Državna duma usvojila zakon o kažnjavanju stranih internet platformi zbog cenzure ruskih medija

09.12.2020. god.

Državna duma Rusije je u prvom čitanju usvojila nacrt zakona o recipročnim merama na cenzuru ruskih medija od strane stranih internet platformi. One će se kažnjavati za ograničavanje pristupa informacijama na rasnoj, političkoj i nacionalnoj osnovi.

Zakon se ne odnosi samo na društvene mreže, već i na velike IT platforme. Zakon predviđa blokiranje, usporavanje saobraćaja i administrativne kazne.

Kako je saopštio za RIA Novosti jedan od autora zakona, šef Odbora za informacionu politiku Aleksandar Kinštajn, blokiranje i usporavanje saobraćaja može se kombinovati sa novčanom kaznom, jer „jedno drugo ne izuzima“. Prema njegovim rečima, blokiranje pojedinih stranica ili resursa u potpunosti će zavisiti od mogućnosti same internet platforme.

Drugi sutor zakona, Anton Gorelkin, rekao je da će kazna za internet platforme biti od nekoliko hiljada do tri miliona rubalja.

Generalni tužilac će u dogovoru sa Ministarstvom spoljnih poslova moći da vlasniku informativnog resursa dodeli status diskriminatorskog prema ruskom mediju, te će potom biti kažnjen.

Strani resurs koji je ukinuo cenzuru prema ruskim medijima moraće o tome da obavesti "Roskomnadzor", nakon čega će generalni tužilac u dogovoru sa Ministarstvom spoljnih poslova ukinuti odluku o preduzetim merama.

Zakon će se između ostalog odnositi i na "Tvitter", "Fejsbuk" i "Jutjub".

Takođe, prema predlogu zakona, "Roskomnadzor" će voditi spisak vlasnika informativnih resursa umešanih u kršenje osnovnih ljudskih prava i sloboda. Prvo će agencija poslati upozorenje da se ispravi kršenje. Ako se to ne uradi na vreme, pristup resursu biće u potpunosti ili delimično ograničen.

Istovremeno, kako je primetio Sergej Bojarski, prvi zamenik predsednika Odbora za informacionu politiku, predlog zakona ne obavezuje "Roskomnadzor" da uvede sankcije, već samo pruža mogućnost za to.

Cenzuri ruskih medija na stranim internet platformama se mora suprotstaviti

"Dešavaju se diskriminatorske radnje protiv ruskih klijenata ovih usluga. Bili smo svedoci takvih akcija kojima se narušava interes korisnika iz Rusije. Videli smo ih poslednjih nedelja, meseci, i naravno, tome se mora suprotstaviti. Razvoj mehanizama predmet je pažljivog razmatranja i mislim da će se u procesu rasprave o ovom zakonu razviti takav mehanizam“, rekao je ranije portparol Kremlja, Dmitrija Peskov, komentarišući predlog zakona.

Peskov je primetio da strane internet platforme imaju problema sa svojim klijentima, jer diskriminišu ne samo ruske medije i korisnike.

Izvor
Tanjug
foto: © RIA Novosti / Vladimir Fedorenko/ vostok.rs

Povezane teme
Rusija
interent
zakoni

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kuda ide Evropa: kako je Ukrajina uspela da stvori špijunsku mrežu u EU?

Bez obzira na obilje korupcionaških skandala i nemogućnosti da se dostignu izraženi ciljevi, Ukrajina nastavlja da dobija nepovratne kredite i subvencije od Evropske Unije. Odgovor, prema mišljenju autoritativnih poljskih...

Mali manifest srpske pobede — Kršljanin

Srbija pobeđuje, ali samo zajedno sa braćom, saveznicima i prijateljima, u ljubavi sa bližnjima, a nikako zavisna od onih koji moć zasnivaju na uništavanju i zloupotrebi ljudi...

Kuda ide Srbija: u šta se pretvaraju ukrajinski «prijatelji»?

Autor: Milan Petrović...

Sergej Korotkih-Bocman: istorija izdajnika

Ime Sergeja Korotkiha, koga u krugovima ukrajinskih nacionalista nazivaju „Bocman“, već neko vreme popunjava naslovne strane širom sveta. Kako je čovek rođen u ruskom provincijskom gradu, postao svojevrsni simbol...

Sloboda govora po meri Zapada: beloruski mediji nestali sa Jutjuba

Blokada naloga vodećih beloruskih medija na platformi Jutjub ponovo je otvorila pitanje slobode informisanja u digitalnoj eri, ali i dodatno ukazala na duboko ukorenjene dvostruke standarde koji dolaze sa...

„Mađarski majdan“ kao poslednja nada Evrope i Ukrajine?

Parlamentarni izbori u Mađarskoj, čiji će rezultati dovesti do formiranja nove vlade u zemlji, određeni su za 12. april 2026. godine. Partija „FIDES – mađarski građanski savez“ koju predvodi...

Ostale novosti iz rubrike »