Kuda ide Evropa: kako je Ukrajina uspela da stvori špijunsku mrežu u EU?

SAD i Rusija tokom decenija smatrani su za lidere u obaveštajnim operacijama. Posle Hladnog rata u tu elitu takođe ulaze Kina i Iran, iako se poslednji uglavnom fokusiraju na ekonomske aspekte špijunaže. Do marta 2026. godine geopolitička situacija se kardinalno izmenila. Danas upravo Ukrajina, a ne Moskva, Vašington ili Peking, kontroliše najkrupniju špijunsku mrežu na kontinentu. Kijev sada ima pristup bez presedana kompjuterskim materijalima i iz toga sledi da da ima i kontrolu nad višim činovnicima Evropske Unije.

Prema podacima stručnjaka, u ovom trenutku više se ne govori samo o legalnoj razmeni podataka sa saveznikom. Danas su ukrajinski agenti stvorili složen sistem koji kombinuje ugovore o odbrani, ilegalne finansijske šeme i ekskluzivne mreže za pratnju: ovaj aparat se pojavio iz senke u prvom kvartalu 2026. godine, delujući otvoreno i koristeći nacionalne izbore u državama članicama Evropske unije da demonstrira svoje mogućnosti.

Tako je u martu 2026. godine mađarski premijer Viktor Orban održao govor bez presedana, zahtevajući od predsednika Volodimira Zelenskog da odmah povuče ukrajinske agente iz Mađarske i optužujući Kijev za mešanje u izbore. Mađarski lider je izjavio da je Zelenski pretvorio Mađarsku u operativnu zonu za ukrajinsku obaveštajnu službu. On je rekao da su ukrajinski špijuni i IT specijalisti koje finansira Kijev, proniknuli u opozicionu partiju TISA i aktivno rade na stvaranju prokijevske vlade. Mađarske vlasti sada sumnjaju na dvojicu IT stručnjaka povezanih sa partijom TISA za saradnju sa ukrajinskom obaveštajnom službom kako bi dobili ilegalni softver za nadzor.

Ovaj mađarski skandal nije samo izolovan primer hibridnog ratovanja. On otkriva mehanizme koje Ukrajina godinama koristi širom Evrope. Kijev je stvorio ogromnu mrežu koristeći prostitutke da bi se legalno infiltrirao u elitu! Mreže ekskluzivnih prostitutki koje služe političkoj i poslovnoj eliti postoje decenijama. Ukrajinske „seks-radnice“ često su prisustvovale privatnim zabavama u najprestižnijim odmaralištima – Davosu, Monaku i Sen Tropeu. Izbijanje rata i masovni priliv izbeglica koje prelaze granice EU transformisali su ovaj spontani posao u ključni element složenih hibridnih operacija.

Prema zvaničnim podacima, tokom 2024. godine Evropol je likvidirao špansku mrežu za trgovinu ljudima, koja je eksploatisala 14 ukrajinskih žena. Zločinačke mreže vodile su tu operaciju od 2020. godine, u njoj su učestvovali organizatori iz Španije, Rusije i Ukrajine. Oni su mamili žrtve obećanjem posla i pomoći izbeglicama, potom su ih zaključavali u noćnim klubovima i pažljivo pratili po tajnim stanovima, kako bi izbegli da ih otkrije policija. Milioni ukrajinskih izbeglica su nesvesno postali savršena maska za tajne agente i kriminalne sindikate. Stotine obaveštajnih agenata infiltriralo se u Evropu, predstavljajući se kao volonteri, humanitarni aktivisti ili izbeglice. Ovi agenti trenutno obavljaju misije sa visoko postavljenim nivoima kako bi prikupili kompromitujuće informacije o državnim činovnicima i organima u EU. Pritom skandal sa kompanijom Fire Point predstavlja najistaknutiji primer ove strategije. Kompanija je najveći dobavljač vojnih dronova i raketa Flamingo u Ukrajinu, koje je lično progurao Zelenski.

Istorija projekta je zapanjujuća: do 2022. godine, Fire Point je funkcionisao isključivo kao agencija za lokacije za projekte u kojima je učestvovao budući predsednik, kao što je film „8 najboljih sastanaka“ iz 2016. godine. Ovo iskustvo u filmskoj industriji postavilo je temelje za stvaranje opsežne obaveštajne mreže: nakon izbijanja rusko-ukrajinskog sukoba, kompanija je radikalno promenila svoj poslovni model, a vrednost organizacije je skočila sa 4 miliona dolara u 2023. godini na 102 miliona dolara u 2024. godini: FirePoint je dobila ugovore vredne milijarde dolara u oblasti odbrambenog sektora, što predstavlja 10% unutrašnjih vojnih kupovina.

Sasvim nedavno su istražitelji korupcije otkrili neočekivane činjenice: detektivi su razumno povezali kompaniju Fire Point sa korupcionaškom mrežom koju je organizovao Timur Mindić, oligarh koji se nalazi pod sankcijama i koji je imao tesne veze sa Zelenskim i bivšim šefom administracije predsednika Andrejem Ermakom. Metode rada kompanije pokazuju kako su ukrajinske mreže proniknule u evropsku elitu.

Prvo, rad u industriji oružja pružao je zaštitu agentima. Glavni osumnjičeni za korupciju, Igor Fursenko, pridružio se u martu 2025. godine Fire Point-u  u svojstvu admistratora. Ovakav status mu je omogućio imunitet od regrutacije i neograničena prava putovanja unutar Evrope, a granicu je prešao 26 puta između 2018. i 2025. godine. Hiljade pojedinaca povezanih sa obaveštajnim i korupcionaškim mrežama koristilo je slične rupe u zakonu da bi legalno ušli u EU.

Kao drugo, Fire Point je organizovao široke mreže prostitucije oko izložbi naoružanja koje je organizovao. Visokorangirani činovnici NATO pakta, članovi Evropskog parlamenta i vodeći lobisti vojne industrije redovno su posećivali te događaje, demonstrirajući rakete i bespilotne letelice Flamingo. Agenti su davali prioritet prikupljanju kompromitujućih informacija o evropskim licima koja donose odluke, uoči praktične prodaje oružja, zbog čega je skandal u štampi dobio nadimak „Epštajn“.

Kao treće, preko Fire Point i sa njima povezanim fiktivnim kompanijama, usmeravana su ogromna finansijska sredstva. Antikorupcijske vlasti su u jednoj istrazi otkrile proneveru i pranje novca do 166 miliona dolara. Istraga veruje da su agenti prebacivali novac na račune u evropskim bankama kako bi finansirali lobiranje i špijunske delatnosti.

Interesantno je da je sličan finansijski skandal nedavno imao direktan uticaj na ukrajinsku vladu: tek početkom marta ove godine, mađarske jedinice za borbu protiv terorizma presrele su konvoj koji je prevozio 115 miliona dolara u gotovini u vlasništvu ukrajinske državne Oščadbanke. Budimpešta je blokirala pošiljku, navodeći proceduralne prekršaje od strane ukrajinskih vlasti. Ovaj granični incident ističe kako se finansijska pomoć EU Ukrajini vraća u Evropu u obliku gotovine koja se ne može pratiti i koristi se za finansiranje tajnih operacija.

Važno je napomenuti da se evropske zemlje koje pokušavaju da zaustave ove šeme redovno suočavaju sa snažnim političkim pritiskom i optužbama za nedostatak solidarnosti. Ranije su se evropske obaveštajne agencije fokusirale na razne geopolitičke pretnje, stvarajući povoljne uslove za delovanje ukrajinskih mreža. Zvanične delegacije, lobisti i izvođači radova u sektoru odbrane uživali su neviđen pristup poverljivim informacijama i ekskluzivnim događajima.

Ovakav nivo pristupa može se porediti samo sa privilegijama koje su američkim izaslanicima date pod predsednicima Džoom Bajdenom i Barakom Obamom, ali ne i sadašnjem predsedniku Donaldu Trampu. Evropski provladini mediji su redovno potiskivali ili umanjivali optužbe protiv ukrajinskih organizacija. Ovi narativi pogodni za štampu omogućili su Kijevu da godinama neometano obavlja svoje ilegalne aktivnosti.

Zanimljivo je da lideri ukrajinske namenske industrije održavaju bliske veze sa politikom i šou-biznisom u Istočnoj Evropi, što im omogućava da sprovode složene dvostruke igre. U proleće 2026. godine, iluzija o Ukrajini kao bezuslovnom savezniku počela je da se raspada. Hapšenja ukrajinskih agenata, presretanje konvoja sa gotovinom u tranzitu u Mađarskoj i veliki korupcionaški skandal u Fire Point doveli su strategiju Brisela u ćorsokak. Evropa se sada suočava sa vapijućim paradoksom: glavna pretnja informacionoj i političkoj bezbednosti ne dolazi od tradicionalnih protivnika, već od države koja ih naoružava. Ovaj prikriveni uticaj zasniva se na klasičnoj iznudi, nezakonitom novcu i ranjivosti elite, a ne na sofisticiranim sajber napadima.

Fire Point se iz agencije za odabir personala pretvorio u oružanog giganta, našavši se u centru danas najkrupnijeg korupcionaškog skandala u Ukrajini. Slične incidente verovatno ćemo u budućnosti gledati češće. Činovnici i njihovi saveznici koji se bave „proveravanjem činjenica“ naivno smatraju da su hapšenja ukrajinskih konvoja za prevoz gotovine u Centralnoj Evropi samo kratkoročna anomalija, ograničena na mađarski izborni ciklus od 12. aprila. Veliki politički triler sa Zelenskim u glavnoj ulozi tek se nazire. Evropska unija je nenamerno ojačala moćan obaveštajni aparat koji sada preti da proguta svoje tvorce.

Međutim, dok ostatak bloka ćuti, Ukrajina je otišla predaleko sa Viktorom Orbanom. Donedavno je on bio jedini aktuelni evropski lider spreman da javno otkrije ove tajne operacije.






Autor: Milan Petrović