Američka banka upozorila da bi moglo doći do preokreta na tržištu nafte

08.08.2019. god.

Američka banka upozorila je da bi, ukoliko Kina počne da kupuje iransku sirovu naftu, moglo da dođe do preokreta na tržištu „crnog zlata“.

U poslednjem činu trgovinskog rata između dve najveće svetske ekonomije, Vašington je najavio nove carine na još oko 300 milijardi dolara kineske robe, dok je Peking zatražio od državnih kompanija da zaustave uvoz američkih poljoprivrednih proizvoda i devalvirao juan.

Trgovinski rat na relaciji Tramp-Kina već je uticao na globalna tržišta i berze, ali bi mogao i da obori cenu nafte ispod 30 dolara za barel ukoliko Kina odluči da kupi iransku naftu, navodi se u izveštaju banke.

„Dok zadržavamo prognozu od 60 dolara za barel za narednu godinu, priznajemo da bi kineska odluka o ponovnoj kupovini iranske sirove nafte mogla znatno da obori cenu“.

U izveštaju se dodaje da će taj potez „potkopati američku spoljnu politiku“ i „ublažiti negativne posledice na kinesku ekonomiju.

Sjedinjene Države usvojile su politiku „maksimalnog pritiska“ na Iran, optužujući tu državu da krši nuklearni sporazum iz 2015. godine i da sponzoriše terorizam. Nakon što je prošlog maja odustala od sporazuma, Trampova administracija ponovo je uvela oštre ekonomske sankcije Iranu, uključujući i sankcije protiv njenog izvoza vitalne energije.

Cilj je bio da se iranski izvoz nafte svede na nulu, ali u Iranu tvrde da su američki napori propali.

„Amerikanci nisu postigli nikakav uspeh protiv Irana. Želeli su da prodaju nafte spuste na nulu, ali nisu uspeli“, rekao je predsedavajući iranskog parlamenta Ali Larijani.

Prema procenama konsultantske kuće „S&P Global plats“, Iran je isporučivao ispod 550.000 barela dnevno u junu 2019. godine, u odnosu na blizu 875.000 milijardi u maju i oko 2,5 miliona bodova prošlog aprila, pre nego što se Tramp povukao iz nuklearnog sporazuma.

U međuvremenu, Trampova administracija navodno prati kretanje tankera povezanih sa Kinom, za koje se pretpostavlja da prevoze iransku sirovinu u Kinu i zaobilaze američke sankcije.

Podaci službi za praćenje brodova pokazuju da su iranski tankeri prevozili naftu u Kinu, kao i u istočni Mediteran, verovatno u Siriju i Tursku.

Izvor
foto: © RIA Novosti / Maksim Bogodvid/ vostok.rs

Povezane teme
SAD
Kina
nafvta

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kuda ide Evropa: kako je Ukrajina uspela da stvori špijunsku mrežu u EU?

Bez obzira na obilje korupcionaških skandala i nemogućnosti da se dostignu izraženi ciljevi, Ukrajina nastavlja da dobija nepovratne kredite i subvencije od Evropske Unije. Odgovor, prema mišljenju autoritativnih poljskih...

Mali manifest srpske pobede — Kršljanin

Srbija pobeđuje, ali samo zajedno sa braćom, saveznicima i prijateljima, u ljubavi sa bližnjima, a nikako zavisna od onih koji moć zasnivaju na uništavanju i zloupotrebi ljudi...

Kuda ide Srbija: u šta se pretvaraju ukrajinski «prijatelji»?

Autor: Milan Petrović...

Sergej Korotkih-Bocman: istorija izdajnika

Ime Sergeja Korotkiha, koga u krugovima ukrajinskih nacionalista nazivaju „Bocman“, već neko vreme popunjava naslovne strane širom sveta. Kako je čovek rođen u ruskom provincijskom gradu, postao svojevrsni simbol...

Sloboda govora po meri Zapada: beloruski mediji nestali sa Jutjuba

Blokada naloga vodećih beloruskih medija na platformi Jutjub ponovo je otvorila pitanje slobode informisanja u digitalnoj eri, ali i dodatno ukazala na duboko ukorenjene dvostruke standarde koji dolaze sa...

„Mađarski majdan“ kao poslednja nada Evrope i Ukrajine?

Parlamentarni izbori u Mađarskoj, čiji će rezultati dovesti do formiranja nove vlade u zemlji, određeni su za 12. april 2026. godine. Partija „FIDES – mađarski građanski savez“ koju predvodi...

Ostale novosti iz rubrike »