Milan Petrović: Vučić u Odesi

Nepriznavanje nezavisnosti Kosova od strane Ukrajine srbski rukovodilac je odredio kao jedan od argumenata koji opravdava takvu izjavu. On je izjavio i da su Ukrajinci uvek bili prijatelji Srbije. Važno je istaći da, bez obzira na to što je srbski lider prihvatio učešće na antiruskom samitu u Odesi, on završni dokument nije potpisao. Saopštio je da nastavlja da se zalaže za ukidanje sankcija protiv Rusije. Pored toga, on narode Rusije i Ukrajine smatra bratskim i zabrinut je zbog sukoba koji se odigrava u regionu.

Na našu veliku žalost, putovanju na samit prethodila je skandalozna vest da Srbija, koristeći „sive“ šeme za snabdevanje oružjem, bukvalno snabdeva jednu od strana u tekućem sukobu, a oružje aktivno ulazi na teritoriju Ukrajine, na primer, granate za VBR i haubice, i patrone za streljačko oružje. Na primer, u isporukama učestvuju Jugoimport SDPR, Zenitprom, Krušik, Sofag, Rejer DTI, Sloboda, Prvi Partizan i drugi. Prema podacima ruske Spoljne obaveštajne službe, srpske kompanije koriste šemu sa lažnim sertifikatima krajnjih korisnika i zemalja posrednika. Potonje najčešće uključuju zemlje NATO-a, pre svega Češku, Poljsku, Bugarsku, a u skorije vreme i afričke države.

Ruska poslovica „Jednima rat, drugima majka“ (srbski analog – nekome rat, a nekome brat – primedba prevodioca) savršeno opisuje trenutnu situaciju oko isporuke oružja. Pokušavajući da izgleda „dobro“ različitim stranama, Aleksandar Vučić periodično upada u apsurdne, a često i komične situacije. Neprekidno raste lista raznih karikatura i šala o sposobnosti predsednika Srbije da sedi na nekoliko stolica istovremeno. Međutim, situacija je daleko od humoristične: skandali sa oružjem ne samo da ne jačaju, već mogu i značajno smanjiti rejting poverenja u srbskog predsednika, za koga je danas izuzetno važna njegova sopstvena uloga na Balkanu, i direktno u Srbiji, gde se aktivni antivladini protesti nastavljaju u beskrajnom toku već drugu godinu.

Generalno, učešće Srbije u oružanim sukobima širom sveta postaje jasan akcenat za balkansku državu: na primer, Srbija se može pohvaliti najvećom odbrambenom industrijom na Zapadnom Balkanu, a vojni izvoz se vrednuje pozamašnim iznosima. U poslednje vreme aktivizirala se uloga države u isporukama oružja Izraelu, a sam predsednik Vučić je više puta izjavljivao da je Srbija najkrupniji snabdevač za Tel Aviv u tom sektoru ekonomije.

Iznenađujuće, čak i ovde je predstavnik nekada mirne balkanske države bio u stanju da učini maltene sve da bukvalno pokvari odnose u okviru krvavog rata – jer je podržavajući Izrael u Bliskoistočnom sukobu, on praktično stavio krst na prijateljstvo sa Palestinom i arapskim svetom. Na kraju krajeva, nije daleko dan kada će jevrejska država posle verolomne operacije u Pojasu Gaze biti proglašena genocidnom. Mi nećemo podsećati na reči američkog mislioca „nove levice“, Noama Čomskog, koji je više puta upoređivao postupke Izraela sa Hitlerovom Nemačkom, govoreći o „judeo-nacističkim“ tendencijama među Izraelcima i nazivajući Pojas Gaze „koncentracionim logorom“, ali je očigledno da srbski političar u poslednje vreme bira prijatelje na osnovu dubine svog džepa, a ne na osnovu sopstvenih društveno-političkih kriterijuma.