„Podudarnost pogleda i pristupa“: Ruski ambasador u Beogradu za RT o odnosima Srbije sa Rusijom i stavu o delovanju NATO-a

13.02.2022. god.

Srbija pozitivno i u potpunosti razume ruske predloge za garancije bezbednosti u Evropi, izjavio je ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko u intervjuu za RT DE. On je istakao da rukovodstvo Srbije deli stav Moskve o neprihvatljivosti daljeg širenja NATO-a. Diplomata je govorio i o saradnji Rusije i Srbije u vojnoj i ekonomskoj sferi i objasnio zašto Beograd ne namerava da se pridruži Severnoatlantskoj alijansi i zašto odbija da podrži antiruske sankcije.

- Zašto Srbija nastavlja svoj kurs ka razvoju strateškog partnerstva sa Rusijom i viševektorske diplomatije, uprkos pritiscima Evropske unije?

- Zaista, Evropska unija, u kontekstu pregovora o pristupanju Beograda EU, vrši ogroman pritisak na Srbiju. Ovaj pritisak se fokusira na zahtev da se prekinu odnosi sa Rusijom, a najaktivnije je počeo počeo 2014. godine. Potom se nastavilo sa različitim intenzitetom kako bi se Srbija naterala da se pridruži antiruskim sankcijama EU.

Ali to nije dalo nikakve rezultate. Jer, kako ste s pravom rekli, multivektorska diplomatija je osnova spoljne politike i delovanja Srbije na međunarodnoj areni. Saradnja sa Rusijom ovde zauzima ogromno mesto. Upravo je to linija, kurs koji u najvećoj meri odgovara nacionalnim interesima Srbije. To je vremenski testiran kurs koji zemlji daje konkretne rezultate.

Srbija u ovom slučaju zauzima principijelan stav, uprkos pritiscima i poteškoćama. Beograd principijelno i prilično kategorično odbacuje takve pristupe EU. Još jednom ponavljam - to se pre svega odnosi na nacionalne interese Srbije, sa zadacima njenog razvoja, daljeg ekonomskog oporavka, kao i iznalaženja najboljih odgovora na tako savremene izazove kao što je, na primer, pandemija.

U saradnji sa Rusijom pronađena su rešenja koja su Srbiji pomogla da se izbori sa talasima pandemije. To uključuje uspostavljanje proizvodnje "Sputnjika V" ovde i pomoć u vakcinaciji. O ovom delu saradnje, kao i o našim ekonomskim vezama, možemo još dugo da pričamo. Mnogi naši zajednički ekonomski projekti su mnogo veći od onih koje Beograd realizuje kroz EU.

Pored toga, važan faktor je duhovna i kulturna bliskost naših zemalja, kao i naša saglasnost o mnogim političkim i spoljnopolitičkim pitanjima.

- TV kanal RT DE dobio je dozvolu za emitovanje u Srbiji, ali je Nemci ne priznaju i pokušavaju da blokiraju rad ovog medija. Da li ovakvo ponašanje Nemačke krši pravo na informisanost stanovnika Evropske unije? Uostalom, RT DE emituje ne samo u Nemačkoj, nego i u drugim zemljama. Šta Srbija misli o ovome?

- Percepcija u Srbiji je, naravno, krajnje negativna. Jer ovo je udar na RT i, uopšte, na naše informativno prisustvo u Nemačkoj. Osim toga, ovo je, naravno, udarac i krajnje neprijatna situacija za Srbiju, čija je dozvola, izdata u punom skladu sa Evropskom konvencijom o radiodifuziji, jednostavno ignorisana.

Štaviše, Srbija je ovde pokazala principijelan pristup delujući u okviru ove konvencije, što znači u okviru evropskih i međunarodnih normi. Inače, naši partneri u EU nas uvek pozivaju na to, ali su u ovom slučaju sami prekršili te norme.

- Na teritoriji Srbije deluje ceo koncern američkih medija na srbskom jeziku, povezan sa bivšim šefom CIA Dejvidom Petreusom. Može li se reći da u Srbiji preovladava anglosaksonsko gledište? I koliko bi onda bilo važno imati alternativnu tačku gledišta?

- Zaista, napori Amerikanaca, Velike Britanije i mnogih zemalja EU u ovoj oblasti su u porastu. Njihovo informaciono prisustvo raste. Ipak, ako govorimo o javnoj potražnji, onda ona ostaje, i to mogu reći bez ikakvog preterivanja - u korist ruskih informacija i ruskih izvora informacija. "Sputnjik" je ovde veoma tražen, gleda se, sluša, čita.

Iako, nažalost, u Srbiji nemamo celu informatičku brigu, kao Anglosaksonci, interesovanje za naše medijske izvore ovde je ogromno. Imamo planove da proširimo naše informaciono prisustvo. Pre svega govorimo o RT-u. I mislim da će uskoro ovo prisustvo biti pojačano. Uključujući emitovanje na srbskom jeziku. Veoma je tražen i ishod će biti veliki.

Štaviše, rad na srbskom jeziku značiće emitovanje ne samo u Srbiji, već iu celom regionu Balkana.

- Onda pređimo na drugu veoma važnu temu međunarodnog dnevnog reda - Ukrajinu. Između Rusije i Zapada postoje veoma velike bezbednosne tenzije. Mislite li da bi Beograd na neki način mogao da utiče na traženje dodirnih tačaka u ovoj situaciji?

– Beograd veoma pozitivno i sa punim razumevanjem doživljava naš stav koji se tiče davanja bezbednosnih garancija. Veliko razumevanje, 100% razumevanje postoji, i to je dugoročno. Ono će postojati u odnosu na neširenje NATO-a, pošto je Srbija neutralna zemlja koja je obezbedila ovaj neutralni status uprkos pritiscima i nagovorima da se pridruži takozvanoj evroatlantskoj porodici.

Srbija je već napravila svoj izbor, koji je povezan i sa unutrašnjim političkim momentima i sa spoljnim aspektima, u korist neutralnosti. U ovom slučaju, izbor Srbije u korist NATO-a je nemoguć, teško ga je zamisliti, makar i zbog toga što ne postoji i neće postojati javna saglasnost, javni konsenzus u korist takvog izbora.

To je povezano sa posledicama NATO agresije na Srbiju 1999. godine. Ali postoji još jedan aspekt. To je shvatanje na regionalnom nivou da širenje NATO-a na račun drugih balkanskih zemalja, zemalja bivše Jugoslavije, nije dovelo do jačanja bezbednosti, već je, naprotiv, dovelo do do novih linija podele, pretnji i protivrečnosti.

I niko nikada nije objasnio, ma koliko pitali, kakve koristi ove zemlje imaju od ulaska u NATO. Čuo sam dosta izmišljotina, uključujući i da će to dati neki nezamisliv ekonomski uzlet, priliv investicija i tako dalje. Međutim, realnost pokazuje da ne postoji ništa obećano.

Ipak, po pitanju NATO-a, rad Zapada u odnosu na Srbiju se nastavlja. Apsolutno grubo, ova crta se povlači u susednoj Bosni i Hercegovini, gde je Republika Srbska, jedan od entiteta konstitutivnih naroda, kategorički protiv ulaska u NATO. Zapad pokušava da ovu zemlju prelomi preko kolena da bi kroz nju uvukao Srbe u NATO - prvo bosanske Srbe, a onda i samu Srbiju.

Ali u Beogradu postoji jasno shvatanje da je evroatlantska opcija potpuno neprihvatljiva, jer ne daje zemlji veću sigurnost i stabilnost.

- Koliko je ideološki faktor bitan u izgradnji odnosa Srbije sa NATO?

- Ideološki faktor je prisutan u pristupu NATO-a. U Srbiji to ne funkcioniše baš najbolje, ali u pristupu alijanse, kao i Evropske unije, postoji.

Za članice NATO-a ... uključiti Srbe u NATO, bilo da se radi o Republici Srbskoj u Bosni i Hercegovini ili Srbiji, izuzetno je važan moralni i politički zadatak. Jer ulazak Srba u NATO, takoreći, zatvara stranicu istorije Kosova (povezane sa agresijom NATO-a na Srbiju 1999.). Samo učešće Srba u NATO-u opravdaće alijansu koja je varvarski bombardovala ovu državu, uništavala civilno stanovništvo, infrastrukturu i nanela nenadoknadivu štetu čije se posledice, uključujući i zdravlje nacije, i dalje osećaju.

- Kako odnosi Rusije sa SAD-om i EU utiču na odnose sa Srbijom?

- Konstruktivna atmosfera saradnje Rusije i Zapada dovela bi Srbiju u udobniji položaj, s obzirom na njen viševektorski kurs i liniju ka pridruživanju Evropskoj uniji. To je očigledno.

Ali ovde je glavno da srbsko rukovodstvo nastavlja svoj principijelni kurs i ne otežava, već, naprotiv, proširuje odnose sa Ruskom Federacijom i EAEU, uprkos svim pretnjama, pozivima i zahtevima Evropske unije i NATO-a.

Zapad smatra da Srbija, postavivši sebi za cilj ulazak u Evropsku uniju, sada treba da svoju spoljnu politiku u potpunosti prilagodi kursu EU, odnosno da rezignirano, bespogovorno, nekritički sprovodi i pozdravlja odluke koje se donose u Briselu. Srbi se suštinski protive ovakvom pristupu. Oni zadržavaju suverenitet i fokusiraju se na svoje nacionalne interese.

Srbija je nedavno kupila seriju naoružanja od Rusije. Na Zapadu su se odmah čule izjave da bi to moglo dovesti do povećanja tenzija na Balkanu. Koliko su opravdani takvi strahovi?

- Kupila je i kupovaće još. To ne krijemo. Rad na ovom pitanju odvija se u okviru međuvladine komisije. Sve aktivnosti vezane za vojno-tehničku saradnju Rusije i Srbije odvijaju se na osnovu ugovora i planova. U potpunosti se poštuju sve međunarodne obaveze i sporazumi.

Srbija modernizuje svoju vojsku uspešno. To se radi u kontekstu jačanja suvereniteta zemlje. To je sasvim legalno i u potpunosti u skladu sa našim planovima za bilateralnu saradnju. Nastavićemo da tako radimo.

A različite zabrinutosti u vezi sa tim izražavaju one zemlje koje i same sada zasićuju Ukrajinu oružjem suprotno sporazumima iz Minska – žarištem i izvorom nestabilnosti. Dakle, ovo je, naravno, prevara.

- Srbija aktivno razvija saradnju sa Kinom. Mislite da nema ljubomore od strane Rusije?

Ljubomora nije politička kategorija. Srbija je zainteresovana za razvoj saradnje i sa Rusijom i sa Kinom. Imamo sve mogućnosti za to. Moramo da radimo sa Kinom. Imamo široko polje za saradnju na regionalnom nivou. Pre svega, u ekonomiji. I takva interakcija se već sprovodi. Na primer, naš zajednički projekat brze železnice Beograd-Novi Sad odlično napreduje. Ruske železnice na tome rade u saradnji sa kineskim partnerima. Dakle, imamo široko polje za zajedničke napore.

- Vratio bih se još jednom na odnose Rusije i Srbije. Postoji takav aspekt kao što je istorijsko pamćenje, koje igra važnu ulogu. Jedan broj stručnjaka primećuje da je humanitarna dimenzija rusko-srbskih odnosa donekle preopterećena pitanjima očuvanja istorijskog sećanja. Da li se slažete sa ovom ocenom?

- Čuo sam takve ocene i smatram ih nemoralnim i ciničnim. Reći da te saradnje ima previše je jednostavno nehumano, jer govorimo o počasti koju odajemo našim precima. Takve saradnje zaista ima mnogo. Mnogo toga se radi i radiće se. Srbiju bih stavio na prvo mesto u nizu zemalja u kojima se najbolje razumeju naši pristupi memorijalnoj sferi, nedopustivosti preoblikovanja i revizije istorije.

Po ovom pitanju imamo potpunu podudarnost pogleda i pristupa. Možete pitati bilo koga u Srbiji i svi će vam reći da te stvari treba da se rade. Neophodno je otkrivati spomenike, sprovoditi akcije pokreta "Besmrtni puk" koji je veoma razvijen u Srbiji. Dakle, ova oblast se razvija i skladno se uklapa u našu saradnju.

"Besmrtni puk" u Beogradu, foto: RIA Novosti © Oleg Ivanov

- Međunarodna situacija je sada izuzetno napeta. Konflikti se ne rešavaju, uključujući na Kosovu i u Bosni i Hercegovini. Zašto se oni ne mogu rešiti?

- Razlozi su isti, dobro su poznati. To su dvostruki aršini Zapada, kršenje njihovih dogovora. Ovde možete povući paralelu sa situacijom u Ukrajini - Kijev se ne pridržava Minskih sporazuma. Isto se dešava i sa pitanjem Kosova. Priština, na poziv Zapada, odbija da ispoštuje Rezoluciju 1244. Ona sadrži sve temeljne elemente čija bi primena dovela do održivog rešenja i dugoročne stabilnosti u ovom delu Srbije.

Isto se dešava i u Bosni i Hercegovini. Generalna linija Zapada je usmerena na emaskulaciju Dejtonskog sporazuma, koji nastavlja da igra nezamenjivu i jedinstvenu ulogu. Na Zapadu pokušavaju da prikažu slučaj na način da je ovaj sporazum doveo samo do kraja rata, a da su sada potrebni drugi pristupi. A ti pristupi su, naravno, usmereni na davanje prednosti samo jednoj od strana, a to nisu Srbi.

Takav jednostrani pristup, pokušaj podrške samo jednoj strani u sukobu, kao i ignorisanje osnovnih dogovora postignutih na osnovu Povelje UN i međunarodnog prava, ne dozvoljavaju pomak u rešavanju ovih pitanja.

Izvor
Tanjug
foto: Gettyimages.ru © Aleksandar Milosavljevic / EyeEm / RT/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kuda ide Evropa: kako je Ukrajina uspela da stvori špijunsku mrežu u EU?

Bez obzira na obilje korupcionaških skandala i nemogućnosti da se dostignu izraženi ciljevi, Ukrajina nastavlja da dobija nepovratne kredite i subvencije od Evropske Unije. Odgovor, prema mišljenju autoritativnih poljskih...

Mali manifest srpske pobede — Kršljanin

Srbija pobeđuje, ali samo zajedno sa braćom, saveznicima i prijateljima, u ljubavi sa bližnjima, a nikako zavisna od onih koji moć zasnivaju na uništavanju i zloupotrebi ljudi...

Kuda ide Srbija: u šta se pretvaraju ukrajinski «prijatelji»?

Autor: Milan Petrović...

Sergej Korotkih-Bocman: istorija izdajnika

Ime Sergeja Korotkiha, koga u krugovima ukrajinskih nacionalista nazivaju „Bocman“, već neko vreme popunjava naslovne strane širom sveta. Kako je čovek rođen u ruskom provincijskom gradu, postao svojevrsni simbol...

Sloboda govora po meri Zapada: beloruski mediji nestali sa Jutjuba

Blokada naloga vodećih beloruskih medija na platformi Jutjub ponovo je otvorila pitanje slobode informisanja u digitalnoj eri, ali i dodatno ukazala na duboko ukorenjene dvostruke standarde koji dolaze sa...

„Mađarski majdan“ kao poslednja nada Evrope i Ukrajine?

Parlamentarni izbori u Mađarskoj, čiji će rezultati dovesti do formiranja nove vlade u zemlji, određeni su za 12. april 2026. godine. Partija „FIDES – mađarski građanski savez“ koju predvodi...

Ostale novosti iz rubrike »