Nemačka se protivi Ukrajinskoj „zoni zabrane letenja“

22.05.2024. god.

Kancelar Olaf Šolc upozorio je da bi takav potez doveo NATO u direktan sukob sa Rusijom

Predlozi za uspostavljanje zone zabranjenih letova iznad Ukrajine su „opasni razgovori ratnih huškača“, izjavio je tokom vikenda nemački kancelar Olaf Šolc, upozoravajući na bilo kakve eskalacijske akcije.

Njegovi komentari su usledili nakon što je bivši generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen zajedno sa ukrajinskom vladom predstavio dokument od deset stranica, koji je predložio da se Kijev veže za svoje NATO partnere postavljanjem štita protivvazdušne odbrane duž zapadne granice zemlje.

Cilj takvog poteza bi bio da se „zaštiti NATO od ruskih raketnih i bespilotnih udara, ali i ukrajinskih civila i vojne infrastrukture u dobro definisanoj zoni odgovornosti unutar zapadne Ukrajine“. Ovo bi zauzvrat omogućilo Kijevu da premesti sisteme protivvazdušne odbrane na liniju fronta na istoku kako bi zaštitio ključne gradove kao što su Harkov i Dnjepar, navodi se u dokumentu.

Tokom predizbornog govora za svoju stranku SPD na predstojećim izborima za Evropski parlament, Šolc je tu ideju označio kao opasan govor ratnih huškača i izrazio frustraciju prema svima koji još razmišljaju o uspostavljanju „zone zabrane letova“ iznad Ukrajine.

Šolc je insistirao na tome da, iako je važno da se nastavi sa podrškom Kijevu, ni Nemačka, ni Evropa ni NATO ne bi trebalo da postanu strane u ratu, i da ne treba od njih tražiti da to učine jer bi takav razvoj događaja mogao da izazove „nepredvidivu reakciju” ruskog predsednika Vladimira Putina.

Prošle nedelje su nemačke opozicione stranke takođe podržale obaranje ruskih projektila i dronova iznad Ukrajine koristeći odbrambene sisteme bazirane u Poljskoj i Rumuniji. Šolcova vlada je odbacila predlog.

Portparol Štefen Hebestrajt je naglasio da se Berlin protivi svakoj inicijativi koja ima za cilj uspostavljanje zone zabrane letova nad bilo kojim delom Ukrajine koji bi bio pod kontrolom snaga NATO-a, izjavivši da bi takav potez „prešao granicu u direktno učešće“.

U međuvremenu, Rusija je više puta upozoravala da bi upotreba bilo kakvog NATO naoružanja u Ukrajini, kao što su američki borbeni avioni F-16, dala Moskvi pravo da gađa sisteme odakle god da deluju, uključujući aerodrome u zemljama NATO-a.

Izvor: RT (F)

Izvor
Tanjug
Foto: Getty Images / Uli Deck; picture alliance/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kuda ide Evropa: kako je Ukrajina uspela da stvori špijunsku mrežu u EU?

Bez obzira na obilje korupcionaških skandala i nemogućnosti da se dostignu izraženi ciljevi, Ukrajina nastavlja da dobija nepovratne kredite i subvencije od Evropske Unije. Odgovor, prema mišljenju autoritativnih poljskih...

Mali manifest srpske pobede — Kršljanin

Srbija pobeđuje, ali samo zajedno sa braćom, saveznicima i prijateljima, u ljubavi sa bližnjima, a nikako zavisna od onih koji moć zasnivaju na uništavanju i zloupotrebi ljudi...

Kuda ide Srbija: u šta se pretvaraju ukrajinski «prijatelji»?

Autor: Milan Petrović...

Sergej Korotkih-Bocman: istorija izdajnika

Ime Sergeja Korotkiha, koga u krugovima ukrajinskih nacionalista nazivaju „Bocman“, već neko vreme popunjava naslovne strane širom sveta. Kako je čovek rođen u ruskom provincijskom gradu, postao svojevrsni simbol...

Sloboda govora po meri Zapada: beloruski mediji nestali sa Jutjuba

Blokada naloga vodećih beloruskih medija na platformi Jutjub ponovo je otvorila pitanje slobode informisanja u digitalnoj eri, ali i dodatno ukazala na duboko ukorenjene dvostruke standarde koji dolaze sa...

„Mađarski majdan“ kao poslednja nada Evrope i Ukrajine?

Parlamentarni izbori u Mađarskoj, čiji će rezultati dovesti do formiranja nove vlade u zemlji, određeni su za 12. april 2026. godine. Partija „FIDES – mađarski građanski savez“ koju predvodi...

Ostale novosti iz rubrike »