RT: Nauka i tehnologija donose rizike, ali su nam potrebni za spas čovečanstva - ugledni fizičar

27.10.2019. god.

Usred napretka u nauci i tehnologiji, trebalo bi da se fokusiramo na to kako najbolje da obezbedimo njihove koristi, a ne da se upuštamo u "terminator" apokalipse i gušenjem napora za poboljšanje života, izjavio je za RT teorijski fizičar Džim Al Kalili.

Al Kalili, profesor teorijske fizike i ugledne katedre za fiziku na Univerzitetu u Suriju u Engleskoj, govorio je za RT o brzini naučnog razvoja, uključujući opasnosti da takva tehnologija završi u pogrešnim rukama.

Rizici nečega poput veštačke inteligencije koji loše utiču na čovečanstvo mogu se i moraju ublažiti osiguravanjem da se regulacija i etička razmatranja spoje sa naučnim napretkom, smatra naučnik.

"Sigurno me brinu pitanja poput genetskog inženjeringa, gde se krećemo veoma brzo, ali uvek smo koristili svoje znanje za razvoj tehnologija koje menjaju naš svet.“

„Prosvetlenje je uvek bolje od neznanja - to je način kako mi to znanje koristimo i to je važno."

Kalili je rekao da iako ćemo se suočavati sa ogromnim izazovima u narednim decenijama, konačno nam je potrebna nauka "da bismo spasili čovečanstvo".

"Uprkos svim teškoćama i problemima sa kojima se čovečanstvo suočava u 21. veku, sada je još uvek najbolje vreme za život, zahvaljujući napretku medicine i tehnologije, a naši su životi lakši, bogatiji."

Upitan o komunikacijskom jazu između istraživača i javnosti, Kalili navodi da bi bilo od velike koristi ako bi više naučnika izašlo iz svojih laboratorija i kancelarija i angažovalo se sa širom društvenom sferom o svom radu i potencijalnim primenama. Međutim, takođe je naglasio da nije fer očekivati da će neko ko je posvetio više godina zamršenim, detaljnim istraživanjima moći da sve to zgura u jednostavan audio snimak.

Kalili je takođe govorio o pitanjima koja već dugo fasciniraju pisce i obožavatelje naučne fantastike - teleportaciji i putovanju vremenom. Međutim, kaže da nije uveren da je to moguće u praksi, ili barem ne u toku njegovog života.

Izvor: Vostok / RT

Izvor
Foto: © kalhh / Pixabay/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kuda ide Evropa: kako je Ukrajina uspela da stvori špijunsku mrežu u EU?

Bez obzira na obilje korupcionaških skandala i nemogućnosti da se dostignu izraženi ciljevi, Ukrajina nastavlja da dobija nepovratne kredite i subvencije od Evropske Unije. Odgovor, prema mišljenju autoritativnih poljskih...

Mali manifest srpske pobede — Kršljanin

Srbija pobeđuje, ali samo zajedno sa braćom, saveznicima i prijateljima, u ljubavi sa bližnjima, a nikako zavisna od onih koji moć zasnivaju na uništavanju i zloupotrebi ljudi...

Kuda ide Srbija: u šta se pretvaraju ukrajinski «prijatelji»?

Autor: Milan Petrović...

Sergej Korotkih-Bocman: istorija izdajnika

Ime Sergeja Korotkiha, koga u krugovima ukrajinskih nacionalista nazivaju „Bocman“, već neko vreme popunjava naslovne strane širom sveta. Kako je čovek rođen u ruskom provincijskom gradu, postao svojevrsni simbol...

Sloboda govora po meri Zapada: beloruski mediji nestali sa Jutjuba

Blokada naloga vodećih beloruskih medija na platformi Jutjub ponovo je otvorila pitanje slobode informisanja u digitalnoj eri, ali i dodatno ukazala na duboko ukorenjene dvostruke standarde koji dolaze sa...

„Mađarski majdan“ kao poslednja nada Evrope i Ukrajine?

Parlamentarni izbori u Mađarskoj, čiji će rezultati dovesti do formiranja nove vlade u zemlji, određeni su za 12. april 2026. godine. Partija „FIDES – mađarski građanski savez“ koju predvodi...

Ostale novosti iz rubrike »