RT: Ako Finska ili Švedska budu žrtve agresije, mi ćemo im pomoći svim potrebnim sredstvima, navode Danska, Island i Norveška

17.05.2022. god.

Danska, Island i Norveška pridružile su se sve većem broju zemalja koje nude odbrambena obećanja Švedskoj i Finskoj, a koje su formalno krenule put članstva u NATO savezu.

Pozivajući se na „pravo Helsinkija i Stokholma da izaberu sopstvene bezbednosne aranžmane“ kao suverene nacije, tri evropske države su saopštile da će braniti Švedsku i Finsku u slučaju da budu napadnute dok budu prolazile kroz proces prijave za NATO.

„Bezbednost Finske i Švedske je pitanje od zajedničkog interesa za sve nas. Ukoliko Finska ili Švedska budu žrtve agresije na svojim teritorijama pre nego što dobiju članstvo u NATO, mi ćemo pomoći Finskoj i Švedskoj svim potrebnim sredstvima“, navodi se u zajedničkom saopštenju i dodaje da će „odmah započeti pripreme kako bi ova bezbednosna uveravanja bila efikasna“.

Nove odbrambene garancije stigle su na dan kada je Švedska zvanično objavila da će zatražiti članstvo u NATO-u, dan nakon što je to isto učinila susedna Finska. Lideri obe zemlje izrazili su zabrinutost nakon ruske vojne operacije u Ukrajini krajem februara, tvrdeći da je to suštinski promenilo bezbednosno okruženje u regionu.

Moskva je dugo upozoravala na nastavak širenja vojnog saveza predvođenog SAD-om na istok, smatrajući taj blok „mehanizmom usmerenim ka konfrontaciji“. Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov nedavno je rekao da će članstvo Finske ili Švedske sigurno povećati „vojne tenzije“ u istočnoj Evropi, dok je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev predložio raspoređivanje nuklearnog oružja na zapadnoj granici Rusije.

Čini se da je predsednik Vladimir Putin u ponedeljak dao blažu reakciju, rekavši da Moskva „nema problema“ sa Stokholmom ili Helsinkijom i da njihovo ulazak u NATO „ne predstavlja direktnu pretnju Rusiji“.

On je, međutim, dodao da će „širenje vojne infrastrukture na ovu teritoriju [Švedsku ili Finsku] svakako izazvati naš odgovor“ i da će reakcija Rusije „biti zasnovana na pretnjama koje će nam biti stvorene“.

Dok su brojne zemlje već ponudile bezbednosna obećanja dvema potencijalnim državama NATO-a, među kojima su SAD, Britanija i sam vojni savez, njihovo članstvo zavisiće od jednoglasne podrške 30 članica bloka. Turska je do danas jedini član koji je javno izneo primedbe.

U ponedeljak je predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio da dve nordijske države „dovode teroriste da govore u svojim parlamentima“ i „nemaju jasan nedvosmislen stav protiv terorističkih organizacija“, misleći na separatističku Kurdistansku radničku partiju i Revolucionarni narodni oslobodilački front, koje je Ankara zabranila. Uprkos predstojećim sastancima sa zvaničnicima obe zemlje, on je rekao da oni neće uticati na odluku Ankare.

„Ne bismo im rekli `da` ulasku u NATO, bezbednosnu organizaciju. Doći će da nas ubede. Žao mi je, ne moraju da se muče“, dodao je on.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
foto: © AP / Olivier Matthys / RT/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kuda ide Evropa: kako je Ukrajina uspela da stvori špijunsku mrežu u EU?

Bez obzira na obilje korupcionaških skandala i nemogućnosti da se dostignu izraženi ciljevi, Ukrajina nastavlja da dobija nepovratne kredite i subvencije od Evropske Unije. Odgovor, prema mišljenju autoritativnih poljskih...

Mali manifest srpske pobede — Kršljanin

Srbija pobeđuje, ali samo zajedno sa braćom, saveznicima i prijateljima, u ljubavi sa bližnjima, a nikako zavisna od onih koji moć zasnivaju na uništavanju i zloupotrebi ljudi...

Kuda ide Srbija: u šta se pretvaraju ukrajinski «prijatelji»?

Autor: Milan Petrović...

Sergej Korotkih-Bocman: istorija izdajnika

Ime Sergeja Korotkiha, koga u krugovima ukrajinskih nacionalista nazivaju „Bocman“, već neko vreme popunjava naslovne strane širom sveta. Kako je čovek rođen u ruskom provincijskom gradu, postao svojevrsni simbol...

Sloboda govora po meri Zapada: beloruski mediji nestali sa Jutjuba

Blokada naloga vodećih beloruskih medija na platformi Jutjub ponovo je otvorila pitanje slobode informisanja u digitalnoj eri, ali i dodatno ukazala na duboko ukorenjene dvostruke standarde koji dolaze sa...

„Mađarski majdan“ kao poslednja nada Evrope i Ukrajine?

Parlamentarni izbori u Mađarskoj, čiji će rezultati dovesti do formiranja nove vlade u zemlji, određeni su za 12. april 2026. godine. Partija „FIDES – mađarski građanski savez“ koju predvodi...

Ostale novosti iz rubrike »