RT: Šest godina nakon tragedije malezijskog aviona, Rusija se povlači iz „besmislenih“ istražnih konsultacija sa Holandijom i Australijom

15.10.2020. god.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije veruje da je „nemoguće“ da Moskva nastavi konsultacije sa Holandijom i Australijom o obaranju aviona na letu MH17 kompanije "Malezija erlajns" 2014. godine, jer nisu zainteresovane za otkrivanje istine.

Umesto toga, u saopštenju od četvrtka ujutro, ruske diplomate optužile su dve zemlje da samo okrivljuju Moskvu i da su ušle u proces sa unapred smišljenim ishodom.

Dodaje se da je Rusija pristala na trilateralne konsultacije pre dve godine, nadajući se da će one pomoći da se na osnovu čvrstih činjenica utvrde pravi razlozi koji stoje iza tragedije 2014. godine. Pad Boinga 777, koji se dogodio pre šest godina, tokom vruće faze rata u Donbasu, odneo je 298 života, sa 193 žrtve iz Holandije i 27 iz Australije.

Ali, prema ministarstvu, holandska i australijska vlada imale su na umu i druge ciljeve, jer su samo želele da „Rusija bude proglašena krivcem i da se isplati odšteta rođacima umrlih“, navodi se u saopštenju.

U julu ove godine Holandija je podnela tužbu protiv Rusije pred Evropskim sudom za ljudska prava, navodeći da je Moskva imala ulogu u obaranju aviona. Do tog trenutka održane su samo tri runde konsultacija, ali holandske vlasti su se povukle, čak ni ne čekajući preliminarne rezultate.

„Takve neprijateljske akcije Holandije čine trilateralne konsultacije i naše učešće u njima bespredmetnim“, naglašava se u saopštenju, dodajući da je krivica za neuspeh procesa u potpunosti na Hagu.

Rusija, međutim, ne ograničava sve kontakte sa Holandijom po tom pitanju. Nastaviće se saradnja sa holandskim zvaničnicima, ali u drugim formatima, saopštilo je Ministarstvo. Moskva negira bilo kakvu umešanost u obaranje aviona i smatra istragu koju je vodio Holanđani u Zajedničkom istražnom timu o incidentu kao politički pristrasnu.

Zajednički istražni tim je doneo odluku da je avion oborio PVO sistem "Buk" sovjetske proizvodnje, te ustvrdio da su pobunjenici koji se bore protiv postmajdanske vlade u Kijevu u regionu Donbasa, taj sistem dobili od Rusije. Moskva je insistirala na tome da je istraga ignorisala veliku seriju podataka o padu koji je Rusija bila voljna da pruži, umesto da se oslanja uglavnom na dokaze iz Ukrajine i na informacije iz „otvorenog izvora“ poput klipova navodnih dokaza objavljenih na društvenim mrežama.

U materijalu slučaja nedostajali su i presudni podaci ukrajinskih radara i fotografija američkih satelita za koje su Kijev i Vašington saopštili da ne mogu da ih obezbede. Još jedno pitanje koje je pokrenula Moskva je zašto se ukrajinske vlasti nisu zatvorile vazdušni prostor nad aktivnom ratnom zonom u Donbasu.

Izvor: Vostok / RT

Izvor
Tanjug
foto: © Reuters / Maxim Zmeyev / RT / vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kuda ide Evropa: kako je Ukrajina uspela da stvori špijunsku mrežu u EU?

Bez obzira na obilje korupcionaških skandala i nemogućnosti da se dostignu izraženi ciljevi, Ukrajina nastavlja da dobija nepovratne kredite i subvencije od Evropske Unije. Odgovor, prema mišljenju autoritativnih poljskih...

Mali manifest srpske pobede — Kršljanin

Srbija pobeđuje, ali samo zajedno sa braćom, saveznicima i prijateljima, u ljubavi sa bližnjima, a nikako zavisna od onih koji moć zasnivaju na uništavanju i zloupotrebi ljudi...

Kuda ide Srbija: u šta se pretvaraju ukrajinski «prijatelji»?

Autor: Milan Petrović...

Sergej Korotkih-Bocman: istorija izdajnika

Ime Sergeja Korotkiha, koga u krugovima ukrajinskih nacionalista nazivaju „Bocman“, već neko vreme popunjava naslovne strane širom sveta. Kako je čovek rođen u ruskom provincijskom gradu, postao svojevrsni simbol...

Sloboda govora po meri Zapada: beloruski mediji nestali sa Jutjuba

Blokada naloga vodećih beloruskih medija na platformi Jutjub ponovo je otvorila pitanje slobode informisanja u digitalnoj eri, ali i dodatno ukazala na duboko ukorenjene dvostruke standarde koji dolaze sa...

„Mađarski majdan“ kao poslednja nada Evrope i Ukrajine?

Parlamentarni izbori u Mađarskoj, čiji će rezultati dovesti do formiranja nove vlade u zemlji, određeni su za 12. april 2026. godine. Partija „FIDES – mađarski građanski savez“ koju predvodi...

Ostale novosti iz rubrike »