Strah?

STRAH

piše : Branko Dragaš, 29.02.2012

„Bili ste  sjajni u na televiziji.“ „ Hvala“ „ Svaka vam čast! Takav čovek nam treba!“ „ Hvala“ „Stanje je katastrofa.Upropastiše nas!Vi jedini imate rešenja“. „ Hvala“. „ Vi treba da smenite ove kriminalce na vlasti i opoziciji.Svi su isti“. „ Ne mogu sam“ „ Vi trebate da se izborite za Srbiju! Vi ste dužni da to uradite“ „ Treba mi pomoć,ne mogu sam“. „ Vi ste odgovorni pred istorijom ako to ne uradite...“ „ Molim vas, jedan čovek ne može ništa da uradi...“ „ Vi ste dužni da to uradite!“ „ Spreman sam, treba mi Vaša pomoć.Možete li da se angažujete..“ „ A-a, ne..ne ... molim Vas, mene ne zanima politika.Znate,ja radim u državnoj službi,imam porodicu i ... strah me je da ne izgubim posao“.
 
Strah! Ljudi se plaše. Tapšu vas po ramenu, hvale i nisu spremni ništa da urade.To stanje mi je dobro poznato . Od malena, sa ulice,kada sam morao da se tučem sa barabama i kada sam branio svoju slobodu i dostojanstvo.Isto je bilo u osnovnoj školi i gimnaziji. Strah pred kriminalnim bandama,koje su maltretirali gimnazijalce, dok ih nismo ,braneći sebe, razbili.Strah od nastavnika i profesora.Strah da se ne pokvari ocena.Na fakultetu, strah da se ne zamerimo profesorima. Kada sam predlagao da studenti ocenjuju predavanja profesora,kako bismo se oslobodili loših predavača, bilo je strašno koliko su se svi uplašili.U vojsci strah od pokvarenih i korumpiranih  oficira. Kada sam organizovao pobunu vojske i kada smo se izborili za svoja prava, svi su bili oduševljeni.Nisu ni sanjali da se sloboda mora da osvaja.Na poslu strah od šefova i direktora. Strah od bolesti, vremenskih prilika, gubitka posla, drugih ljudi i strah od samog sebe. I najveći strah – strah od suprotnog mišljenja.

Koji je smisao života ako stalno živimo u strahu? Mudri Meša Selimović je rekao – boj se ovna, boj se govna,kad češ živeti. Stvarno- kada ćemo živeti ako smo u stalnom strahu? Strah dolazi iz naše unutrašnje nesigurnosti i našeg unutrašnjeg nezadovoljstva. Možemo da pobedimo strah samo ako radimo na sebi. Ako učimo i vežbamo misli. Ako se udružujemo i povezujemo sa drugim slobodnim ljudima.
Slobodom se pobeđuje strah. Igrom u kojoj smo slobodni i kreativni.
Upravljači sveta su nam nametnuli komercijalnu civilizaciju i vezali su nas potrošnjom za robu sa tržišta.Veliki Brat  nas svuda posmatra. Mali čovek se plaši da ne izgubi konfor koji mu je pružen. To je iluzija. Privid. Zlatni kavez je isto kavez. Mera vrednosti je – sloboda!Ne koliko robe konzumirate sa tržišta,nego koju vrlinu nosite i koliko ljudi možete da poveže u slobodnu zajednicu.

Izlaz iz ovog dužnočkog ropstva je da odbacimo  sve stege koje nas opterećuju.Sve predrasude,zablude,loše navike i sve gluposti koje nam život zagorčavaju.Politika nam uništava život. Kada neko kaže- ne zanima me politika, to je dokaz da je – idiot! Nema boljeg naziva, nego naziv koga su koristili još stari Grci. Ne moraš da se profesionalno baviš politikom, da živiš od politike, ali da te ne zanima politika koja ti uništava život,porodicu,rođake i prijatelje, to je dokaz tvoje nezrelosti i gluposti. Kada država pošalje vojnu patrolu da vam lično uruči poziv za rat,kao što su meni doneli poziv, kada se posle nekoliko sati nađete u epicentru ratnih dejstava protiv zlikovcima iz NATO alijanse, onda mora da vas interesuje politika, morate da znate da ste, umesto da pravite novac na svetskom tržištu i pokažete srpsku inteligenciju,disciplinu i radne navike, dovedeni jednom suludom politikom u tragičnu situaciju u kojoj možete da izgubite život.

Ako se mi ne bavimo politikom, onda se politika bavi nama. I to na najpodliji i najgori način. Zato je važno da dođe do opismenjavanja građana Srbije. I sve ove moje tekstove treba tako shvatiti. Moramo da politički opismenimo građane Srbije.Moramo da ih oslobodimo straha. Sloboda građanina je da izlazi na izbore i da bude biran. Politika nije rezervisana za današnji politički ološ,koji su monopolizovali političko tržište.

Stvari su veoma jasne. Srbija je okupirana iznutra i namerno je politički uništavaju. Postoji velika opasnost da izgubimo državu i da nam unište nacionalni identitet. Ukoliko želimo da spasimo Srbiju, naše porodice i sebe, onda moramo da se bavimo politikom. Moramo na političkim izborima da pobedimo sve političke stranke. Demokratsko pravo je da izađemo na političko tržište i da osvojimo vlast. Kada osvojimo vlast, onda imamo političku moć da menjamo društvo.Menjamo društvo prema moralnim principima.Ako hoćemo da opstanemo kao država i narod moramo da obnovimo moralne principe. Moramo i da obnovimo : demokratiju,slobodu građanina i republikansku ideju. To su ciljevi naše političke borbe za slobodnu zajednicu i slobodnog pojedinca u toj zajednici.

Čemu onda strah? Ne tražimo od vas da ginete na barikadama. Ne tražimo od vas da se žrtvujete.Tražimo samo da, koristeći se legalnim zakonskim procesom, demokratski glasate za novu politiku i nove ljude.Zašto se plašite da glasate za svoje principe? Čega se plašite? Vaše je slobodarsko pravo da svoj glas date onome u koga zaiste verujete.Ali, nemojte da se plašite.Niko vas ne ucenjuje i ne preti vam, ako vi to ne dozvolite. Politički štakori se plaše moralnih i nepotkupljivih ljudi. Plaše se karakternih ličnosti koji brane svoju slobodu i ljusko dostojanstvo.

I ja imam porodicu. I decu. Trebamo nešto da uradimo za budućnost te naše dece. Ne možemo ovo stanje beznađa više da izdržimo. Postoje rešenja za izlazak iz ove tragedije.Postoje ljudi koji znaju šta treba da se radi. Ali ne možemo sami. Treba nam vaša pomoć.
Punih tri decenije pišem šta treba u društvu da se radi. Sve što sam predvideo da će se dogoditi, nažalost, zaista se dogodilo.Nisam se okoristio javnim delovanjem.Naprotiv, sve sam izgubio zbog svog mišljenja. Moj najveći kapitak je – moje ime.izgubio sam svoju banku i svoje kompanije samo zbog toga što sam otvoreno govorio protiv režima, što sam opominjao građane da ne glasaju za te pogrešne političke opcije i što sam nudio druga rešenja.Političari nisu hteli da me slušaju.Građani su poverovali prevarantima političarima. Tragedija je bila neizbežna. Ništa nisam mogao da sprečim. Savest mi je čista.Izgubio sam svoj biznis.Mogao sam da ćutim i da gledam svoja posla.Mogao sam da odem u Cirih 1992,gde mi je bilo sedište kompanije, da tamo živim. Nisam otišao.Nisam mogao da odem.To je bilo jače od mene. Smatrao sam da sam potreban  mom narodu i da moram da budem tu. Moram da budem sa svojim narodom.I nisam se pokajao. Bogatiji sam za sve ono što me je održalo.

Miloševićev režim mi je sve uništio.Najveći kriminalci i ubice su dolazile kod mene. Nisam se plašio.Nije me bilo strah.Znao sam da sam čist.Mojim poštenjem i znanjem branio sam svoje ljudsko dostojanstvo. Bio sam pred kriminalcima sam.Nisam se plašio jer sam znao da i oni imaju kodeks. Samo politički ološ nema nikakav kodeks. Kriminalci su bili uviđajni i pristojni prema meni. Imali su visoko poštovanje, jer su znali da je Baba Jula donela odluku da se uništi moj biznis. Samo zato što sam nepokoran, što sam finansiraom Đinđića, što ne prihvatam da sarađujem sa režimom, što sam odbio da budem premijer,guverner ili ministar propalog režima.Odbio sam jer sam video kuda taj režim vodi državu i narod. Nisam hteo da učestvujem u tome. Opominjao sam građane Srbije.Pozivao sam ih da se pobune i da ne pristaju na saradnju sa tim odnartođenim režimom.Ali,građani su bili naivni. Svi smo skupo platili tu naivnost i nepromišljenost.

Režim se promenio. Došli su novi ljudi.Ali se sistem nije promenio.Totalitarni sistem je ostao do danas. Danas isto pozivam moj narod na neposlušnost. Ne plašim se. Ne razmišljam o tome. Govorim ono što mislim i što znam. Nemam nikakve zadnje misli.Niko ne stoji iza mene.Nikome ništa ne dugujem. Verujem u Srbiju i moj narod, Verujem da imamo snage za – preobražaj.Nije sve izgubljeno. Imam rešenje za spas.Imamo ljude koji su čestiti,pošteni i radni.Samo trebamo te ljude povezati.Moramo se povezati.Moramo timski da delujemo.Jedan čovek ne može sam ništa da uradi.

Povezujemo se u jedinstvenu mrtežu.Ja nisam bitan. Bitne su ideje. Nove ideje koje nas mogu spasiti. Ja sam samo u službi tih ideja.Možemo da napravimo dobru atmosferu za pobedu.Možemo da napravimo drugarski,prijateljski,bratski ili sestrinski odnos između nas.Nije novac merilo vrednosti.Novac je sredstvo za život. Ali novac nije život. Život je sloboda.Život je kada dišemo punim plućima.Život je kada smo ispunjeni i kada vidimo smisao našeg rada.

Pozivam sve one koji me prate na FB i  sajtu da nastavimo da se umrežavamo. Da se širi naša mreža.Da zajedno delujemo. Da napravimo pobednički tim. Da budemo spremni za događaje koji dolaze. Raširite našu mrežu. Oslobodite se od straha. Kada smo zajedno, niko ne sme da udari na vas. Kada smo zajedno i meni je lakše. Vaša podrška mi je potvrda da ovo što radim ima smisla. Vaše prisustvo je dokaz da nisam usamljen. Da ima još mngo ljudi koji misle kao mi. To što ja pišem ono što većina od vas misli, to nije moja zasluga, to je – duh vremena. Zapamtite – DUH VREMENA! Stiglo je – novo doba. Stiglo je novo vreme.Vreme koje traži nove ideje.. Zato –napred! Nema straha! Pobedićemo ih našom ljubavi! Pobedićemo ih našim znanjem! Pobedićemo ih našom dobrotom! Vreme je na našoj strani!

Beograd, 29.02.2012