Lakše je biti Srbin ovde nego stranac na Zapadu

15.12.2019. god.

Ako uspemo da inspirišemo mlade da dobro razmisle pre nego što spakuju kofer da odu u inostranstvo, ispunjena je misija Konferencije o ostanku mladih, čulo se na ovom skupu

Srbiju mesečno napusti više od 4.000 ljudi, a godišnje više od 50.000 uglavnom mladih. Poslednje istraživanje o migracijama, koje je obuhvatilo više od 11.000 studenata u našoj domovini, pokazalo je da 90 odsto akademaca koji nameravaju da odu u inostranstvo imaju punu podršku roditelja i da trećina studenata planira da ode iz Srbije čim završi školovanje. Alarmantna statistika potvrđuje da je ostanak mladih suštinski važno pitanje opstanka našeg društva, a to je i okosnica prve Konferencije o ostanku mladih u Srbiji, održane juče u Kolarčevoj zadužbini. Dupke puna sala srednjoškolaca, studenata, profesora iz Beograda, Valjeva, Subotice, Niša, Čačka, Kraljeva, Novog Pazara... upoznala je inspirativne životne i poslovne primere naših ljudi koji su se školovali i radili u inostranstvu. Uprkos uspehu koji su tamo postigli, oni su odlučili da se vrate ovde, krenu ispočetka, od nule, i snagom volje, valjanih ideja i upornošću pokažu da je u Srbiji moguće ostati i opstati.

– Kao obični građani, možemo da ponudimo mladima dobre primere, da čujemo njihova iskustva, šta je dobro van granica naše zemlje, ali i šta nije. Veoma često idealizujemo Zapad kome težimo. Okruženi smo negativnim vestima i antiherojima, a u svakoj oblasti ima pravih heroja koji mogu da budu uzor mladima. Ako uspemo da inspirišemo mlade da dobro razmisle pre nego što spakuju kofer da odu iz zemlje, ispunili smo svoju misiju – kaže Arno Gujon, osnivač Inicijative za natalitet i ostanak mladih u Srbiji, koja je i organizovala konferenciju.

Pravi heroji, ukazuje Gujon, bili su govornici panel diskusije „Vratio sam se u Srbiju i ostvario snove”, a među njima i Jovana Ružičić. Posle 11 godina života u Americi vratila se u domovinu, svesna da ovde nije sve idealno, ali da idealno nije ni tamo. Šta znači biti stranac na Zapadu, a šta su ključevi uspeha u Srbiji, bila je njena tema.

– Nijednom se nisam pokajala što sam se vratila. Možete i te kako da budete srećni u Srbiji i i te kako nesrećni u Holivudu. Nisam pametnija, ni talentovanija od nekoga čija je ideja propala, ali sam uporna. Ključ uspeha je u neodustajanju, a svaki uspeh „preko noći” gradi se godinama... – govorila je Jovana Ružičić, direktorka „Centra za mame”, volonterske organizacije koja okuplja 40.000 mama. Ideju za osnivanje tog centra dobila je dok je živela u Americi, gde mame znaju svoja prava i odlično su organizovane, dok su njene drugarice u Srbiji dobijale otkaz zato što su u drugom stanju.

Kao glavne razloge za odlazak u inostranstvo mladi i školovani u Srbiji najčešće navode nemogućnost nalaženja posla ili slabo plaćen posao u struci, kao i nizak životni standard. Države u koje bi studenti najradije otišli su Nemačka, SAD, Švajcarska, Austrija i Norveška. Nemačka je najpoželjnija država za studente svih područja, osim informaciono-komunikacionih tehnologija, koji u najvećem procentu planiraju da se odsele u SAD, istaknuto je na konferenciji.

– Najčešći povodi za odlazak su ekonomske prirode. Nekome je dovoljno 500 evra, a nekome malo 1.500 evra mesečne zarade da bi ostali u Srbiji. Bitno je da znamo šta napuštamo i kuda idemo. U svakom smislu lakše je biti Srbin u Srbiji nego stranac u bilo kojoj zemlji. Ako ostanemo ovde, moraćemo da se borimo. Ali ako se borimo istim žarom i istrajnošću koliko bismo u inostranstvu, siguran sam da ćemo uspeti, samo što će taj uspeh biti i uspeh države, a ne samo pojedinca. Ako svi idemo u tom pravcu, imamo budućnost jer ona zavisi od omladine, a naša omladina je vredna, pametna, sposobna i treba da je zadržimo – naglašava Gujon.

Ne može država bez stanovnika

Delo humanitarca Arnoa Gujona inspiracija je ovdašnjoj omladini. Prilikom diskusije o ostanku mladih u Srbiji, nedavno održane u Valjevu, maturanti Valjevske gimnazije pitali su ga zašto se pored svih obaveza koje ima uključio i u borbu da mladi ostanu ovde. „Ostanak mladih u Srbiji je pitanje svih pitanja”, odgovorio je gimnazijalcima Gujon i ostavio gimnazijalce u dubokom razmišljanju na zadatu temu, kako nam dočarava Milica Višić, maturantkinja matematičkog smera Valjevske gimnazije.

– Između države i stanovnika stoji veliki znak jednakosti. Naša država nije savršena, ali ima li savršene bilo gde na svetu? Kao narod smo skloni tome da budemo slepi za sve što je kod nas dobro i vidimo samo ono što je loše. Mladi su spremni da ostanu pod uslovom da sutra rade u struci i od toga solidno žive. Iako nije savršena, naša država je naša i vredi se za nju boriti i imati na umu da, kao što je Gujon rekao, često krećemo negde, a da prethodno ne razmislimo dobro šta ostavljamo ovde – zaključuje maturantkinja.

Milenija Simić-Miladinović, Politika

Izvor
Sem iz Beograda učesnici konferencije su stigli iz Valjeva, Subotice, Niša, Čačka, Kraljeva, Novog Pazara... foto: M. S. Miladinović / Politika/ vostok

Povezane teme
Srbija
stanovništvo

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kuda ide Evropa: kako je Ukrajina uspela da stvori špijunsku mrežu u EU?

Bez obzira na obilje korupcionaških skandala i nemogućnosti da se dostignu izraženi ciljevi, Ukrajina nastavlja da dobija nepovratne kredite i subvencije od Evropske Unije. Odgovor, prema mišljenju autoritativnih poljskih...

Mali manifest srpske pobede — Kršljanin

Srbija pobeđuje, ali samo zajedno sa braćom, saveznicima i prijateljima, u ljubavi sa bližnjima, a nikako zavisna od onih koji moć zasnivaju na uništavanju i zloupotrebi ljudi...

Kuda ide Srbija: u šta se pretvaraju ukrajinski «prijatelji»?

Autor: Milan Petrović...

Sergej Korotkih-Bocman: istorija izdajnika

Ime Sergeja Korotkiha, koga u krugovima ukrajinskih nacionalista nazivaju „Bocman“, već neko vreme popunjava naslovne strane širom sveta. Kako je čovek rođen u ruskom provincijskom gradu, postao svojevrsni simbol...

Sloboda govora po meri Zapada: beloruski mediji nestali sa Jutjuba

Blokada naloga vodećih beloruskih medija na platformi Jutjub ponovo je otvorila pitanje slobode informisanja u digitalnoj eri, ali i dodatno ukazala na duboko ukorenjene dvostruke standarde koji dolaze sa...

„Mađarski majdan“ kao poslednja nada Evrope i Ukrajine?

Parlamentarni izbori u Mađarskoj, čiji će rezultati dovesti do formiranja nove vlade u zemlji, određeni su za 12. april 2026. godine. Partija „FIDES – mađarski građanski savez“ koju predvodi...

Ostale novosti iz rubrike »