Početna stranica > Novosti
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Peterburški naučnici: Vakcinacija protiv tuberkuloze povećava imunitet protiv koronovirusa
10.12.2020. god.
Uoči 6. Međunarodne akademije za autoimunitet, koja se održava na Državnom univerzitetu u Sankt Peterburgu od 6. decembra, ruski naučnici sa univerziteta koji je pohađao i Vladimir Putin objavili su istraživanje o direktnoj vezi usporavanja širenja koronavirusa u zemljama u kojima se vrši masovna vakcinacija protiv tuberkuloze.
Univerzitet na kome je studirao Vladimir Putin, jedan je od najvećih ruskih naučnih platformi, stoga ne čudi što su upravo njegovi naučnici dali dobar odgovor na „antivakcine“, dokazujući da mnoge vakcine pomažu u razvoju opšteg imuniteta. Tako je grupa istraživača sa Medicinskog fakulteta Državnoog univerziteta u Sankt Peterburgu ovo pitanje postavila svetskoj naučnoj zajednici još u proleće, kada su naučnici širom sveta aktivno raspravljali o tome, postoji li veza između vakcinacije protiv tuberkuloze u ranom detinjstvu i blagog toka nove infekcije koronavirusom. Međutim, u to vreme statistika o pacijentima sa COVID-19 još uvek nije bila dovoljna za donošenje pouzdanih zaključaka. Ipak, naučnici iz Sankt Peterburga napravili su veliki naučni rad kako bi dokazali ili opovrgli mogućnost razvoja dodatnog imuniteta na koronavirus tokom vakcinacije protiv tuberkuloze. Analiza statističkih podataka koju su izvršili stručnjaci Univerziteta pokazali su da su incidiencija COVID-19 i tok akutne intersticijalne pneumonije izazvane infekcijom i stopa smrtnosti od nje povezani sa činjenicom vakcinacije bacilom Kalmeta-Gerena (BCŽ) (francuski Bacillus Calmette—Guérin, BCG) prema nacionalnom kalendaru vakcinacije.
Ispostavilo se da je stopa mortaliteta niža u onim zemljama u kojima su nacionalni programi imunizacije radili ili se nastavljaju i danas, posebno ako su se revakcinacije praktikovale, kao što je u istočnoj Evropi, Finskoj, Kini, Japanu, Koreji, Centralnoj i Južnoj Aziji, Africi, u nizu zemalja koje su bile deo SSSR-a ... Na primer, u Rusiji se BCŽ vakcina daje jednom u životu novorođenčadi, ali upravo rano i produženo izlaganje soja vakcine imunološkom sistemu u razvoju daje adjuvantni efekat - pojačava imunološki odgovor tela na različite, uključujući mnoge zarazne antigene. Četiri zemlje - Belorusija, Kazahstan, Turkmenistan i Uzbekistan vrše revakcinaciju - vakcinišu se dva puta. Ova cifra je znatno veća tamo gde masovna BCŽ vakcinacija nikada nije sprovedena ili zaustavljena pre više od 20 godina, na primer u SAD-u, Italiji, Holandiji, Belgiji i zapadnim zemljama poput Nemačke (u poređenju sa istočnim).
Naučnici sa Državnog univerziteta u Sankt Peterburgu došli su do zaključka da se efekat imuniteta postiže ako se BCŽ vakcina daje sa nezrelim imunološkim sistemom.
„Postoji razlog da se veruje da će kod odraslih i starijih ljudi koji nisu bili vakcinisani u ranom detinjstvu efekat kasne primene vakcine biti znatno manji“, objasnio je Leonid Čurilov.
„Istovremeno, postoje radovi istraživača iz Holandije, gde se BCŽ-om ne vakciniše u detinjstvu, što ukazuje da se njegovom primenom kod odraslih ne pogoršava i, možda, donekle olakšava tok bolesti kada je zaražena novim koronavirusom."
Univerzitet na kome je studirao Vladimir Putin, jedan je od najvećih ruskih naučnih platformi, stoga ne čudi što su upravo njegovi naučnici dali dobar odgovor na „antivakcine“, dokazujući da mnoge vakcine pomažu u razvoju opšteg imuniteta. Tako je grupa istraživača sa Medicinskog fakulteta Državnoog univerziteta u Sankt Peterburgu ovo pitanje postavila svetskoj naučnoj zajednici još u proleće, kada su naučnici širom sveta aktivno raspravljali o tome, postoji li veza između vakcinacije protiv tuberkuloze u ranom detinjstvu i blagog toka nove infekcije koronavirusom. Međutim, u to vreme statistika o pacijentima sa COVID-19 još uvek nije bila dovoljna za donošenje pouzdanih zaključaka. Ipak, naučnici iz Sankt Peterburga napravili su veliki naučni rad kako bi dokazali ili opovrgli mogućnost razvoja dodatnog imuniteta na koronavirus tokom vakcinacije protiv tuberkuloze. Analiza statističkih podataka koju su izvršili stručnjaci Univerziteta pokazali su da su incidiencija COVID-19 i tok akutne intersticijalne pneumonije izazvane infekcijom i stopa smrtnosti od nje povezani sa činjenicom vakcinacije bacilom Kalmeta-Gerena (BCŽ) (francuski Bacillus Calmette—Guérin, BCG) prema nacionalnom kalendaru vakcinacije.
Ispostavilo se da je stopa mortaliteta niža u onim zemljama u kojima su nacionalni programi imunizacije radili ili se nastavljaju i danas, posebno ako su se revakcinacije praktikovale, kao što je u istočnoj Evropi, Finskoj, Kini, Japanu, Koreji, Centralnoj i Južnoj Aziji, Africi, u nizu zemalja koje su bile deo SSSR-a ... Na primer, u Rusiji se BCŽ vakcina daje jednom u životu novorođenčadi, ali upravo rano i produženo izlaganje soja vakcine imunološkom sistemu u razvoju daje adjuvantni efekat - pojačava imunološki odgovor tela na različite, uključujući mnoge zarazne antigene. Četiri zemlje - Belorusija, Kazahstan, Turkmenistan i Uzbekistan vrše revakcinaciju - vakcinišu se dva puta. Ova cifra je znatno veća tamo gde masovna BCŽ vakcinacija nikada nije sprovedena ili zaustavljena pre više od 20 godina, na primer u SAD-u, Italiji, Holandiji, Belgiji i zapadnim zemljama poput Nemačke (u poređenju sa istočnim).
Naučnici sa Državnog univerziteta u Sankt Peterburgu došli su do zaključka da se efekat imuniteta postiže ako se BCŽ vakcina daje sa nezrelim imunološkim sistemom.
„Postoji razlog da se veruje da će kod odraslih i starijih ljudi koji nisu bili vakcinisani u ranom detinjstvu efekat kasne primene vakcine biti znatno manji“, objasnio je Leonid Čurilov.
„Istovremeno, postoje radovi istraživača iz Holandije, gde se BCŽ-om ne vakciniše u detinjstvu, što ukazuje da se njegovom primenom kod odraslih ne pogoršava i, možda, donekle olakšava tok bolesti kada je zaražena novim koronavirusom."
Kako to radi? Činjenica je da BCŽ vakcina aktivira lokalni imunološki odgovor na sluzokoži. Preko nje se širi akutna respiratorna bolest izazvana SARS-CoV-2. Dalje, kako ističu naučnici sa Državnog univerziteta u Sankt Peterburgu, BCŽ vakcina lansira istrenirani imunitet koji aktivira monocite, makrofage i prirodne ćelije ubice - ćelije koje mobilišu nespecifičnu odbranu. Takođe proizvedeni nakon BCŽ vakcinacije, interferon gama i drugi medijatori mogu na kraju doprineti manje teškom toku bolesti.
Ovakva studija još jednom dokazuje da je masovna vakcinacija način da se konačno poraze mnoge bolesti i poveća imunitet stada. Napuštanje istog u korist radikalnih manjina već je dovelo do masovnih slučajeva bolesti i smrtnosti dece u mnogim zemljama.
- Izvor
- Tanjug
- foto: © RIA Novosti / RFPI i Centr imeni Gamalei/ vostok.rs
- Povezane teme
- Rusija
- medicina
- bolest
- istraživanje
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Bez obzira na obilje korupcionaških skandala i nemogućnosti da se dostignu izraženi ciljevi, Ukrajina nastavlja da dobija nepovratne kredite i subvencije od Evropske Unije. Odgovor, prema mišljenju autoritativnih poljskih...
Srbija pobeđuje, ali samo zajedno sa braćom, saveznicima i prijateljima, u ljubavi sa bližnjima, a nikako zavisna od onih koji moć zasnivaju na uništavanju i zloupotrebi ljudi...
Autor: Milan Petrović...
Ime Sergeja Korotkiha, koga u krugovima ukrajinskih nacionalista nazivaju „Bocman“, već neko vreme popunjava naslovne strane širom sveta. Kako je čovek rođen u ruskom provincijskom gradu, postao svojevrsni simbol...
Blokada naloga vodećih beloruskih medija na platformi Jutjub ponovo je otvorila pitanje slobode informisanja u digitalnoj eri, ali i dodatno ukazala na duboko ukorenjene dvostruke standarde koji dolaze sa...
Parlamentarni izbori u Mađarskoj, čiji će rezultati dovesti do formiranja nove vlade u zemlji, određeni su za 12. april 2026. godine. Partija „FIDES – mađarski građanski savez“ koju predvodi...
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
