Dan proboja jasenovačkih logoraša

22.04.2020. god.

75 godina od proboja jasenovačkih logoraša

Danas se obeležava Dan sećanja na proboj jasenovačkih logoraša, koji se dogodio 22. aprila 1945. godine, kada je samo 127 logoraša, od preostalih 1.075, uspelo da se domogne slobode.

U logoru je ubijeno oko 500.000 Srba, 80.000 Roma, 32.000 Jevreja i nekoliko desetina hiljada antifašista različitih nacionalnosti.

Najveće stratište tog logora bilo je u Donjoj Gradini.

Za datum obeležavanja uzet je 22. april - dan kada je grupa od 1.075 preostalih logoraša 1945. godine krenula u proboj iz logora Jasenovac, a samo se njih 127 domoglo slobode.

Sistem logora smrti takozvane NDH obuhvatao je oko 80 logora.

Prema procenama koje je na osnovu prvih ekshumacija izvršila državna Komisija FNRJ, a koje je potvrdio i Centar Simon Vizental, u jasenovačkim logorima nestalo je 500.000 Srba, 80.000 Roma, 32.000 Jevreja i nekoliko desetina hiljada antifašista različitih nacionalnosti.

NDH je u jednom nadmašila naciste - bila je jedina država koja je imala posebne logore za decu - Sisak i Jastrebarsko, kroz koje je prošlo 33.000 mališana, a ubijeno blizu 20.000 dece do 14 godina starosti.

Donja Gradina, najveće stratište u sistemu koncentracionih logora Jasenovac, formirana je u avgustu 1941. godine.

Dokumentarni film Lordana Zafranovića o Jasenovcu

Na dan proboja 22. aprila 1945. godine u logoru Jasenovac bila su zatvorena 1.073 logoraša. U proboj je krenulo njih 600, a preživeo je 91 logoraš. Među njima najviše ih je bilo sa područja Gradiške, ali i susednih opština. Preživeli logoraši i danas se jasno sećanju mučenja koja su doživeli u Jasenovačkom logoru.

Jasenovac je bio najveći logor smrti u fašističkoj tvorevini Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i čitavoj okupiranoj Jugoslaviji za vreme Drugog svetskog rata. Ono što logor Jasenovac čini simbolom stradanja je neopisivo surov način na koji su logoraši uništavani. Broj žrtava nikad nije tačno utvrđen.

Direktor Javne ustanove "Spomen područje Donja Gradina" Tanja Tuleković izjavila je da zbog preventivnih mera u vezi sa širenjem koronavirusa, neće biti održane programske aktivnosti te ustanove planirane u okviru obeležavanja 75 godina od proboja poslednje grupe logoraša iz koncentracionog logora Jasenovac.

Izvor
Tanjug
/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kuda ide Evropa: kako je Ukrajina uspela da stvori špijunsku mrežu u EU?

Bez obzira na obilje korupcionaških skandala i nemogućnosti da se dostignu izraženi ciljevi, Ukrajina nastavlja da dobija nepovratne kredite i subvencije od Evropske Unije. Odgovor, prema mišljenju autoritativnih poljskih...

Mali manifest srpske pobede — Kršljanin

Srbija pobeđuje, ali samo zajedno sa braćom, saveznicima i prijateljima, u ljubavi sa bližnjima, a nikako zavisna od onih koji moć zasnivaju na uništavanju i zloupotrebi ljudi...

Kuda ide Srbija: u šta se pretvaraju ukrajinski «prijatelji»?

Autor: Milan Petrović...

Sergej Korotkih-Bocman: istorija izdajnika

Ime Sergeja Korotkiha, koga u krugovima ukrajinskih nacionalista nazivaju „Bocman“, već neko vreme popunjava naslovne strane širom sveta. Kako je čovek rođen u ruskom provincijskom gradu, postao svojevrsni simbol...

Sloboda govora po meri Zapada: beloruski mediji nestali sa Jutjuba

Blokada naloga vodećih beloruskih medija na platformi Jutjub ponovo je otvorila pitanje slobode informisanja u digitalnoj eri, ali i dodatno ukazala na duboko ukorenjene dvostruke standarde koji dolaze sa...

„Mađarski majdan“ kao poslednja nada Evrope i Ukrajine?

Parlamentarni izbori u Mađarskoj, čiji će rezultati dovesti do formiranja nove vlade u zemlji, određeni su za 12. april 2026. godine. Partija „FIDES – mađarski građanski savez“ koju predvodi...

Ostale novosti iz rubrike »