UN: Klimatske promene zahtevaju hitne akcije

23.09.2019. god.

Znakovi i uticaji klimatskih promena, poput porasta nivoa mora, topljenja leda i ekstremnih vremenskih prilika, porasli su u periodu od 2015. do 2019. godine, što je i najtopliji petogodišnji period u istoriji merenja, stoji u izveštaju Svetske meteorološke organizacije (VMO)

Koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi takođe su dostigle rekordne nivoe, pokazuje izveštaj o Globalnoj klimi za period 2015—2019, objavljen pred samit o klimatskim akcijama generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

Kako se navodi, globalna prosečna temperatura porasla je za 1,1 stepen Celzijusa od predindustrijskog perioda, a 0,2 stepena u periodu 2011-2015.

Izveštaj UN pruža jedinstvenu ocenu stanja planete pod sve većim uticajem klimatskih promena, uz naglašenost hitnih akcija.

Kada je reč o koncentraciji gasova sa efektom staklene bašte, pokazalo se da je u periodu od 2015. do 2019. godine došlo do stalnog povećanja nivoa ugljen-dioksida i drugih ključnih gasova za gotovo 20 odsto u odnosu na prethodnih pet godina.

„Uzroci i uticaji klimatskih promena se povećavaju, a ne usporavaju“, rekao je generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije Peteri Talas.

„Porast nivoa mora se ubrzava i zabrinuti smo da će se naglo topljenje ledenog pokrivača na Antarktiku i Grenlandu nastaviti u budućnosti. Kao što smo videli ove godine sa tragičnim efektima na Bahamima i u Mozambiku, porast nivoa mora i intenzivne tropske oluje dovele su do humanitarnih i ekonomskih katastrofa“.

Kako je naveo, važno je da smanjimo emisiju gasova sa efektom staklene bašte, posebno iz proizvodnje energije, industrije i transporta.

Tokom petogodišnjeg perioda 2014—2019. godine, stopa rasta srednjeg globalnog nivoa mora iznosila je pet milimetara godišnje, u poređenju sa četiri milimetra godišnje u periodu 2007—2016, pokazuje izveštaj UN.

Navodi se i da se količina leda koja se godišnje gubi na Antarktiku povećala najmanje šest puta.

Takođe, više od 90 odsto viška toplote na planeti izazvane klimatskim promenama čuva se u okeanima, odnosno okean apsorbuje oko 30 odsto godišnje emisije ugljen-dioksida.

Međutim, apsorbovani ugljen-dioksid reaguje sa morskom vodom i menja kiselost okeana, tako da je od početka industrijske revolucije došlo do povećanja kiselosti vode za 26 odsto.

Kako se dalje navodi u izveštaju, više od 90 odsto prirodnih katastrofa povezano je sa vremenskim prilikama, preneo je Tanjug.

Dominantne katastrofe su oluje i poplave, koje su uzročnik najvećih ekonomskih gubitaka, dok su toplotni talasi i suša doveli do gubitaka ljudskih života, intenziviranja šumskih požara i gubitka poljoprivrednih prinosa.

Lideri iz 64 države, Evropske unije, više desetina kompanija i banaka, nekoliko gradova i država predstaviće planove na klimatskom samitu.

Izvor
Foto: © RIA Novosti / Aleksandr Krяžev/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kuda ide Evropa: kako je Ukrajina uspela da stvori špijunsku mrežu u EU?

Bez obzira na obilje korupcionaških skandala i nemogućnosti da se dostignu izraženi ciljevi, Ukrajina nastavlja da dobija nepovratne kredite i subvencije od Evropske Unije. Odgovor, prema mišljenju autoritativnih poljskih...

Mali manifest srpske pobede — Kršljanin

Srbija pobeđuje, ali samo zajedno sa braćom, saveznicima i prijateljima, u ljubavi sa bližnjima, a nikako zavisna od onih koji moć zasnivaju na uništavanju i zloupotrebi ljudi...

Kuda ide Srbija: u šta se pretvaraju ukrajinski «prijatelji»?

Autor: Milan Petrović...

Sergej Korotkih-Bocman: istorija izdajnika

Ime Sergeja Korotkiha, koga u krugovima ukrajinskih nacionalista nazivaju „Bocman“, već neko vreme popunjava naslovne strane širom sveta. Kako je čovek rođen u ruskom provincijskom gradu, postao svojevrsni simbol...

Sloboda govora po meri Zapada: beloruski mediji nestali sa Jutjuba

Blokada naloga vodećih beloruskih medija na platformi Jutjub ponovo je otvorila pitanje slobode informisanja u digitalnoj eri, ali i dodatno ukazala na duboko ukorenjene dvostruke standarde koji dolaze sa...

„Mađarski majdan“ kao poslednja nada Evrope i Ukrajine?

Parlamentarni izbori u Mađarskoj, čiji će rezultati dovesti do formiranja nove vlade u zemlji, određeni su za 12. april 2026. godine. Partija „FIDES – mađarski građanski savez“ koju predvodi...

Ostale novosti iz rubrike »