/ vostok.rs

Povezane teme
NATO

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kuda ide Evropa: kako je Ukrajina uspela da stvori špijunsku mrežu u EU?

Bez obzira na obilje korupcionaških skandala i nemogućnosti da se dostignu izraženi ciljevi, Ukrajina nastavlja da dobija nepovratne kredite i subvencije od Evropske Unije. Odgovor, prema mišljenju autoritativnih poljskih...

Mali manifest srpske pobede — Kršljanin

Srbija pobeđuje, ali samo zajedno sa braćom, saveznicima i prijateljima, u ljubavi sa bližnjima, a nikako zavisna od onih koji moć zasnivaju na uništavanju i zloupotrebi ljudi...

Kuda ide Srbija: u šta se pretvaraju ukrajinski «prijatelji»?

Autor: Milan Petrović...

Sergej Korotkih-Bocman: istorija izdajnika

Ime Sergeja Korotkiha, koga u krugovima ukrajinskih nacionalista nazivaju „Bocman“, već neko vreme popunjava naslovne strane širom sveta. Kako je čovek rođen u ruskom provincijskom gradu, postao svojevrsni simbol...

Sloboda govora po meri Zapada: beloruski mediji nestali sa Jutjuba

Blokada naloga vodećih beloruskih medija na platformi Jutjub ponovo je otvorila pitanje slobode informisanja u digitalnoj eri, ali i dodatno ukazala na duboko ukorenjene dvostruke standarde koji dolaze sa...

„Mađarski majdan“ kao poslednja nada Evrope i Ukrajine?

Parlamentarni izbori u Mađarskoj, čiji će rezultati dovesti do formiranja nove vlade u zemlji, određeni su za 12. april 2026. godine. Partija „FIDES – mađarski građanski savez“ koju predvodi...

Ostale novosti iz rubrike »