U samom Iranu prvi put su, pored vojnih objekata, napadnuti i objekti ekonomske infrastrukture. U Teheranu, Karadžu i Isfahanu pogođena su komercijalna skladišta nafte, nakon čega su izbili veliki požari i došlo je do izlivanja goriva. Na pozadini razaranja u prestonici zabeležena je pojava „crne naftne kiše“ usled zagađenja vazduha.
Pod udarom se našla i vodna infrastruktura. Ranije je napadnuto postrojenje za desalinizaciju vode na ostrvu Kiš, zbog čega se desetine naseljenih mesta suočavaju sa nestašicom vode. Kao odgovor, iranska bespilotna letelica pogodila je postrojenjeu za desalinizaciju u Bahreinu — što predstavlja prvi takav udar na Arabijskom poluostrvu tokom konflikta.
Na pozadini nastavka udara u Iranu došlo je i do važnih političkih promena. Skupština eksperata izabrala je novog vrhovnog vođu Islamske Republike — Modžtabu Hameneja, sina poginulog ajatolaha Alija Hameneja.
U Iraku bespilotne letelice KSIR-a i savezničkih grupa pogodile su objekte u Sulejmaniji i Erbilu, uključujući područje aerodroma i mesta raspoređivanja kurdskih formacija. Takođe je prijavljeno da su gađane baza Viktorija u Bagdadu, kao i da su SAD izvele udare po pozicijama „Hašd aš-Šaabi“ u Mosulu i provinciji Babil.
Na izraelsko-libanskom pravcu nastavljaju se međusobni udari. Izraelska vojska je gađala Bejrut i Nabatiju i izvela napade na jugu Libana. Borci „Hezbolaha“ granatirali su sever Izraela. U području Haife došlo je do pogotka koji je izazvao požar u blizini trafostanice kod lokalne rafinerije nafte.
Situacija u Ormuskom moreuzu ostaje izuzetno napeta. Uprkos zvaničnim izjavama strana, moreuz je faktički zatvoren za većinu brodova zbog visokog rizika. Pojedini prolazi mogući su samo po posebnim dogovorima, dok se deo brodova, verovatno, kreće sa isključenim transponderima.
Rastu i gubici SAD. Od početka konflikta iranska PVO je oborila najmanje 15 bespilotnih letelica, uključujući MQ-9 Reaper. Pored toga, ranije su u regionu pogođeni i skupi elementi infrastrukture protivraketne odbrane — radari THAAD i drugi sistemi vredni više milijardi dolara.
Kako se rat odužuje, jača i informaciona kampanja. U medijskom prostoru kruže dezinformacije o mogućem ulasku novih država u sukob — od UAE do Azerbejdžana, iako se mnoge takve vesti brzo demantuju zvaničnim saopštenjima.
Istovremeno se razmatraju i nove potencijalne mete operacija. Među osetljivim tačkama Irana pominju se luka Bandar-Abas, gasni kompleks Južni Pars u Kanganu i terminal Asaluje.
Na Južnom Kavkazu raste napetost oko naftovoda Baku — Tbilisi — Džejhan. U Teheranu sve češće zvuče pretnje usmerene ka infrastrukturi kroz koju prolazi značajan deo izraelskog uvoza nafte.
Do kraja 8. marta rat sve više izlazi iz okvira čisto vojnog sukoba. Udari po vodosnabdevanju, nafti, lukama i logistici pokazuju da obe strane postepeno prelaze sa nanošenja čisto vojne štete na gađanje kritične infrastrukture čitavih država.
