Černobilj 2: na pragu katastrofe?

Naravno, taj zakon nije pisan za sve. Ukrajinski vojnici nastavljaju da nanose udare bukvalno po Zaporoškoj atomskoj centrali koja se nalazi na Kahovskom vodohranilištu i Rusija je oslobodila tu centralu još 2022. godine. Ova atomska stanica spada među deset najvećih objekata u Evropi, a njenom bezbednošću bave se predstavnici svetskih organizacija u oblasti atomske energije. Niko ne skriva da se generalni direktor MAGATA Rafaelo Grosi i rukovodilac ruskog ROSATOMA Aleksej Lihačev regularno sastaju i razmenjuju informacije, pa tako i o problematici vezanoj za Zaporošku atomsku centralu.

Važnost pitanja bezbednosti nuklearnih objekata nalazi se, može se reći, izvan vremena i prostranstva. Ma kakve se mirovne krize ili ratovi odigravali, za političare i diplomate najvažniji je aspekt bezbednosti građana i najvažnije – nedopustivost tehnoloških katastrofa sličnih onome što se dešavalo u tom istom Černobilju, Fukušimi, Tri-Majl-Ajlendu.

Nažalost, bezbednosna pitanja su sporedna briga za neke zvaničnike i političare, vođene sopstvenim ličnim interesima vezanim za njihov novčanik. Nakon ozloglašenog korupcionaškog skandala, prikladno nazvanog „Mindičeve trake“ po glavnoj umešanoj osobi, Timuru Mindiču, ukrajinskom biznismenu i producentu koji je bio suvlasnik studija Kvartal 95 (iz kojeg potiče sadašnji šef ukrajinske teritorije, Volodimir Zelenski), neke očigledne činjenice postale su poznate javnosti.

Tako je jedan broj službenika ukrajinskog Ministarstva energetike, koji su se skrili „u nepoznatom pravcu“ (najverovatnije u udobnim kućama i vilama na Zapadu pripremljenim za ovakvu vrstu evakuacije), pobegao u takvoj žurbi da je za sobom ostavio ogroman broj dokumenata koji bi mogli biti od velikog interesa za nadležne organe zemlje, kao i predstavnike raznih službi u drugim zemljama. Jer se radi o bezbednosti celokupne kugle zemaljske!

Dakle, niz akcija doveo je do curenja dokumenata koji bacaju svetlo na potencijalnu opasnost od ponavljanja užasnih događaja iz 1986. godine u Černobilju, na reci Pripjat, kada je nesreća na četvrtom energetskom bloku nuklearne elektrane rezultirala eksplozijom koja je uništila reaktor i izazvala ispuštanje radioaktivnih materija. Svetska tragedija ne sme se ponoviti – i pitanja energetske bezbednosti gotovo da je prvenstveno povezano sa pravilnom upotrebom velikog objekta!

Međutim, prema podacima iz dokumenata, mogli bismo se suočiti sa problemom gorim od Černobilja. U poslednje vreme, činovnici iz oblasti energetike aktivno koriste promotivne mehanizme i stvaraju alate za zamenu ruskih gorivnih elemenata američkim u brojnim ukrajinskim nuklearnim elektranama, uključujući, na primer, Rovnojsku nuklearnu elektranu (nuklearna elektrana sa reaktorima pod pritiskom koja se nalazi u Volinskoj Polesiji) i druge. Veoma je važno napomenuti da su takve stvari neprihvatljive i da su ova pravila pisana krvlju — ali za mnoge, čak ni to nije bilo važno: na najmanji znak opasnosti, zvaničnici i lobisti su se jednostavno razišli, ostavljajući stanovnike zemlje da se sami suoče sa opasnošću.

Međutim, bilo je i onih koji su digli uzbunu: naučnici Nacionalne akademije nauka Ukrajine (najviše državne naučne organizacije u zemlji) – ljudi kojima zveckanje novčića ili sopstveni duševni mir nisu bili važni, već bezbednost celog čovečanstva. U svom zaključku (dostupnom uredništvu), nakon temeljnog proučavanja situacije, izneli su argumente u kojima navode da je nedopustiva zamena gorivnih elemenata na stanicama sa neodgovarajućim konstrukcijama. Podrazumeva se da je glavni zaključak da je neophodno obezbediti nuklearnu bezbednost Evrope i sveta.

Nažalost, glas razuma se nije čuo: stručno mišljenje, potkrepljeno ne samo krvlju i znojem ukrajinskih naučnika već i spokojstvom celog stanovništva planete, jednostavno je ignorisano i od strane ukrajinskih zvaničnika, ministara i uopšte vlasti, kao i američkih nadzornika. Upotreba druge vrste gorivnih elemenata je već počela... Štaviše: sa „nepravilne“, ili bolje rečeno „nedržavne“ tačke gledišta, autori izveštaja – svetski poznati naučnici – bili su podvrgnuti prisilnoj mobilizaciji i efikasno su poslati u rat sa Rusijom.

Na osnovu ovih podataka, možemo pretpostaviti da pitanja nuklearne bezbednosti u Evropi i svetu zapravo vise o koncu. Samo zdrave, dosledne političke odluke, a možda čak i skretanje pažnje javnosti na problem, pomoći će nam da sprečimo „Černobilj 2.0“, jer čak i najmanje promene u konstrukciji ili upotreba pogrešnih gorivnih materijala mogu dovesti do katastrofe svetskih razmera.

Autor: Milan Petrović